Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 16. januar, 16. dan 2026. Do kraja godine ima 349 dana.

        1547 - Ivan Grozni je u Moskvi krunisan za cara Rusije. 

Vladari Rusije do tada su nosili titule velikih kneževa. S ciljem 

stvaranja jake centralizovane države ojačao je samodržavlje i 

suzbijao je samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, 

zbog čega je dobio nadimak "Grozni" (u značenju "strašni", "silni"). 

Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jačanja 

trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušću Severne 

Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 

1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je

pripojio Sibir.

        1581 - Engleski parlament izglasao je stroge mere protiv

rimokatolika, učvršćujući prevlast nacionalne anglikanske crkve.

        1749 - Rođen je italijanski pisac Vitorio Alfijeri,

rodoljubivi pesnik i dramski pisac. Završio je Vojnu akademiju u

Torinu, i potom je proputovao veći deo Evrope, upoznavši se s

delima značajnih mislilaca, uključujući Voltera, Rusoa,

Monteskjea. Dela: tragedije "Saul", "Orest", "Marija Stjuart",

"Filip", "Kleopatra", "Antigona", "Mira", rasprava "O tiraniji",

autobiografski spis "Život Vitorija Alfijerija".

        1778 - Francuska je priznala nezavisnost SAD. U trenutku

priznanja SAD su još vodile rat za oslobođenje od britanske

kolonijalne uprave.

        1794 - Umro je engleski istoričar Edvard Gibon, čije je

delo "Opadanje i propast Rimskog carstva", u kojem je obuhvatio

istoriju Rima i Vizantije od drugog do 15. veka, jedno od prelomnih 

u svetskoj istoriografiji.

        1864 - U nastojanju da prigrabi Šlezvig i Holštajn,

nemački kancelar Oto fon Bizmark pridobio je do tada neprijateljski

Beč i dve sile su ultimativno zatražile od Danske da ukine tek

izglasani ustav koji je učvrstio njene veze s tim pokrajinama. U

ratu koji je ubrzo izbio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva

pripala su Pruskoj.

        1891 - Umro je francuski kompozitor Leo Delib,

romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski

balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete,

lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku

fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela: baleti "Kopelija",

"Silvija", opera "Lakme".

        1908 - U Beogradu je otvoren hotel "Moskva", podignut na

Terazijama, na mestu gde se ranije nalazila kafana "Velika Srbija".

Zdanje u stilu secesije, projektovali su srpski arhitekta Jovan Ilkić

i grupa arhitekata iz Petrograda u Rusiji.

        1920 - U Parizu je održan prvi sastanak Saveta Društva

naroda, ali bez učešća SAD, čiji je predsednik Vudro Vilson

odlučujuće doprineo stvaranju te međunarodne organizacije.

Prethodno je američki senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni

ugovor sklopljen posle Prvog svetskog rata, čime je Vilson

dezavuisan a SAD su trajno ostale van Društva naroda.

        1920 - U SAD je stupila na snagu zabrana proizvodnje i prodaje

alkohola, što je podstaklo lavinu korupcije i kriminala.

        1924 - Rođen je srpski pisac Aleksandar Tišma, član Srpske

akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu. Njegova

dela prevođena su na dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevođenjem

sa mađarskog i nemačkog. Dela: zbirke pesama "Naseljeni svet",

"Krčma", knjige pripovedaka "Krivice", "Nasilje", "Povratak miru",

"Škola bezbožništva", romani "Za plavom devojkom", "Knjiga o

Blamu", "Upotreba čoveka", "Vere i zavere", zbirka putopisa "Drugde".

        1927 - Umro je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač

antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog

društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik

Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i

Karlovog univerziteta u Pragu. Važni su njegovi radovi o morfologiji 

i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici 

i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom 

primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom 

basenu i o migracijama jugoslovenskih naroda. Imao je važnu ulogu 

kao savetnik srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu 

(Versaju) posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju 

i geologiju Makedonije i Stare Srbije", "Antropogeografski problemi 

Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske 

zemlje", "Geomorfologija", "Etnogeografske karte jugoslovenskih 

zemalja", "Geografska karta Jugoslavije".

        1933 - Rođena je američka književnica Suzan Zontag,

autor književnih dela, romana i eseja, o savremenoj kulturi,

politici i raznim društvenim fenomenima. Dela: romani "Dobrotvor",

"Smrtna oprema", eseji "Protiv interpretacije", "Stilovi radikalne

volje", "Izlet u Hanoj", "Ja, i tako dalje", "O fotografiji",

"Bolest kao metafora".

