Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 28. novembar, 2025. 

  1520 - Portugalski moreplovac Fernando Magelan uplovio je u

Tihi okean, prošavši iz Atlantskog okeana kroz moreuz koji sada

nosi njegovo ime.

        1632 - Rođen je Žan Batist Lili, francuski kompozitor, 

violinista, dirigent, pevač, glumac, scenograf italijanskog 

porekla, tvorac klasične francuske opere, s baletima, horovima, 

scenskim efektima. Bio je gospodar pariskog muzičkog života, 

neobična ličnost izuzetnog talenta i dalekosežnog uticaja na 

razvoj muzike svoje druge otadžbine. U saradnji s komediografom 

Žanom Molijerom stvorio je novu dramsko-muzičku vrstu - comedie 

ballet - komediju s pevanjem i plesom. Pripisuje mu se prva 

upotreba palice za dirigovanje. Dok je početkom 1687. dirigovao 

"Te Deum" za oporavak bolesnog kralja Luja XIV, ozledio se dugim 

dirigentskim štapom i rana se pretvorila u smrtonosnu gangrenu. 

Dela: opere "Tezej", "Persej", "Kadmis i Hermiona", "Alsesta", 

"Psiha", "Amadis od Galije", "Asmida", Asis i Galateja", 

"Prozefina", "Feton", komedije-baleti "Ženidba na silu", Žorž 

Dandin", "Gospodin od Pursonjaka", "Građanin-plemić", crkvene 

kompozicije "Te Deum", "De profundis", "Mizerere".

        1757 - Rođen je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam 

Blejk. Kao ilustrator često je radio na starozavetne teme, poput

"Knjige o Jovu", ali je ilustrovao i dela Džona Miltona ili 

"Božanstvenu komediju" Dantea Aligijerija. Kao pisac bio je sklon 

misticizmu, ali je literarnu slavu stekao lirskim pesmama kao što 

su "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti".

        1820 - Rođen je nemački filozof Fridrih Engels, jedan 

od osnivača takozvanog naučnog socijalizma i najbliži saradnik 

Karla Marksa. Otac, industrijalac tekstila poslao ga je u Mančester, 

tada globalni centar tekstilne industrije, gde se pod utiskom teškog 

položaja radnika, zainteresovao za socijalne teme. U saradnji s 

Marksom napisao je "Nemačku ideologiju" i "Manifest komunističke 

partije" i organizovao Prvu internacionalu, osnovanu 1864. Posle 

Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali 

osnovanoj 1889. i napisao "Poreklo porodice, privatne svojine i 

države" i "Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije". 

Poslednje godine života posvetio je redigovanju drugog i trećeg 

toma Marksovog "Kapitala". Ostala dela: "Anti-Diring", "Skica za 

kritiku nacionalne ekonomije", "Položaj radničke klase u 

Engleskoj", "Sveta porodica".

        1821 - Skupština Paname pod vođstvom pukovnika Hozea

Fabrege proglasila je nezavisnost te zemlje od Španije kao i

prisajedinjenje Novoj Granadi (Kolumbiji).

        1829 - Rođen je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton

Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu

(Sankt Peterburgu). Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot

"Velikoj petorici". Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo

pesme.

        1878 - Umro je srpski pisac i slikar Đura Jakšić,

najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan

od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku,

rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je

učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sada

Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u više mesta

tadašnje Srbije i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i

Jagodini. Strastan, plahovite mašte i veoma emotivan, buntovan i

slobodoljubiv, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi 

i stihovane lirske ispovesti. Pesme "Na Liparu", "Ponoć", "Mila",

"Padajte braćo", "Otadžbina", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku", 

spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je i drame 

u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, knjeginja crnogorska" 

i "Stanoje Glavaš", kao i oko 40 pripovedaka.

        1881 - Rođen je austrijski pisac Štefan Cvajg. U ranim

delima je pod uticajem bečkog impresionizma i psihoanalize Sigmunda

Frojda. Docnije je znatnu popularnost stekao romansiranim biografijama

i esejističkim studijama o značajnim ličnostima istorije i literature.

