Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 25. decembar,359. dan 2025. Do kraja godine ima šest dana.

 800 - Papa Lav III krunisao je u Rimu franačkog vladara

Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih

monarha do vremena Napoleona I.

        1066 - U Vestminsterskoj katedrali u Londonu za engleskog

kralja krunisan je normanski vojvoda Vilijam I Osvajač, nešto

više od dva meseca pošto su Normani pod njegovom komandom kod

Hestingsa potukli vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja

Engleske.

        1688 - U Francusku je pobegao Džejms II, poslednji

engleski kralj iz dinastije Stjuart, zbačen zbog apsolutističke

politike i naturanja rimokatolicizma.

        1721 - Rođen je engleski pisac Vilijam Kolins, jedan od

najznačajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka. Ispoljavao je 

romantičarsko interesovanje za tajanstveno, legendarno i fantastično. 

Dela: ode "Veče", "Škotske praznoverice", "Sloboda".

        1741 - Švedski fizičar Anders Celzijus izumeo je skalu od

100 stepeni za merenje temperature.

        1776 - General Džordž Vašington prebacio je snage kojima

je komandovao preko reke Delaver u Nju Džersiju i izveo iznenadni

napad na nemačke plaćenike koji su se u Američkom ratu za

nezavisnost borili za račun Britanaca.

        1868 - Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao

da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar 

i državnik Stojan Novaković.

        1870 - Rođena je nemačka revolucionarka Roza 

Luksemburg, jedan od osnivača Socijaldemokratske partije Poljske 

1893. i Komunističke partije Nemačke 1918. predstavnik levog 

krila Druge internacionale. U Prvom svetskom ratu je kao dosledni

antimilitarista bila protiv ratnih kredita. Težeći objedinjenju

levice, početkom rata je s nemačkim revolucionarom Karlom

Libknehtom osnovala grupu "Internaconala", kasnije nazvanu

"Spartakov savez", iz kojeg je nastala Komunistička partija.

Proganjana je i često hapšena, a posle propasti novembarske

revolucije u Nemačkoj 1918. streljana s Libknehtom 15. januara

1919. Napisala je više marksističkih teorijskih dela,

uključujući "Akumulaciju kapitala".

        1876 - Rođen je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina,

osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Mahatmom Gandijem i

Džavaharlalom Nehruom borio se za nezavisnost Indije od

Britanije, ali je insistirao na stvaranju posebne države

za indijske muslimane. Britanija je 1947. priznala nezavisnost

Indije (i Pakistana). Od Pakistana se docnije 1971. izdvojio

istočni deo, današnji Bangladeš.

        1899 - Rođen je američki filmski glumac Hemfri Deforest

Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica". Izuzetna

popularnost koju je uživao posebno je porasla nakon njegove smrti

1957. Vremenom on je postao svojevrsna mitska ličnost istorije

kinematografije. Ostali filmovi: "Kazablanka", "Malteški

soko", "Duboki san", "Blago Sijera Madre", "Rt Largo", "Imati i

nemati", "Pobuna na Kejnu", "Bosonoga kontesa", "Časovi očaja",

"Težak pad".

        1901 - Rođen je Predrag Milojević, srpski novinar,

književnik, prevodilac, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog

novinarsta uopšte. Otac je bio državni službenik. Apsolvirao 

je Filozofski fakultet u Beogradu 1923. Počeo je da objavljuje 

1921. a u međuratnom periodu je novinar lista "Politika" i 

dopisnik iz Berlina i kasnije Londona. Izvesno vreme nakon Drugog 

svetskog rata objavljivao je pod pseudonimom pošto je tokom 

okupacije kraće vreme bio urednik lista Nedićeve vlade "Novo

vreme". Vremenom, ponovo postaje saradnik "Politike" a potom i

spoljnopolitički komentator. Objavio je veliki broj reportaža,

intervjua, komentara, analiza, pa i intervjue s Čerčilom,

Hitlerom, Musolinijem. Prevodio je Fojerbaha ("Suština religije"), 

Kafku ("Zamak"), Hemingveja ("Preko reke i u šumu"), Grina 

("Begunac"), Selmu Lagerlef ("Gesta Berling"), Hamsuna, Džejmsa. 

