Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je sreda, 12. novembar, 2025. 

 1812 - Na zaleđenoj reci Berezini od ruske topovske paljbe

i u jurišima kozaka poginulo je oko 25.000 vojnika razbijene armije

francuskog cara Napoleona I koja se povlačila iz Moskve. Posle

debakla na Berezini, Napoleon je pobegao s malom pratnjom u Pariz uz

obećanje da će podići novu armiju od 300.000 ljudi, ali je poraz

u Rusiji bio početak kraja njegove imperije.

        1833 - Rođen je ruski kompozitor Aleksandar Porfirijevič

Borodin, pripadnik neformalne muzičke grupe "Velika petorica" i

utemeljivač ruske simfonijske i kamerne muzike. Po obrazovanju bio

je lekar i hemičar i radio je kao univerzitetski profesor. Kao

dečak svirao je flautu i klavir, kasnije i violončelo. Inspirisao

se ruskom narodnom muzikom, narodnim pričama, legendama i

istočnjačkim folklorom. Dela: Opera "Knez Igor", simfonija br. 2

("Bagatirska simfonija"), simfonijska slika "U srednjoj Aziji".

        1839 - Donet je Vojni zakon kojim je, između ostalog,

određen sistem bezbednosti vojske tadašnje Kneževine Srbije.

Datum donošenja ovog zakona prihvaćen je kao Dan Vojnobezbednosne

agencije Vojske Srbije.

        1840 - Rođen je francuski vajar Ogist Roden, jedan od

najvećih umetnika kraja 19. i početka 20. veka, čije je delo

objedinilo romantičarski duh i moderne težnje i presudno je

uticalo na evropsko vajarstvo. Skulpture: "Mislilac", "Poljubac",

"Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol",

"Proleće", "Čovek slomljenog nosa", biste, aktovi.

        1866 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Sun 

Jat Sen, prvi predsednik Kine nakon rušenja monarhije. Borbu za

stvaranje republike je počeo 1894. a 1905. je osnovao Saveznu ligu

(Tun-men-hoj) iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Savezna

liga je 1911. povela revoluciju u kojoj je zbačena dinastija

Mandžu i proglašena republika čiji je predsednik postao Sun. Prvi

kongres Kuomintanga prihvatio je 1924. njegova programska načela:

Za nacionalno oslobođenje Kine potrebna je podrška Sovjetskog

Saveza, demokratija nije moguća bez saradnje s komunistima, a

blagostanje naroda bez poboljšanja uslova života najširih

slojeva. Posle njegove smrti 1925. prokomunistička linija je

napušstena i vođstvo stranke je preuzelo desno krilo Čang Kaj

Šeka.

        1912 - Španskog predsednika vlade Hosea Kanalehasa ubio 

je anarhista Manuel Pardinas, koji je potom izvršio samoubistvo.

        1912 - Spasilačka ekipa pronašla je na Antarktiku

posmrtne ostatke engleskog polarnog istraživača kapetana Roberta

Skota i njegovih pratilaca. Pretpostavlja se da su on i članovi

njegove ekspedicije umrli u martu 1912. pri povratku s Južnog pola.

        1918 - Proglašena je prva austrijska republika, dan posle

kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu i abdikacije cara 

Karla I, poslednjeg vladara iz kuće Habzburg.

        1919 - Engleski piloti Ros i Kejt Smit poleteli su iz

Haunsloua kod Londona na prvi let od Velike Britanije do Australije.

U australijski grad Darvin sleteli su 13. decembra 1919.

        1920 - Pod pritiskom Britanije i Francuske, Kraljevina

Srba, Hrvata i Slovenaca potpisala je Rapalski sporazum kojim je

određeno da Istra, Julijska krajina, Zadar i ostrva Cres, Lošinj,

Lastovo i Palagruža jesu italijanska teritorija. Godine 1924.

Italija je anektirala i Fiume (Rijeka) do tada slobodni grad.

        1927 - Lav Trocki je, pod optužbom da se borio za vlast

posle smrti Lenjina, isključen iz vladajuće boljševičke partije,

a Staljin je postao neprikosnoveni lider Sovjetske države. Iz

zemlje je proteran 1929. a 1940. je ubijen u Meksiku.

