Dogodilo se na današnji dan

  Danas je subota, 1. novembar, 2025. 

  1755 - U Lisabonu je u zemljotresu poginulo najmanje 60.000

osoba, a dve trećine grada je razoreno.

        1757 - Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta, 

Antonio Kanova, najveći majstor italijanskog klasicizma. Uticao 

je na generacije evropskih skulptora. Dela: "Amor i Psiha", "Paolina 

Borgeze kao Venera", "Persej", "Tri Gracije", spomenici papama 

Klementu XII i Klementu XIV, Napoleonova bista.

        1842 - Rođen je srpski političar, diplomata, filolog 

i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije,

osnivač i lider Napredne stranke. Bio je bibliotekar Narodne

biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u

Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu

u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministarstvu

spoljnih poslova. Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Carigradu, 

Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih 

poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade).

Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir s

Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400

naučnih radova, najviše iz istoriografije, slovenske filologije,

teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske

geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se

leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom

vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i

prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868.

uređivao je i izdavao časopis "Vila". Njegovom zaslugom štampani

su "Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka" i "Zakonik

Stefana Dušana cara srpskog" (prvo naučno, kritičko izdanje).

Dela: "Vaskrs države srpske", "Srbi i Turci XIV i XV veka",

"Selo", "Balkanska pitanja", "Istorija srpske književosti",

"Srpska gramatika".

        1867 - U Beogradu je osnovana družina visokoškolske

omladine Srbije "Pobratimstvo" u sklopu delatnosti Ujedinjene

omladine srpske. Među osnivačima nalazili su se Laza Lazarević,

Ljubomir Kovačević, Kosta Hristić. "Pobratimstvo" se bavilo

literarnim radom, a 1871. pokrenulo je i poseban almanah društva.

        1884 - Rođen je Alber Londr, francuski pisac i novinar.

Njegove svetski poznate reportaže postale su vremenom klasična

novinarska lektira. Bio je izrazito angažovan autor, predano

je ukazivao na problematiku koju su drugi izbegavali. Osim o rodnoj

Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku,

pa i o problemima Balkana, između ostalog o Srbiji i Beogradu.

Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma,

trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna

nagrada za novinarstvo. Dela: "Zemlja abonosa", "Belo roblje - Put 

u Buenos Aires", "Biribi", "Teror na Balkanu".

        1886 - Donošenjem Zakona o osnivanju Kraljevsko-srpske

akademije, na tradicijama Društva srpske slovesnosti i Srpskog

učenog društva, osnovana je Kraljevsko-srpska akademija. Naredne

1887. preimenovana je u Srpsku kraljevsku akademiju. Zakon o 

osnivanju je predvideo da ona "obrađuje i unapređuje nauku, da 

obelodanjuje i inicira naučna istraživanja i potpomaže razvoj 

umetnosti". Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i 

Muzej srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, 

društvene nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif 

Pančić, za njim su sledili Čedomilj Mijatović, Dimitrije 

Nešić, Milan Milićević, Jovan Ristić.

        1894 - Umro je ruski car Aleksandar III Aleksandrovič

Romanov, nasledio ga je sin Nikolaj II, poslednji ruski car, ubijen

od strane boljševika 1917. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme

Sverdlovsk) zajedno s celom porodicom.

        1918 - Srpska Prva armija pod komandom vojvode Petra

Bojovića oslobodila je u Prvom svetskom ratu Beograd, prešavši

500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u silovitom napredovanju

posle proboja Solunskog fronta.

        1928 - U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, 

što je bio deo prozapadnih reformi osnivača moderne Turske Kemala

Ataturka.

1935 - Rođen je Edvard Said, kulturolog, dugogodišnji 

profesor komparativne književnosti na Kolumbija univerzitetu u 

Njujorku, SAD. Autor je čuvene studije "Orijentalizam" tumačenja 

zapadnog viđenja Bliskog Istoka, koja se ispostavila kao svojevrsna 

prekretnica i temeljna knjiga postkolonijalnih studija. Rodom palestinski 

hrišćanin Said je odrastao u Egiptu. Studirao je u SAD gde se potom 

nastanio. Bio je istaknuti palestinski aktivista, upamćen po brojnim 

pronicljivim zapažanjima i tumačenjima kako u stručnoj periodici 

tako u vodećim medijima SAD. Dela "Orijentalizam", "Kultura i 

imperijalizam", "Krivotvorenje islama", "Od Osla do Iraka", sećanja 

"Nepripadanje".