        1944 - Američki general Dvajt Ajzenhauer postavljen je 

za glavnokomanđućeg zapadnih savezničkih snaga. Od njega je 

istovremeno zatraženo da sačini plan o otvaranju drugog fronta 

u Zapadnoj Evropi s ciljem borbe protiv Nemaca.

        1945 - U Ardenima je pobedom savezničkih snaga pod komandom

generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija, koje su prethodno

zahvatile u klešta nemačke divizije, nanesen odlučujući poraz

Nemcima na Zapadnom frontu, čime je pokopan poslednji pokušaj

Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata.

        1957 - Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini,

snažna umetnička ličnost, izvanredne memorije i izuzetne

sugestivnosti, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Dirigovao je 

u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao 

i simfonijski orkestar.

        1969 - U centru Praga spalio se češki student Jan Palah u

znak protesta nakon što su Čehoslovačku u avgustu 1968. okupirale

snage Varšavskog pakta.

        1969 - Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima "Sojuz

4" i "Sojuz 5" prvi put u istoriji spojili su dve letelice s

ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

        1979 - Šah (car) Irana Reza Pahlavi napustio je svoju

zemlju pod pritiskom islamskih teokrata koji su preuzeli vlast.

        1987 - Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo je

ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale

studentske nemire, a funkciju generalnog sekretara preuzeo je Džao

Cijang.

        1991 - Snage predvođene SAD započele su u Zalivskom ratu

operaciju "Pustinjska oluja" masovnim vazdušnim udarima po vojnim i

industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka

ultimatuma UN Bagdadu.

1993 - Dogodio se masakr u Skelanima. U zoru tog dana 

pripadnici tzv armije Bosne i Hercegovine iz Srebrenice upali su 

u Skelane i obližnje zaseoke, kada je ubijeno 69 a povređeno 175 

lica, isključivo Srbi, meštani. Među žrtvama su bile 34 žene 

i petoro dece. U logor u Srebrenici odvedeno je 30 meštana, pri 

čemu je 19 tamo ubijeno a petoro se vode kao nestali.

        1994 - Radikalni crnački Panafrički Kongres odustao je od

oružane borbe tri meseca uoči prvi sverasnih izbora u Južnoj

Africi.

        1998 - U eksploziji metana u rudniku "Soko" u Čitluku kod

Sokobanje poginulo je 29 rudara.

        1999 - Šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker

optužio je srpske snage da su masakrirale 45 nenaoružanih Albanaca

u selu Račak. Reč je bila o pripadnicima terorističke takozvane 

"Oslobodilačke vojske Kosova".

        2002 - U erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj

Republici Kongo razoren je deo grada Goma i poginulo je najmanje 50

ljudi, a posle tri dana u tom gradu eksplodirala je benzinska pumpa, 

najverovatnije pošto je užarena lava prodrla u podzemne tankove, 

što je usmrtilo još oko 100 lica.

        2003 - Američki šatl "Kolumbija" poneo je u svemir prvog

izraelskog astronauta, ali se letelica raspala 1. februara pri

povratku na Zemlju, što nije preživeo niko od sedam osoba u njoj.

        2004 - Ustavni sud Španije zabranio je baskijsku

separatističku partiju Batasuna, optuživši je za povezanost s

terorističkom organizacijom ETA. Batasuna je prva politička

stranka zabranjena u Španiji od 1975.

        2006 - Elen Džonson Serlif položila je zakletvu kao novi

predsednik Liberije i tako je postala prva žena predsednik države

na afričkom kontinentu.

        2007 - Umro je Rudolf August Etker, "Kralj pudinga". 

Od fabrike za prašak za pecivo stvorio je giganta koji je 

zapošljavao 23.000 ljudi i ostvarivao ogromne obrte. U svet 

biznisa Etker je ušao 1944. godine, kada je nasledio očuha. 

Proširio je porodični posao i na proizvodnju hrane i piva, 

zatim bankarstvo i hemijsku industriju, hotelijerstvo, pa i 

brodarstvo. Etker je bio i strastveni sakupljač antikviteta 

i umetničkih dela. Poklonio je rodnom Bilefeldu umetničku 

galeriju.

        2007 - Više od 100 Iračana poginulo je a preko 190 

je ranjeno u nekoliko odvojenih napada u Bagdadu. U eksploziji

automobila-bombe na ulazu zgrade univerziteta poginulo je 65 lica 

a 110 je ranjeno, većinom studenata. Nekoliko minuta kasnije

još jedan samoubica detonirao eksploziv kod drugog ulaza.