Pred  nacistima je 1938. emigrirao u SAD, a 1942. izvršio je u Brazilu

samoubistvo, zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen nacističkim

varvarstvom. Dela: pripovetke "Pometenost osećanja", "Amok", "Prvi

doživljaj", romansirane biografije "Žozef Fuše", "Marija Antoaneta",

"Trijumf i tragika Erazma Roterdamskog", "Marija Stjuart", studije "Tri

majstora" (Balzak, Dikens, Dostojevski), "Borba s demonom" (Helderlin,

Klajst, Niče), "Tri pesnika svoga života" (Kazanova, Stendal, 

Tolstoj), autobiografsko delo "Jučerašnji svet".

        1905 - Irski nacionalista Artur Grifit osnovao je u

Dablinu partiju "Šin fejn", čiji je glavni zadatak bila borba za

osamostaljenje Irske od Velike Britanije.

        1907 - Rođen je italijanski pisac Alberto Moravija, koji 

je svetsku slavu stekao delima o moralnom raslojavanju italijanske 

buržoazije. Pisao je romane, pozorišne komade, kratke priče, 

eseje, putopise, kritiku, filmsku i pozorišnu. Dela: romani 

"Ravnodušni ljudi", "Prezir", "Rimljanka", "Dosada", "Konformist", 

"Ćoćara", "Ja i on", "Pažnja", "Unutrašnji život", "Godina 1934", 

"Rimske priče", "Automat", "Drugi život".

        1908 - Rođen je Klod Levi-Štros, francuski akademik, 

antropolog, etnosociolog. Na osnovu plemenskih običaja i mitova 

pokazao je da je ljudsko ponašanje zasnovano na logičkim 

sistemima koji mogu da se razlikuju od društva do društva, 

ali poseduju zajedničku podstrukturu. Široj publici postao 

je poznat delom "Tužni tropi" (1955.) u kojem je opisivao 

ponašanje brazilskih urođenika, na osnovu ličnog iskustva. 

Boravak među njima konačno je odredio njegovo opredeljenje 

ka antropologiji. Verovao je da lingvistika i matematička 

logika u antropološkim istraživanjima imaju poseban značaj. 

Druga dela: "Elementarne strukture srodstva", "Strukturna 

antropologija", "Divlja misao", "Mitologike".

        1909 - Rođen je Aleksandar Ranković, potpredsednik SFRJ 

i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije

do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja diktature 

1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke 

aktivnosti, a 1940. postaje član Politbiroa Komunističke partije 

Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak 

protiv okupatora, ali je uhapšen u Beogradu krajem jula 1941. 

Oslobođen je smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni 

sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao 

je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda 

(OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik 

savezne vlade a potom i potpredsednik države. U političkom obračunu 

s njim na Četvrtom plenumu CK SKJ 1966. na Brionima, optužen je za 

zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen je svih funkcija 

i potpuno isključen iz javnog života.

        1919 - Nensi Estor je kao prva žena izabrana u britanski

parlament.

        1941 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila

nemačke trupe iz Rostova na Donu.

1941 - Ubijen je srpski slikar, vajar i pisac Mihailo

Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika

Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom

ratu, autor portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika,

Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala

Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I i regenta Aleksandra

Karađorđevića. Diplomirao je 1909. na Likovnoj akademiji u

Minhenu, odakle je 1912. došao u Srbiju kao dobrovoljac. Njegovo

slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i

impresionizma, uz oslon na nacionalnu tradiciju. Izradio je spomenike 

arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije 

Hadži-Melentiju u manastiru Rača, srpskim ratnicima u Mladenovcu 

(1947. uklonjen grb Srbije), spomenik na Krfu poginulim vojnicima 

Drinske divizije, mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu. Iako 

nosilac Albanske spomenice i Ordena Svetog Save, ubijen je u 

Užicu novembra 1941, od strane partizana (Užička republika) 

pod optužbom da je "engleski špijun". Napisao je roman "Lendina 

vodenica", prvi put objavljen 1997.

        1943 - U Teheranu su u Drugom svetskom ratu, na prvom

zajedničkom sastanku, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD

Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil razmatrali

otvaranje drugog fronta u Evropi, operacije na Istočnom frontu,

posleratno uređenje Evrope i pitanje Jugoslavije. Dogovoreno je

da se Jugoslavija obnovi "u potpunom teritorijalnom integritetu i

nezavisnosti, s tim što će pitanje njenih zapadnih granica biti

rešeno posle rata". Konferencija je okončana 1. decembra.

