Karl Bilt upozorava: SAD bi mogle uskoro da iskoriste brutalnu silu protiv Danske kako bi preuzele Grenland

 Bivši švedski premijer i nekadašnji ministar spoljnih poslova Karl Bilt upozorio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle u narednim mesecima posegnuti za silom kako bi preuzele Grenland, ocenjujući da se svet sve otvorenije kreće ka poretku u kome presudnu ulogu ima moć, a ne međunarodno pravo.

Reagujući na izjave bliskog saradnika američkog predsednika Donalda Trampa, Stivena Milera, Bilt je naveo da se pretnje Vašingtona Danskoj i Grenlandu više ne mogu smatrati samo političkom retorikom.

„Sada Bela kuća postaje još konkretnija u vezi sa svojim pretnjama Grenlandu i Danskoj. Sada se čini verovatnim da ćemo u narednih šest meseci videti kako Sjedinjene Države koriste brutalnu silu protiv Danske“, napisao je Bilt na mreži Iks.

Povod za njegovu reakciju bila je izjava Milera da Grenland „s pravom pripada Sjedinjenim Državama“ i da Trampova administracija ima mogućnost da zauzme ovu poluautonomnu teritoriju ako to želi. U intervjuu za CNN, Miler nije želeo da isključi ni vojnu opciju, tvrdeći da niko neće ulaziti u rat sa Amerikom zbog budućnosti Grenlanda.

„Živimo u svetu, u stvarnom svetu kojim vlada snaga, kojim vlada sila, kojim vlada moć. To su čelični zakoni sveta od početka vremena“, rekao je Miler.

Istovremeno, britanski list Ekonomist objavio je da Vašington razmatra mogućnost da Grenlandu ponudi Sporazum o slobodnom udruživanju (COFA), model kakav SAD imaju sa pojedinim malim državama u Pacifiku. Takav aranžman bi omogućio Americi znatno širenje vojnog i bezbednosnog prisustva na ostrvu, uz ekskluzivna prava u teritorijalnim vodama i vazdušnom prostoru.

Danska se tom planu otvoreno protivi. Vlasti u Kopenhagenu poručile su da se na Grenlandu već nalazi američka vojna baza i da postojeći sporazumi ne ograničavaju broj američkih vojnika, ali da bi svako značajnije povećanje prisustva zahtevalo saglasnost Danske – koja u ovom trenutku nije izvesna.

Prema pisanju Ekonomista, američki zvaničnici su pokušavali i da uspostave direktne kontakte sa vlastima Grenlanda, zaobilazeći Kopenhagen, ali bez uspeha.

Napetosti su dodatno porasle nakon što je Donald Tramp, posle vojne operacije SAD u Venecueli, izjavio da je Grenland „neophodan Americi“ zbog njegove strateške važnosti za nacionalnu bezbednost.

Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da Trampove izjave treba shvatiti ozbiljno, naglasivši da bi eventualni američki napad na Grenland predstavljao kraj NATO saveza i bezbednosnog poretka uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata.

U pozadini političke krize, Danska narodna banka upozorila je i na pogoršanje ekonomske situacije na Grenlandu – uz slab privredni rast, pad likvidnosti i sve veće fiskalne pritiske, dok se broj stanovnika ostrva konstantno smanjuje.

Uprkos tim problemima, dansko rukovodstvo poručuje da ekonomske teškoće ne mogu biti izgovor za narušavanje suvereniteta, uz jasnu poruku da Grenland ne može postati predmet sile, bez obzira na globalne ambicije Vašingtona.