Dobitnik je priznanja za životno delo Udruženja novinara Srbije, 

nagrade Beograda ("Oktobarska"), "Politike", Ordena Svetog Save, 

Ordena Jugoslovenske krune. Testamentom je ostavio velika sredstva

namenjena za školovanje mladih novinara. Dela: "Iz prošlih dana",

"O ljudima i ćudima", "Bio sam prisutan", "Kažem ja sebi -

antimemoari", "Sve godine ovog veka".

        1914 - U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je

na snagu legendarno nezvanično "božićno primirje" kada je grupa

britanskih i nemačkih vojnika obustavila paljbu, izašla iz rovova

i susrela se na ničijoj zemlji između zaraćenih strana.

        1918 - Rođen je egipatski državnik Anvar el Sadat,

predsednik Egipta od oktobra 1976. do oktobra 1981. kad su ga na

vojnoj paradi u Kairu ubili islamski teroristi, ogorčeni zbog

sklapanja mira sa Izraelom.

        1926 - Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto

Japana posle smrti oca cara (mikado) Jošihita.

        1938 - Umro je češki pisac Karel Čapek. Izraziti

skeptik, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma. Upozoravao 

je na opasnost koja se približavala. U utopističkim romanima 

"Fabrika apsolutnog", "Krakatit" i "Rat ljudi i daždevnjaka" 

ukazivao je na apsurde tehnicizma. Kao direktna opomena zvuče 

njegove drame "Bela bolest" i "Mati". Ostala dela: zbirke pripovedaka 

"Raspeće", "Mučne pripovetke", drame "Rozumovi univerzalni roboti", 

"Razbojnik", romani "Hordubal", "Meteor", "Običan život", putopisne 

kozerije "Putopisi iz Italije", "Putopisi iz Engleske", eseji i 

feljtoni "Kritika reči", "O najbližim stvarima", "Zašto nisam 

komunist", "Razgovori sa T. G. Masarikom".

        1941 - Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala

Hongkong posle 17 dana opsade.

        1942 - Streljan je Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog

Vojislav Vučković. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je

doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole

"Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik

više listova i časopisa. Između dva svetska rata učestvovao je

u komunističkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove,

pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u NOP.  

Tada je nastalo i njegovo najznačajnije delo "Herojski oratorijum". 

Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put", "Burevesnik" i 

balet "Čovek koji je ukrao sunce".

        1943 - Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije

poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu

telegram u kojem se kaže: "Naša politika mora da se osloni na

činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas

u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu

podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj

meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje

treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

        1971 - U požaru u jednom hotelu u prestonici Južne Koreje

Seulu poginulo je 139 osoba.

        1977 - Umro je britansko američki filmski glumac, 

scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira

kinematografije i vodećih umetnika u istoriji filma. U SAD je

dospeo 1910. i počeo je u filmskim burleskama Maka Seneta, ali se

brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom

sentimentalnog klovna-skitnice. Bio je opredeljeni komunista pa 

ga je godinama držao pod prismotrom šef FBI Edgar Huver, a u 

vreme antikomunističke histerije u SAD postao je žrtva američkog 

republikanskog senatora Džozefa Makartija, otuda je 1952. emigrirao 

u Švajcarsku, u kojoj je i umro. Snimio je 75 kratkih i 

dugometražnih filmova a 1972. dodeljen mu je Oskar za životno 

delo. Filmovi: "Idila u polju", "Pasji život", "Mirna ulica", 

"Hodočasnik", "Dečak", "Potera za zlatom", "Cirkus", "Svetlosti 

velegrada", "Moderna vremena", "Veliki diktator", "Gospodin Verdu", 

"Jedan kralj u Njujorku", "Svetlosti pozornice", "Grofica iz Hongkonga".