        1929 - Rođena je američka filmska glumica Grejs Keli,

koja je posle udaje 1956. za kneza od Monaka Renijea III iz kuće

Grimaldi, postala vladarka Monaka. Filmovi: "Tačno u podne",

"Provincijalka" (Oskar), "Pozovi M radi ubistva", "Visoko društvo",

"Dvorišni prozor".

        1933 - Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke 

Adolfa Hitlera dobila je izbore i preuzela vlast u Nemačkoj.

        1937 - Japanci su okupirali kineski grad Šangaj.

        1941 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu

zaustavila nadiranje nemačkih snaga prema Moskvi.

        1942 - Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija

ponovo je u Drugom svetskom ratu zauzela Tobruk u Libiji, zarobivši

najmanje 30.000 nemačkih i italijanskih vojnika, i nastavila da

preko Sahare goni razbijeni Afrički korpus nemačkog generala

Ervina Romela.

        1942 - U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci

su postigli prevagu nad Japancima u sklopu borbi koje su na Gvadalkanalu

potrajale još mesecima, čime je njihovo napredavanje ka Australiji 

zaustavljeno.

        1944 - U fjordu Tromzo na severu Norveške saveznici su u

Drugom svetskom ratu potopili "Tirpic", poslednji veliki ratni brod

Nemačke.

        1948 - Na smrt su zbog ratnih zločina osuđeni bivši

predsednik vlade general Hideki Tođo i još šest japanskih

zvaničnika u Drugom svetskom ratu.

        1956 - U adaptiranom delu zgrade "Borbe" (izvorno zgrada

lista "Vreme") beogradsko pozorište "Atelje 212" počelo je s radom,

izvođenjem Geteovog "Fausta" u režiji Mire Trailović.

        1956 - Novi mađarski lider Janoš Kadar odbio je ulazak

posmatrača Ujedinjenih nacija u Mađarsku.

        1961 - Rođena je rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči,

koja je za izvođenje jedne vežbe na Olimpijskim igrama u Montrealu

1976. prva u istoriji gimnastike, dobila najvišu moguću ocenu 10.

        1969 - Ruski pisac Aleksandar Solženjicin izbačen je iz

Saveza sovjetskih pisaca, s obrazloženjem da je njegovo ponašanje

"antidruštveno".

        1970 - Snažan ciklon i visoki talasi usmrtili su najmanje 200.000 osoba u Istočnom Pakistanu, sadašnjem Bangladešu.

        1974 - Zbog politike aparthejda, Južna Afrika je suspendovana iz Generalne skupštine UN.

        1977 - U zatvorskoj ćeliji je izvršila samoubistvo Ingrid Šubert, jedan od osnivača zapadnonemačke komunističke

terorističke grupe "Bader-Majnhof".

        1981 - Američki spejs-šatl "Kolumbija" je drugi put poleteo u orbitu oko Zemlje, postavši prvo svemirsko vozilo koje je upotrebljeno više od jednom.

        1982 - Jurij Andropov izabran je za generalnog sekretara Centralnog Komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, dan posle smrti Leonida Brežnjeva.

        1989 - Umrla je španska revolucionarka Dolores Ibaruri,

nazvana La Pasionarija, predsednica Komunističke partije Španije,

jedno od najslavnijih imena Španskog građanskog rata. Pripisana

joj je parola "No pasaran" (neće proći) - parola koja je nastala

prilikom napada frankista na Madrid. Posle pada Republike

provela je 38 godina u inostranstvu, najviše u Sovjetskom

Savezu. Vratila se u svoju zemlju 1977. i postala član kortesa

(španska skupština).

        1990 - Princ Akihito krunisan je za cara (mikado) Japana.

       1991 - U Istočnom Timoru je došlo do sukoba indonežanske

vojske i pobunjenika, separatista, pri čemu je bilo desetine žrtava.

Do 1951. Istočni Timor bio je portugalska kolonija, potom prekomorska

provincija kojoj je bivša metropola 1973. dala autonomiju, a 1974.

pravo na samoopredeljenje, što je potvrdila i Generalna skupština

UN. Indonezija je Istočni Timor pripojila u decembru 1975. a

nezavisnost mu je priznata 2002.

        1995 - U Erdutu i Zagrebu potpisan je sporazum o

Sremsko-baranjskoj oblasti, kojim je predviđen jednogodišnji

prelazni period pod međunarodnom upravom.

