Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 27. decembar, 361. dan 2025. Do kraja godine ima četiri dana.

        1571 - Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar

Johan Kepler, tvorac tri zakona o kretanju planeta kojima je utvrdio

valjanost heliocentričnog sistema i udario temelje nove

astronomije. Izračunao je i površinu i zapreminu geometrijskih

tela koja do tada nisu proučavana.

        1822 - Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster,

član Francuske akademije, pronalazač vakcine protiv besnila,

antraksa i crvenog vetra. Dokazao je da bakterije izazivaju

truljenje i otkrio da se hrana može konzervisati zagrevanjem,

najčešće u trajanju od 30 minuta, do određene temperature, što

sprečava razmnožavanje bakterija (pasterizacija). Osnovao je

mikrobiologiju i stereohemiju. Organizovao je čuveni institut u

Parizu, nazvan njegovim imenom.

        1831 - Engleski prirodnjak Čarls Darvin isplovio je brodom

"Bigl" iz Plimuta, započevši petogodišnju ekspediciju tokom koje

je sakupio ogroman materijal na osnovu kojeg je napisao epohalno

delo "Postanak vrsta". Na obalama Južne Amerike i ostrvima u Tihom

okeanu proučavao je geološke formacije, biljke i životinje.

Zaključio je da su se živi organizmi postepeno menjali i zasnovao

je naučnu teoriju o evoluciji živih bića, nazvanu prema njemu -

darvinizam. Njegovo delo "Postanak vrsta" iz korena je izmenilo

biologiju ali je izazvalo i žestoka osporavanja od strane crkvenih

krugova.

        1901 - Rođena je Marlen Ditrih, američka filmska glumica 

nemačkog porekla, koja je snimila više od 50 filmova i važila za

najtipičniji primer vamp glumice. Sahranjena je u rodnom Berlinu,

iako je najveći deo života provela u SAD, gde je pobegla od

režima Adolfa Hitlera, odbivši 1937. ponudu da gradi umetničku

karijeru u Nemačkoj. Filmovi: "Plavi anđeo", "Žudnja", "Maroko",

"Šangaj-ekspres", "Kismet", "Obešćašćena", "Svedok optužbe",

"Suđenje u Nirnbergu".

        1927 - Odlukom Staljina, sovjetski revolucionar, bivši

rukovodilac Crvene armije i prvi šef sovjetske diplomatije Lav

Trocki (Lav Davidovič Bronštajn) isključen je iz Komunističke

partije. Dve godine kasnije proteran je iz Sovjetskog Saveza.

Trocki je Ubijen u Meksiku 1940.

        1931 - Rođen je Tomi (Josef) Lapid, izraelski ministar

pravde i novinar. Rođen je u Srbiji, u Novom Sadu, kao Tomislav

Lampel. Bio je novinar u tiražnom "Maarivu", a docnije postaje

direktor nacionalne izraelske RTV, od 1979. do 1984. Lapid je bio

ministar pravde u  vladi Arijela Šarona, ali je njegova partija

napustila vladajuću koaliciju 2004. zbog suprotstavljanja visokim

stopama finansiranja verskih institucija. Predsedavao je bordom 

direktora Memorijalnog centra "Jad Vašem". Pisao je i literarna 

i dramska dela, pa i kuvare i vodiče za turiste.

        1941 - Sporazumom da bugarska fašistička armija

okupira delove Nedićeve Srbije, u Sofiji su u Drugom svetskom ratu

završeni nemačko-bugarski pregovori. Bugarske okupatorske trupe

su na osnovu tog sporazuma ubrzo zaposele niški, moravski,

kruševački i zaječarski okrug kako bi pomogle nemačkim

okupacionim trupama.

        1944 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu

završila opkoljavanje Budimpešte, koju su čvrsto držale nemačke

trupe.

        1948 - Mađarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog

kardinala Jožefa Mindsentija, izrazitog protivnika komunista.

U vreme nemira u Budimpešti 1956. on je izašao iz zatvora i

dobio je azil u ambasadi SAD u glavnom gradu Mađarske, gde se

nalazio do 1971. kada mu je odobreno da otputuje u Rim.

        1949 - Holandska kraljica Julijana potpisala je dokument

kojim je Indonezija (Holandska Istočna Indija) dobila suverenitet

(osima Zapadnog Irijana) posle više od tri veka holandske

kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije izabran je

Ahmed Sukarno, vođa nacionalnooslobodilačkog pokreta.

1949 - Rođena je Dušica Spasić, medicinska sestra. 

Dušica je bila mlada medicinska sestra na traumatološkom odeljenju 

Prve hirurške klinike u Beogradu, koja je tragično stradala tokom 

epidemije velikih boginja 1972. u tadašnjoj Jugoslaviji. Zarazu je 

doneo muslimanski hodočasnik Ibrahim Hoti sa Kosova koji je boravio 

u Meki. U znak sećanja na Dušicu Spasić koja je nesebično obavljala 

svoju dužnost u teškim vanrednim okolnostima, dodeljuje se nagrada 

nazvana po njoj, za posebno zalaganje medicinskih sestara.