1979 - Sovjetske trupe su ušle u Avganistan, u prvoj

vojnoj intervenciji Sovjetskog Saveza izvan Varšavskog pakta, što

je zvanična Moskva objasnila namerom da zaustavi građanski rat u

toj zemlji.

        1983 - Umro je španski (katalonski) slikar i vajar Huan 

Miro, jedan od najvećih nadrealističkih umetnika. Studirao je u 

rodnoj Barseloni, a od 1919. je živeo u Parizu. Kratko je stvarao 

pod uticajem kubizma, ali je od 1924. izgradio neponovljiv lični 

stil, zasnovan na spontanom registrovanju formi i znakova koji 

evociraju podsvesno.

        1989 - Zbačeni rumunski predsednički par Nikolae i Helena

Čaušecku streljan je u Trgovištu posle tajnog brzometnog suđenja.

        1991 - Ostavku je podneo sovjetski predsednik Mihail

Gorbačov, od osnivanja Sovjetskog Saveza 1922. sedmi, i poslednji,

lider te države. Njegovi prethodnici bili su Lenjin, Staljin,

Hruščov, Brežnjev, Andropov i Černjenko.

        1995 - Umro je američki filmski glumac, pevač i

zabavljač Din Martin, koji je početnu slavu stekao u tandemu sa

komičarem Džerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je

i u mnogim vesternima i kriminalističkim filmovima. Filmovi:

"Artisti i modeli", "Holivud ili propast", "Rio Bravo", "Četvoro 

za Teksas".

        1995 - U poplavama na istoku Južne Afrike poginule

su najmanje 124 osobe.

        1997 - Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno i

svečano proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio je

taj dan praznikom u čast pape Jovana Pavla Drugog koji je narednog

meseca posetio Kubu.

        2000 - U požaru koji je zahvatio centar kineskog grada

Luojang život je izgubilo najmanje 309 osoba.

        2003 - Prilikom pada putničkog aviona tipa "Boing 727" u

Atlantski okean ubrzo po poletanju iz Benina ka Libanu poginulo je

138 putnika i članova posade, uključujući 15 oficira armije

Bangladeša, dok su 22 osobe preživele nesreću.

        2006 - Umro je Džejms Braun, jedan od najuspešnijih

američkih pevača "soula i bluza". Tokom svoje 40-godišnje

karijere imao je rekordnih 98 hitova na listi "Bilbord Top 40". 

Sedamnaest njegovih hitova je bilo prvoplasirano na top listama, 

što su nadmašili samo Stivi Vonder i Luis Džordan, dok Areta 

Frenklin ima isti broj hitova. Braun je uz Prislija i Dilana 

najbitnija pojava muzičke industrije SAD druge polovine 20 veka.

2016 - Umro je Džordž Majkl, britanski muzičar, pevač. 

Postao je zvezda 80-tih, s grupom "Wham", da bi potom nastavio uspešnu 

solo karijeru. Upamćen je hitovima "Wake me up before you go-go" i, 

kao solo pevač "Freedom", "Careleš whisper". Bio je grčkog porekla, 

pravog imena Jorgos Kirijakos Panajotu. Tokom karijere koja je trajala 

gotovo četiri decenije, prodao je više od sto miliona nosača zvuka

2016 - Avion "Tu-154" ruskog Ministarstva odbrane nestao je 

sa radara u 5.40 po moskovskom vremenu, dva minuta po poletanju. Olupina 

letelice pronađena je nedaleko od obale Sočija na dubini između 50 

i 70 metara. Stradale su 93 osobe, među kojima i 64 pripadnika hora 

"Ansambl Aleksandrov".

        - Hrišćani koji se pridržavaju gregorijanskog kalendara 

danas slave Božić, rođenje sina Božjeg Isusa Hrista. Većina 

pravoslavnih hrišćana Božić slavi 7. januara (25. decembar prema 

Julijanskom kalendaru).