        2009 - Umro je je Bogdan Tirnanić, novinar, jedan od

najoriginalnijih autora srpske žurnalistike i publicistike, 

filmski kritičar i kolumnista. Rođen u Beogradu, novinarstvom je

počeo da se bavi šezdesetih 20. v. Bio je  urednik avangardnog

omladinskog časopisa "Susret", glavni  urednik "RTV revije",

urednik kulturne rubrike magazina "NIN", glavni urednik časopisa

"Nju moment". Objavljivao je i u "Politici", "Borbi", "Dnevnom

telegrafu". Dobitnik je nagrada "Laza Kostić", "Jug Grizelj",

"Veselko Tenžera". Uživao je  retku popularnost kod široke

čitalačke publike. Knjige: "Beograd za početnike", "Ogled o 

Paja Patku", "Coca-Cola art", "Crni talas". Uloge: "Rani radovi"

Želimira Žilnika ("Zlatni medved" u Berlinu), "Crni bombarder",

"Živeti kao sav normalan svet", "Zbog jedne divne crne žene",

serija "Otpisani". Koscenarista je filmova "Dečko koji obećava",

"Poslednji  krug u Monci".

2014 - Preminuo je Hiro Onoda, japanski oficir koji je 

odbio da se preda kada je Japan kapitulirao 1945. uveren da je 

informacija o kapitulaciji propagandna laž. Onoda se skrivao na 

filipinskom ostrvu Lubang do 1974. godine. "Ratna dejstva" prekinuo 

je pošto su japanske vlasti uputile njegovog pretpostavljenog 

oficira iz vremena Drugog svetskog rata koji mu je naredio da 

obustavi otpor. Autor je više knjiga među kojima je najpoznatija 

autobiografija: "Nema predaje: Moj tridesetogodišnji rat".

2016 - SAD su ukinule sankcije Iranu pošto je američki 

predsednik Barak Obama potpisao izvršnu odredbu nakon što je 

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila da je 

Teheran ispunio sve mere dogovorene u julu. EU je, takođe, istog 

dana, saopštila da ukida ekonomske sankcije Iranu.

2018 - Oliver Ivanović čelnik Građanske inicijative 

Srbija-demokratija-pravda, ubijen je u atenatu u Kosovskoj 

Mitrovici, ispred prostorija te političke organizacije. Ivanović 

je bio jedan od prvaka kosovsko-metohijskih Srba, državni sekretar 

u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju 2008-2012. u Vladi Srbije, 

i član Koordinacionog centra za KiM. 

2023 - Umrla je Đina Lolobriđida, italijanska glumica. Rođena 

jula 1927, postala je zvezda pedesetih. Zapažena je filmovima: "Hleb, 

ljubav i snovi", "Kralj, kraljica i sluga", "Servantes", "Trapez", "Carska 

Venera", "Zvonar iz Notr Dama". Docnije se posvetila vajarstvu, fotografiji, 

žurnalistici.

2023 - Umro je Miro Glavurtić, slikar, ilustrator, pisac, 

izdavač. Rođen u Boki, septembra 1932, veći deo života proveo je 

u Beogradu. Otac je bio žandarmerijski oficir u vreme Kraljevine 

Jugoslavije. Iako nije imao formalno likovno obrazovanje, završio je 

šumarstvo, bio je, uz Leonida Šejku, osnivač i glavni teoretičar 

beogradske umetničke grupe "Mediala". Prvenstveno se bavio crtežom 

i grafikom. Estetički i politički bio je uvereni tradicionalista, 

opredeljeni monarhista, dosledni rimokatolički hrišćanin, neka vrsta 

mistika. Iako je 1992. napustio Srbiju, do kraja života je naglašavao 

naklonost Beogradu. Samostalno je izlagao od 1964. Priredio je petnaest 

izložbi, u Beogradu, Valjevu, Zagrebu, Kotoru, Podgorici, Novom Sadu, 

Minhenu, Strombergu, Ženevi. Njegovi radovi čuvaju se u Narodnom muzeju 

Beograd, Muzeju savremene umetnosti, Istorijskom muzeju Beograd, Modernoj 

galeriji Valjevo, brojnim privatnim zbirkama. Knjige: studije "Satana", 

"Pakao", književna dela "Glad", "Zvekir", "Psine".