        1945 - Umro je američki teniser i političar Dvajt Dejvis,

koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis kup". Bio

je i američki ministar rata od 1925. do 1929. i generalni  guverner

SAD na Filipinima od 1929. do 1932.

        1954 - Umro je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi,

koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove nagrade

za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, a u Drugom

svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz Italije, na

Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog

reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj

fizici: "Fermijevo pravilo selekcije", "Fermijev model gasa",

"Fermijeva 'starost' neutrona", fermi kao jedinica za dužinu.

        1960 - Mauritanija, zemlja na zapadu Afrike, postala je

nezavisna islamska republika. Prethodno, bila je sastavni deo

Francuske Zapadne Afrike.

        1971 - Jordanskog predsednika vlade Vasfi Tela ubili su

pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" 

u Kairu, gde je doputovao radi učešća na Arapskoj konferenciji.

        1975 - Fretilin (Revolucionarni front za nezavisnost

Istočnog Timora) je jednostrano proglasio nezavisnost te bivše

portugalske kolonije pod imenom "Demokratska republika Istočni

Timor".

        1979 - Novozelandski avion "DC-10" udario je u planinu

Erebus na Antarktiku, što nije preživeo niko od 257 putnika i

članova posade.

        1987 - Prilikom pada južnoafričkog aviona tipa "Boing

747" u Indijski okean, blizu Mauricijusa, poginulo je svih 160

putnika i članova posade.

        1989 - Indijski predsednik vlade Radživ Gandi dao je

ostavku posle poraza na izborima.

        1990 - Singapurski predsednik vlade i tvorac svojevrsnog

privrednog čuda te nevelike zemlje, Li Kuan Ju sišao je sa vlasti 

posle 31 godine. Ali i nadalje je njegov uticaj ostao presudan u 

Singapuru.

        1991 - Libijski lider Moamer Gadafi objavio je da neće

predati dvojicu Libijaca koji su optuženi za podmetanje bombe u

američki putnički avion koji se srušio iznad mesta Lokerbi u

Škotskoj.

        1994 - Norvežani su na referendumu odbili da se priključe

Evropskoj uniji.

        1996 - Alžirci su velikom većinom odobrili ustavne

promene koje omogućavaju zabranu islamističkih političkih

partija.

        2000 - SRJ je postala punopravni član Svetske zdravstvene

organizacije.

        2002 - U eksploziji automobila-bombe, trojica islamskih

terorista samoubica ubili su u jednom hotelu punom izraelskih

turista u kenijskom gradu Mombasi 13 ljudi, 10 Kenijaca i trojicu

Izraelaca. 

        2004 - U eksploziji gasa u rudniku uglja Čenđijašan na

severu Kine život je izgubilo 166 rudara.

        2009 - Umro je Milan Bulajić, stručnjak za

međunarodno pravo, diplomata, predsednik Fonda za istraživanje 

genocida i dugogodišnji direktor Muzeja žrtava genocida u 

Beogradu. Kao "Amicus Curiae" (prijatelj suda) učestvovao je 

na suđenju Ajhmanu 1961. u Jerusalimu. Učestvovao je na brojnim 

domaćim i međunarodnim skupovima i autor je nekoliko desetina 

knjiga.

2011 - Umro je Ante Marković poslednji predsednik vlade 

SFRJ. Elektrotehniku je završio u Zagrebu i decenijama je bio 

uspešan privrednik. Od marta 1989. do decembra 1991. nalazio se 

na čelu poslednje vlade (Savezno izvršno veće) SFR Jugoslavije. 

Nastojao je da sprovede reforme, na tragu tendencija koje su usledile 

u istočnoj Evropi posle pada Berlinskog zida, ali nije i pored 

izvesnog uspeha, imao podršku ni republičkih rukovodstava ni 

inostranstva, osim deklarativnu. Decembra 1991. podneo je ostavku. 

Izvesno vreme u Austriji se uspešno bavio biznisom.