        1936 - Italijanski fašistički diktator Benito Musolini

objavio je stvaranje osovine Rim-Berlin.

        1944 - "Beogradskim sporazumom" između predsednika

Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza Tita 

i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana

Šubašića, okončani su pregovori o obrazovanju jedinstvene

privremene vlade Demokratske federativne Jugoslavije.

        1956 - Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN

usvojila je na vanrednom zasedanju rezoluciju kojom je zahtevano da

Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije,

povuku se s teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog

kanala.

        1972 - Umro je američki pisac Ezra Paund, vrhunski

poeta. Poezijom obeleženom velikom učenošću, individualizmom,

nedostatkom smisla svojstvenom "izgubljenoj generaciji" posle

Prvog svetskog rata i širokom slobodom izraza, više od bilo kog

modernog pesnika unapredio je metričku formu engleskog jezika.

Njegovo remek delo su "Cantos", teško i složeno štivo,

sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti

1972. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske,

provansalske i francuske pesnike. Javno je izražavao podršku 

italijanskom fašizmu, pa mu je 1945. suđeno zbog veleizdaje. 

Proglašen je psihički bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi 

zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadržao je svoja 

ekscentrična uverenja i docnije. Objavio je i više kritičkih

knjiga: "Duh romantike", "Kritički eseji", "Kako da čitamo esej",

"Džeferson i/ili Musolini".

        1985 - Potpredsednik Tanzanije Ali Hasan Mvinji, kojeg je

posle 24 godine na čelu Tanzanije za naslednika predložio

Džulijus Kambarage Njerere, postao je šef države.

        1987 - Kineski lider Deng Sjaoping formalno se povukao sa

svih funkcija u vladajućoj Komunističkoj partiji.

        1995 - U vojnoj bazi, u američkom gradu Dejton, započeli

su pregovori o mirovnom rešenju za Bosnu i Hercegovinu. Nakon tri

sedmice mirovni sporazum su parafirali predsednici Srbije i Hrvatske

Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana

Alija Izetbegović.

        1996 - Umro je Džunijus Ričard Džajavordene, predsednik

vlade Šri Lanke od 1977. posle izborne pobede njegove Ujedinjene

nacionalne partije. Po uspostavljanju predsedničkog sistema

1978. postao je šef države i na tom položaju ostao je do 1988.

        2000 - SRJ je primljena u UN kao 190. član, iako je

Jugoslavija bila jedan od osnivača organizacije Ujedinjenih Nacija.

        2006 - U Beču je osnovan Međunarodni savez sindikata 

uz prisustvo predstavnika sindikata iz velikog broja država sveta,

koji bi trebalo da omogući bolje suočavanje sindikalnih pokreta 

sa izazovima globalizacije.

        2006 - Umro je američki romanopisac Vilijam Stajron,

dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu "Ispovesti Neta Tarnera" 

i autor knjige "Sofijin izbor", čija je ekranizacija nagrađena

Oskarom. Rođen je u Njuportu, Virdžinija, kao sin brodograditelja 

u porodici čija istorija doseže do kolonijalnih vremena. U svoja 

dela prenosio je vlastite opsesije rasom, klasnom podelom društva, 

kao i osećajem krivice koji ga je opsedao čitavog života. Bio 

je izraziti liberal, politički veoma aktivan. S Arturom Milerom 

i Gabrijelom Garsijom Markesom 2000. je posetio Fidela Kastra na 

Kubi. Ostala dela: roman "Lezi u mraku", esej "Vidik tame".

2019 - U Maliju, u oblasti Menaka, na krajnjem istoku te zemlje, 

nedaleko od granice s Nigerom, dogodio se teroristički napad u kojem 

su ubijene 53 osobe, vojnici i civili. Odgovornost su preuzeli islamski 

ekstremisti. Grupe bliske Al Kaidi i takozvanoj Islamskoj državi imaju 

uporišta širom Sahela, u Maliju, Nigeru, Burkini Faso, Nigeriji.

2024 - Prilikom obrušavanja nastrešnice na glavnom ulazu 

železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 14 osoba. Od troje teško 

povređenih, dve osobe su umrle docnije, pa je ukupan broj žrtava 16. 

Rasvetljavanje uzroka tragedije još traje.