Ko je pucač iz Ćacilenda?

 V. A, koga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio da je izvršio teroristički napad u Ćacilendu, rekao je da je radio u Državnoj bezbednosti. Dokazi za to nisu priloženi

Kad je predsednik Srbije pompezno izgovorio da je „pucač“ iz Ćacilenda V. A. (70) do 1993. godine radio u Državnoj bezbednosti, tabloidni mediji su (naravno po uputstvima dobijenim iz BIA) odmah raspršili teoriju zavere – da su teroristički napad organizovali, a ko drugi, nego Hrvati.

Ako AleksandarVučić kaže da je radio u DB, to se ne osporava, ali…

Autor ovog teksta pričao je sa nekoliko operativaca Službe, sada penzionera, i zanimljivo je da se te osobe niko ne seća.

„Radio sam u Službi od sredine osamdesetih, napredovao stepenicu po stepenicu, na kraju postao i neki načelnik operative, ali ni ime ni lik mi nisu poznati, a znao sam ih sve u Beogradu i okolnim centrima. V. A. tvrdi da je rođeni Beograđanin, siguran sam da u operativi nikad nije bio. Da li je bio u Vranju ili negde na Kosovu, ne mogu znati. Svi su se kasnije pozivali na svoje ‚zasluge‘ ili lažno predstavljali“, kaže jedan iskusni kadar DB-a.

On ukazuje i na činjenicu da su se mnogi ljudi koji su bili čuvari ili portiri na kapijama zgrada DB-a u Kneza Miloša ili posle u Kraljice Ane, koji čak nisu imali ni službene legitimacije, predstavljali kao „operativci“ i tako sticali „poštovanje“ komšija i rodbine. A neki su, zahvaljujući rodbinskim vezama, naprasno prebačeni u Ministarstvo spoljnih poslova, Službu za istraživanje i dokumentaciju (SID)‚ paralalnu službu bezbednosti.

„A možda je radio i u Saveznoj službi, na ko zna kojim poslovima, pa je oteran kad je DB Srbije, predvođena Mihaljem Kertesom, upala tamo i okupirala ih, preuzela arhivu. Pa je onda otpušten. Ali to treba pitati Božu Spasića, stalnog analitičara televizija, on bi morao znati o kome se radi. Koliko pratim, nije se o ovom slučaju oglasio“.

Obmane i laži

„Dok nije formirana BIA, kao samostalna institucija, imao sam zdravstvenu knjižicu MUP-a, svima sam govorio da sam tamo administrativni radnik, da održavam tehniku. Ni moja šira porodica nije znala gde i šta radim. I onda nastane BIA, odvedem dete u dom zdravlja, a sestra na šalteru kaže: ‚A, vi radite u BIA‘. Toliko o tajnosti našeg posla“, kaže drugi sagovornik, koji, takođe, nikad nije čuo za ovog „pucača teroristu“.

Pošto se većina informacija o „hrvatskoj vezi“ zasniva na priči „Novog Lista“, koji se poziva na anonimne komšije da je V.A. jedan deo godine živeo u Rijeci i da je govorio kako je radio u 6. Upravi DB-a i čuvao, ni više ni manje nego Jovanku Broz, sagovornik koji je tu proveo više od 10 godina kaže da je sve to laž.

„Ne da ga ne poznajem, a bilo nas je malo, znali smo se ‚u glavu‘, nego Jovanku niko iz Službe nije čuvao. Jeste posle njenog razdvajanja od Tita, sedamdesetih, ali kad je Tito umro, nije bilo potrebe za tim. Kad sam kao mlad došao u Službu, početkom osamdesetih, znao sam da je Jovanka bila periferna, možda su joj prisluškivali telefone, ali je niko nije fizički obezbeđivao ili nadzirao“.

Njihove reči potvrđuje i najneugledniji režimski tabloid „Informer“, koji piše kako se radi o „šarlatanu“. Ali izjava tog šarlatana „teroriste“ već dva dana puni stupce i sajtove režimskih glasila. Važno je sad plasirati tezu da je imao dozvolu boravka u Hrvatskoj, što je takođe sumnjivo.

A šta ćemo sa 10.000 do 15.000 ljudi iz Srbije – konobara, kuvara, sobarica, pomoćnih radnika – koji su letos radili na hrvatskom primorju, jesu li i oni potencijalni teroristi?