Halid Bešlić

 Halid Bešlić, legendarni pevač čiji je glas obeležio generacije i čije su pesme postale sastavni deo života na Balkanu, preminuo je u 71. godini života nakon duge i teške borbe sa opakom bolešću.Njegov odlazak ostavio je neizbrisiv trag u srcima kolega, prijatelja i publike, a brojni muzičari sa domaće scene danas mu odaju počast dirljivim i emotivnim rečima.

Posebno se izdvojila poruka njegovog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Dine Merlina, sa kojim je Halid nedavno snimio svoj poslednji duet. Merlin je podelio potresnu ispovest iz bolnice, gde je posetio Halida u njegovim poslednjim danima.

— Veliki, neponovljivi Halid Bešlić. Tople duše, iskrene i čiste, bosanske. Bez hile, bez koristi za sebe. Stigao sam da se oprostim. Kišna, oktobarska sarajevska noć. Pevao sam mu tiho našu pesmu. Kao da se u trenutku blago nasmešio. Bele, čiste priglavke (čarape) na nogama. Dugo sam ih milovao i mislio: "Putuj, bijela ptico, ti imaš s čim pred Gospodara." Volim te mnogo. Tvoj Dino — napisao je Merlin u emotivnoj poruci.

Njih dvojica su pre samo nekoliko meseci objavili duetsku pesmu "Godino vrela", koja je odmah po objavljivanju osvojila publiku širom regiona. Pesma je, kako se kasnije saznalo, nastala pre više godina, ali je strpljivo čekala pravi trenutak da ugleda svetlost dana.

Numera je deo Merlinovog najnovijeg albuma, a zanimljivo je da je poznati kantautor strogo insistirao na tajnosti oko njenog snimanja. Halid je tek nakon objavljivanja albuma smeo da govori o ovoj pesmi, otkrivši da mu nije bilo nimalo lako da toliko dugo čuva tajnu.

— Dino Merlin mi je rekao da sve mora ostati u tajnosti. Iako mi je bilo teško, čuvao sam tajnu godinama. Tek sada, nakon što je njegov album objavljen, mogu da pričam o našem duetu. Mislim da je pesma dobra, ali publika, koja je uvek najvažnija, reći će svoj konačan sud. Kada sam došao u studio, otpevao sam je iz cuga, kako mi pevači kažemo. Posle toga nisam smeo ni da je pevušim, da ne bih otkrio tajnu. Borio sam se s tom pesmom nekoliko godina — govorio je tada Halid uz osmeh, u jednom od svojih poslednjih intervjua za Klix.ba.

Halid Bešlić je20. novembra 1953. godine u selu Vrapci, kod Knežine u Bosni i Hercegovini, Halid je detinjstvo proveo u jednostavnom, ali srećnom okruženju. Najstariji od petoro dece, već tada je pokazivao ljubav prema muzici - pevao je na porodičnim okupljanjima, u školskim priredbama, a kasnije i u kulturno-umetničkom društvu "Zija Dizdarević".

Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će taj mladić, vedrog pogleda i smirenog glasa, postati jedan od najvoljenijih pevača na prostoru bivše Jugoslavije.

Nakon odsluženja vojnog roka, Bešlić se preselio u Sarajevo, gde je počeo da peva po kafanama. Legenda kaže da mu je karijera zapravo počela sasvim slučajno - kada je jedne večeri zapevao u kafani kao gost, a publika ga je toliko oduševljeno prihvatila da je gazda odmah ponudio stalni angažman.

Ubrzo su usledile prve ploče i veliki hitovi, među kojima su "Neću, neću dijamante", "Vraćam se majci u Bosnu", "Sjećam se", "Miljacka" i mnoge druge.

Njegov glas postao je sinonim za emociju, nostalgiju i ljubav. Pevač sa dušom i čovek velikog srca

"Sve što sam stekao, dugujem ljudima koji su me slušali. Zato im to moram vraćati, kad god mogu", govorio je u jednom intervjuu.