Dogodilo se na današnji dan

  Danas je petak, 24. oktobar, 2025. 

     1360 - Engleski kralj Edvard III i francuski kralj Žan II

Dobri, engleski zarobljenik nakon bitke kod Poatjea 1356. ratifikovali

su u Kaleu sporazum, dogovoren u Bretinjiju maja te godine, kojim je 

okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Francuski monarh je prinuđen 

da Engleskoj ustupi pojedine francuske teritorije, a Edvard III 

se zauzvrat odrekao polaganja prava na francuski presto.

        1601 - Umro je Tiho Brahe, danski astronom i alhemičar. 

Izgradio je opservatoriju "Uranijenburg" na ostrvu Hven, nedaleko 

od Kopenhagena i posvetio se osmatranju planeta, posebno Marsa. 

Otkrio je novu zvezdu u sazvežđu Kasiopeje.

        1632 - Rođen je Antoni van Levenhuk, holandski prirodnjak, 

otac mikrobiologije. Bruseći optička sočiva, stvorio je prve 

jednostavne mikroskope, i konstruisao je oko 400 mikroskopa. 

Rezultate istraživanja krvnih sudova, strukture kostiju, mišića, 

objavljivao je u izdanjima Londonskog kraljevskog društva, čiji 

je bio član.

        1648 - Vestfalskim mirom, koji su zaključili nemački car

i vladari Francuske i Švedske, završen je Tridesetogodišnji rat.

Francuska je dobila od Nemačke Alzas, Mec i Tul, Švedska gotovo

celu Pomeraniju, a Nemačka je ostala podeljena na veliki broj

država. Habzburzi su i dalje ostali rimsko nemački carevi, ali

s veoma ograničenim ovlašćenjima van njihovih naslednih poseda 

(austrijskih). Priznata je nezavisnost Švajcarske i Holandije 

i proglašena ravnopravnost rimokatolika i protestanata.

        1697 - Austrijski feldmaršal Eugen Savojski je spalio 

Sarajevo.

        1725 - Umro je italijanski kompozitor Pjetro Alesandro

Gaspare Skarlati, osnivač operske "napuljske škole". Komponovao

je opere i duhovnu muziku.

        1793 - U Francuskoj je Nacionalni konvent, pod kontrolom

Jakobinaca, usvojio Novi Revolucionarni kalendar. Njegovom usvajanju

najviše je doprineo Robespjer, na tragu borbe protiv crkvenih

tradicija. Izradio ga je Šarl Žilber Rom, političar i agronom,

iako se autorstvo neretko pripisuje Fabr de Englantenu, pesniku koji

je izmislio nazive Meseci. Revolucionarni kalendar imao je 12 meseci,

po 30 dana, a svi nazivi su ustrojeni po raznim prirodnim pojavama.

Kovanice su izvedene iz latinskog, francuskog i grčkog jezika.

Ukinuo ga je francuski car Napoleon, počevši od 1. januara 1806.

Nakratko je ponovo korišćen tokom Pariske komune maja 1871.

        1795 - Pruska, Austrija i Rusija izvršile su treću 

(konačnu) podelu Poljske. Kao suverena država Poljska je obnovljena 

tek 1918. godine.

        1891 - Rođen je Rafael Leonidas Truhiljo Molina, koji je

kao američki štićenik vladao Dominikanskom republikom od 1930.

do 1961. U maju 1961. ubijen je iz zasede u blizini Siudad Truhilja.

        1907 - Umro je srpski novinar, pisac i političar Pera

Todorović, jedan od osnivača i prvaka Narodne radikalne stranke.

Todorović takođe spada i među najistaknutije pojave srpskog

novinarstva uopšte. Bio je blizak vođi srpskih socijalista

Svetozaru Markoviću i uređivao je niz listova i časopisa, pa 

i socijalistički list "Rad". Pokretač je listova "Samouprava" 

i "Radikal", a od 1889. do 1903. izdavao je "Male novine", prvi

informativno-senzacionalistički list u Srbiji. Bio je dobrovoljac 

u Srpsko-turskom ratu 1876. a po njegovom završetku 1878. emigrirao

je u Ugarsku i u Novom Sadu je 1878. i 1879. s Lazom Pačuom izdavao

socijalistički list "Straža". Potom odlazi u Francusku, a po

povratku u Srbiju osuđen je na smrt zbog Timočke bune koju su

1883. u zaječarskom kraju podigli radikali, ali je pomilovan. 

Nakon izmirenja s Kraljem Milanom zalagao se za sporazum Radikala 

i Naprednjaka, zbog čega je isključen iz stranke. U književnosti 

se najviše bavio istorijskim temama i prevodio je Černiševskog.

Dela: "Dnevnik jednog dobrovoljca", "Silazak s prestola",

"Karađorđe".