        1996 - U sudaru, iznad Indije, dva putnička aviona iz

Saudi Arabije i Kazahstana poginulo je 349 osoba.

        1999 - U zemljotresu u Turskoj, s epicentrom kod grada

Dušče 170 kilometara istočno od Istanbula, poginulo je najmanje

550 lica.

        1999 - Na području planine Bajgora, 12 kilometara

severoistočno od Kosovske Mitrovice, srušio se avion Svetskog

programa UN za hranu tipa "ATR-42" pri čemu su stradale 24 osobe.

        2001 - Avion kompanije "Ameriken erlajnz" tipa "Erbas A

300" sa 260 putnika i članova posade srušio se neposredno posle

poletanja na njujoršku četvrt Kvins, što nije preživeo niko u

letelici, a poginulo je i pet ljudi u razorenim kućama.

        2003 - U samoubilačkom napadu islamskih terorista u

Nasiriji na jugu Iraka, u eksploziji kamiona ispred baze italijanske

vojne policije poginulo je 19 Italijana i devet Iračana.

       2006 - Bombaš samoubica ubio je 35 a ranio 58 ljudi u

regrutnom centru iračke policije u Bagdadu. Napadač je opasan

eksplozivom uspeo da uđe u regrutni centar iračke policije a

zatim je aktivirao eksploziv.

        2007 - Umro je američki pisac Ajra Levin, autor čuvenog

romana "Rozmarina beba". Levin je bio pisac trilera i horor priča

a pisao je i za televiziju i Brodvej. Na osnovu njegovih knjiga

snimljeno je više filmova kao što su "Rozmarina beba" sa Miom

Farou, "Momci iz Brazila" sa Gregorijem Pekom i Lorensom Olivijeom

i "Sliver" sa Šeron Stoun i Tomom Berindžerom u glavnim ulogama.

2013 - Evropski sud za ljudska prava osudio je Tursku 

zbog bombardovanja dva kurdska sela 1994. godine i ubistva 33 osobe, 

i naložio plaćanje odštete. 

2014 - Na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko, uspešno se 

spustio robot laboratorija "File". Visokorizično spuštanje na kometu 

plod je 10-godišnjih priprema i istorijski je presedan u svemirskom 

istraživanju. 

2015 - Babatunde Osotimehin, izvršni direktor Fonda 

Ujedinjenih nacija za stanovništvo, zvanično je saopštio da je 

smrtnost žena zbog problema vezanih za trućnoću opala za gotovo 

50 procenata tokom prethodnih 25 godina, u skladu s tzv. Milenijumskim 

ciljevima UN. Ipak, naglašeno je da, iako ogroman, napredak nije 

ujednačen, odnosno da se 99 odsto tragičnih ishoda dešava u 

zemljama u razvoju.

2017 - U razornom zemljotresu magnitude 7,3° sa epicentrom 

tridesetak kilometara jugozapadno od Halabdže, u pograničnom 

području Iraka i Irana, poginulo je 630 osoba, a 8.100 je povređeno, 

dok je približno 70.000 ostalo bez krova nad glavom.

2019 - Preminuo je Zoran Hristić, srpski kompozitor. Rođen 

u Beogradu, studirao je na konzervatorijumu "Đuzepe Verdi" u Milanu 

i Muzičkoj akademiji u Beogradu. Stvarao je solistička, kamerna, 

vokalno-instrumentalna dela, balete, muziku za pozorište, film i 

televiziju, kao i radiofonska ostvarenja. Dobitnik je dve Sterijine 

nagrade za scensku i dve Zlatne arene za filmsku muziku, kao i nagrade 

za životno delo Mali princ. Bio je umetnički direktor i selektor 

festivala Bemus i Mokranjčevi dani i urednik Muzičke redakcije RTS-a.

2020 - Umro je Džeri Rolings, bivši predsednik Gane. Po 

profesiji vojni pilot, prvobitno je na čelo te zemlje došao vojnim 

udarom 1979, koji je zbog stanja u zemlji ponovio i 1981. U dva navrata 

je biran za predsednika Gane i veruje se da je pomogao stabilizaciji 

demokratskih institucija te zemlje. Bio je predstavnik Afričke unije 

u Somaliji.