        1956 - Flota Ujedinjenih nacija počela je čišćenje

Sueckog kanala posle Sueckog rata, odnosno vojnog pohoda Velike

Britanije, Francuske i Izraela na Egipat, zaustavljenog

intervencijom Saveta bezbednosti UN.

        1969 - Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija

Egipta i Sirije) postigli su dogovor o stvaranju vojnog, političkog 

i ekonomskog saveza.

        1972 - Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson, šef

diplomatije od 1948. do 1957. i premijer Kanade od 1963. do 1968,

dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957. Zalagao se za mirno rešenje

korejskog problema i istakao naporima za očuvanje mira tokom Suecke

krize.

        1972 - Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom

Vijetnamu, okončavši učešće u Vijetnamskom ratu na strani SAD.

        1972 - Belgija je, kao prva zemlja NATO, uspostavila

diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.

        1975 - Više od 400 rudara poginulo je posle eksplozije u

rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.

        1978 - Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen, koji je

predsednik Alžira postao u junu 1965, kad je udarom bez prolivanja

krvi oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu.

        1979 - Avganistanski predsednik Hafizula Amin pogubljen je

posle državnog udara koji su podržale sovjetske jedinice, ušavši

dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji Sovjetskog

Saveza izvan zemalja Varšavskog pakta.

        1985 - U istovremenim napadima palestinskih islamskih

terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije "El 

Al" na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno je 16 osoba, najviše

Amerikanaca, što je bio jedan od povoda za kasnije američko

bombardovanje Tripolija, pošto je Libija tada osumnjičena da

pruža utočište teroristima.

        1989 - Egipat i Sirija su posle 12 godina obnovili pune

diplomatske odnose.

        1992 - Američki lovci su oborili irački vojni avion iznad

južnog Iraka zato što su navodno dve iračke borbene letelice

nameravale da napadnu američke avione tipa "F-16".

        1994 - Islamski teroristi ubili su u Alžiru četiri

rimokatolička sveštenika.

        1995 - Izraelski vojnici napustili su Ramalu, okončavši

time povlačenje iz svih šest gradova na Zapadnoj obali, predatih

na upravu Palestincima na osnovu sporazuma Izraela i PLO.

        1998 - Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog

leta koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad

severa i juga te zemlje.

        2002 - U napadu dvojice bombaša-samoubica na zgradu

čečenske vlade u Groznom poginule su najmanje 83 osobe.

        2002 - Na predsedničkim i skupštinskim izborima u Keniji

pobedila je opozicija, ubedljivo porazivši posle 40 godina

vladajuću Kenijsku afričku nacionalnu uniju. Šef države postao

je Mvai Kibaki, kandidat Nacionalne koalicije koja je osvojila

apsolutnu većinu.

        2003 - Kalisto Tanci, osnivač i bivši rukovodilac

"Parmalata" gigantske italijanske prehrambene kompanije, uhapšen

je u Milanu pod sumnjom da je inscenirao bankrotstvo i da je

odgovoran za falsifikovanje računovodstvenih knjiga u kojima je

otkrivena "rupa" od sedam milijardi evra.

        2005 - U Kairu je održan osnivački skup skupštine

Arapske lige. Svaka od 22 članice Lige imenovala je po četiri

poslanika.

        2006 - Umro je Džerald Ford, bivši predsednik SAD.

Nadimak "slučajni" dobio je pošto je na mestu šefa Bele kuće

neočekivano zamenio Ričarda Niksona, koji se povukao nakon afere

"Votergejt". Bio je jedini predsednik SAD koji nikada nije na

izborima biran na tu funkciju. Na izborima 1976. godine Forda je

porazio demokrata Džimi Karter.

        2007 - Ubijena je Benazir Buto, bivši premijer

Pakistana i lider opozicije u toj zemlji. Atentat je izvršio

bombaš samoubica tokom mitinga njene Pakistanske narodne

partije, a Buto je preminula potom u bolnici u Ravalpindiju,

od posledica pogotka u glavu. Bombaš samoubica pucao je na Buto

dok je napuštala park u kom je održavan miting, a zatim je sebe

digao u vazduh. Prilikom eksplozije poginulo je još 15 lica.

        2008 - Izrael je započeo masivan oružani napad na

pojas Gaze u znak odmazde zbog Hamasovog raketiranja teritorije

izraelske države, pre svega jevrejskih naselja u juznom delu

Izraela.

2019 - Svih 17 poslanika opozicionog Demokratskog fronta (DF) 

uhapšeni su nepunih dva sata posle ponoći, u Skupštini Crne Gore, 

u sklopu usvajanja takozvanog Zakona o slobodi veroispovesti. Predsednik 

te zemlje Milo Đukanović sutradan je potpisao sporni zakon. Ubrzo posle 

hapšenja poslanika usledila su protestna okupljanja građana pred tom 

institucijom, da bi potom započele manifestacije protivljenja širom 

Crne Gore, koje će trajati mesecima.