        1912 - Završena je Kumanovska bitka u kojoj je Prva 

srpska armija pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića 

tokom dvodnevnih borbi potpuno potukla tursku Vardarsku armiju 

Zeki paše, zadavši presudan udarac Turcima u Prvom balkanskom 

ratu. Srpska Prva armija nastupajući put Ovče polja zadržala 

se na položajima severno od Kumanova, očekujući dolazak 

Treće srpske armije sa Kosova, dok se turska Vardarska armija 

zaputila prema Kumanovskoj kotlini. Došlo je do iznenadnog 

sudara, koji se završio odlučnom srpskom pobedom, a Turci 

su se povukli u neredu. Najžešći udar izdržala je Dunavska 

divizija prvog poziva pukovnika Miloša Božanovića, koja je 

imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu. Pobeda kod 

Kumanova omogućila je srpskoj vojsci dalji prodor put Bitolja 

i zauzimanje Skoplja. Trijumf je silno uzdigao moral srpske vojske 

i naroda i bio je podloga kasnijih pobeda u Prvom i Drugom 

balkanskom i u Prvom svetskom ratu. 

        1913 - Rođen je italijanski pevač Tito Gobi, operski

bariton svetskog ugleda. Posebno je upamćen po ulozi u "Toski"

Đakoma Pučinija u kojoj mu je partner bila Marija Kalas.

        1917 - Započela je bitka kod Kaporeta. Nemci i Austrijanci 

su kod Kaporeta, sada Kobarid, Slovenija, probili odbranu italijanske 

vojske i naneli joj težak poraz. Bekstvo Italijana pretvorilo se u 

rasulo. Narednih sedmica napadači su napredovali do 150 kilometara. 

Zarobljene su stotine hiljada italijanskih vojnika. 

        1944 - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu, tokom

velike vazdušno-pomorske bitke u filipinskom zalivu Lejte, potopili

japanski nosač aviona "Musaši" jedan od najvećih ikad

izgrađenih.

        1945 - Danas je Dan OUN. Tog dana stupila je na snagu Povelja 

Ujedinjenih nacija, koju su prethodno u junu 1945. u San Francisku 

potpisali predstavnici 51 zemlje osnivači OUN, uključujući 

Jugoslaviju. OUN su datum stupanja na snagu Povelje 1947. usvojile kao

Dan Ujedinjenih Nacija. 

        1945 - U Oslu je streljan Vidkun Kvisling, vođa norveških 

nacista i predsednik marionetske vlade u Drugom svetskom ratu. 

        1948 - Umro je austrijski kompozitor Franc Lehar,

najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini 20. v.

Dela: operete "Vesela udovica", "Zemlja smeška", "Grof od

Luksemburga".

        1956 - Sovjetska vojska intervenisala je u Budimpešti,

dan po izbijanju oružane pobune protiv politike vođe mađarskih

komunista Maćaša Rakošija, da bi se ubrzo povukla iz grada do 

pripreme docnijeg masivnig udara kojim je bunt ugušen. 

        1957 - Umro je francuski modni kreator Kristijan Dior,

jedan od vodećih "modnih diktatora" u svetu posle Drugog svetskog

rata.

        1962 - Blokada Kube od strane SAD stupila je na snagu.

1961 - Umro je Milan Stojadinović, srpski političar,

ekonomski stručnjak, univerzitetski profesor. Diplomirao je na

Pravnom fakultetu u Beogradu a doktorirao iz oblasti finansija 1911.

Nakon specijalizacija u Nemackoj, Engleskoj i Francuskoj, izvesno

vreme nalazio se na obuci u francuskom Ministarstvu finansija.

Službenik Ministarstva finansija Kraljevine Srbije postaje 1914. 

a načelnik Glavnog državnog računovodstva 1918. Privatni

nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu je od 1918.

Ministar finansija bio je od 1922. do 1926, s prekidom, i 1934. 

i 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine

Jugoslavije je od juna 1935. do februara 1939. Bio je član

Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora. Osnivac je Jugoslovenske

radikalne zajednice i njen predsednik. Biran je za poslanika 1923,

1925, 1927, 1935. Bio je član Senata. Na insistiranje Britanije

smenjen s mesta predsednika vlade i stavljen u konfinaciju a ubrzo 

je prognan. Drugi svetski rat proveo je u britanskom zatočeništvu 

na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik, 

i član upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, 

Standard Elektrika, Izdavačkog koncerna "Vreme", predsednik "Rotari" 

kluba. U Buenos Ajresu, gde je živeo od Drugog svetskog rata do 

smrti 1961. izdavao je list za finansijska pitanja "El Ekonomist" 

i bio je savetnik argentinskih vlasti. Aktivno se bavio publicistikom, 

autor je autobiografske knjige: "Ni rat, ni pakt".

        1964 - Zambija, prethodno britanska kolonija Severna 

Rodezija stekla je nezavisnost, s predsednikom Kenetom Kaundom. Posle 

akcija građanske neposlušnosti, koje je 1962. organizovala Kaundina 

Ujedinjena nacionalna partija nezavisnosti, britanska uprava je posle 

73 godine kolonijalne uprave priznala nezavisnost Zambije. Prethodno,

ona je bila sastavni deo britanske kolonije Rodezija i Njasa (danas 

Zambija, Zimbabve i Malavi).

        1974 - Umro je ruski violinista i dirigent David

Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20.

veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se

1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi

i 1937. nagradom "Isaj" u Briselu. Bio je profesor Moskovskog

konzervatorijuma i s velikim uspehom je nastupao širom sveta.

        1976 - Umro je srpski vizantolog ruskog porekla Georgije

Ostrogorski, profesor Filozofskog fakulteta, član Srpske akademije

nauka i direktor njenog Vizantološkog instituta. Uživao je ogroman

ugled u svetu i smatra se jednim od najvećih vizantologa uopšte.

Najviše je izučavao ekonomsku i socijalnu istoriju Vizantije i

vizantijsko-srpske odnose. Uređivao je zbirku "Vizantijski izvori

za istoriju naroda Jugoslavije" i "Zbornik radova Vizantološkog

instituta". Napisao je više od 170 radova. Dela: "Istorija

Vizantije", "Serska oblast posle Dušanove smrti", "Seoska poreska

opština u Vizantijskom carstvu X veka", "Studije iz istorije borbe

oko ikona u Vizantiji", "Avtokrator i samodržac", "Vizantijske

katastarske knjige", "Pronija", "Problemi iz istorije vizantijskog

seljaštva", "O istoriji imuniteta u Vizantiji", "O vizantijskoj

aristokratiji".

        1990 - U Tirani je počeo sastanak ministara inostranih

poslova balkanskih zemalja na kojem je razmatrano unapređenje

saradnje Albanije, Bugarske, Grčke, Jugoslavije, Rumunije i

Turske. I pored povoljnije atmosfere, nikakav konkretan dogovor 

nije postignut.

        1991 - U Sarajevu je prva Skupština srpskog naroda u

Bosni i Hercegovini naglasila potrebu srpskog naroda da odlučuje

o svojoj sudbini kao i njegovo pravo na samoopredeljenje. Što je

bila posledica preglasavanja Srba od strane muslimana i Hrvata u

skupštini BiH, protivno ustavu BiH. Skupština je imenovala 

komisiju za plebiscit održan dvadesetak dana kasnije, a za prvog 

predsednika Skupštine izabran je Momčilo Krajišnik.

        1997 - Vojna hunta Sijera Leonea pristala je, pod

međunarodnim pritiskom, da legalno izabrani predsednik

te afričke zemlje Ahmad Tedžanu Kabah, preuzme vlast.

        2001 - U američkom napadu na avganistansku prestonicu

Kabul ubijena su 22 pripadnika terorističke organizacije

pakistanskih islamista "Harakat-ul-mudžahedin" militantne

grupacije koja je nastojala da okonča vladavinu Nju Delhija u

severnoj indijskoj provinciji Kašmir.

        2005 - Umrla je Roza Parks, prva crnkinja koja se 1955.

godine usudila da prekrši tadašnje rasne zakone na jugu SAD, u

saveznoj državi Alabama, odbivši da ustupi mesto u autobusu 

predviđeno za belce.

        2007 - Umro je srpski karikaturista, novinar i publicista

Pavle Paja Stanković. Radio je ili sarađivao u više beogradskih

redakcija - "Politici ekspres", "Večernjim novostima", "Dugi",

nedeljniku "Fudbal" i u Radio Beogradu a u poslednje vreme

u Radio Zaječaru.

2014 - Direktor Gugla Alen Justas skočio je sa ivice 

svemira i probio zvučni zid, oborivši rekord koji je dve godine 

ranije postavio Feliks Baumgartner. Justas, koji je sam finansirao 

ovaj poduhvat, skočio je sa 41.842 metara, pad je trajao 15 minuta 

a dok je padao kretao se brzinom većom od 1.300 km.

2018 - Britanski mediji objavili su da je u Crnom moru pronađen 

brod iz vremena klasične Grčke star 2.400 godina, kako je rečeno, 

"najstariji netaknut na svetu". Olupinu dugu 23 metra, grčki trgovački 

brod, otkrio je oko 80 kilometra istočno od Burgasa u Crnom moru, 

anglo-bugarski tim istraživaca. Kormilo, klupe, pa i sadržina plovila 

ostali su netaknuti zbog specifičnih uslova na dubini od 2.000 metara. 

Tokom trogodišnjeg istraživanja tim naučnika pronašao je više 

desetina olupina, iz različitih epoha, ali je ovaj nalaz jedinstven.

2019 - U Srbiji su održane zajedničke taktičke vojne vežbe 

"Slovenski štit 2019" raketnih jedinica PVO Vojske Srbije i Vazdušno 

kosmičkih snaga Ruske Federacije u čijem sastavu se nalazio i divizion 

raketnog sistema S-400.