Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 15. oktobar, 2025.

   70. p.n.e. - Rođen je rimski pisac Publije Vergilije

Maron, tvorac dela u kojima je veličao rimsku prošlost. Vekovima

je bio uzor evropskim pesnicima. U junačkom epu "Eneida", pisanom

11 godina po ugledu na Homera, opisao je trojanskog junaka Eneju

koji je posle dugih lutanja i borbi dospeo u Lacijum (oblast južno

od Tibra) i postao rodonačelnik Rimljana. Ostala dela: "Pastirske

pesme" (ekloge), "Pesme o poljoprivredi" (georgike).

        1529 - Turski sultan Sulejman II odustao je od opsade grada

Beča.

        1542 - Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar,

jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države

Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Bio je veliki reformator,

nastojao je da sjedini podanike različitih vera i rasa i ukinuo je

ropstvo.

        1582 - U Španiji, Portugaliji i papskoj državi u 

Italiji počela je primena kalendara pape Grgura XIII. Po 

sugestijama astronoma papa je reformisao julijanski kalendar 

zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, u kojem je 

godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi i svakih 128 godina 

pojavljivao se dan "viška". Ta razlika je uklonjena tako što je 

posle četvrtka 4. oktobra 1582. naredni dan računat kao petak 15.

oktobar. Godina Gregorijanskog kalendara ipak je duža od prirodne

12 sekundi ali će ceo dan razlike biti dostignut tek posle 3.320

godina.

        1608 - Rođen je italijanski fizičar i matematičar

Evanđelista Toričeli, pronalazač živinog barometra tzv.

Toričelijeve cevi. Utvrdio je i zakon o isticanju tečnosti iz

suda, usavršio teleskop i konstruisao prost mikroskop. Kad je

Galileo Galilej oslepeo bio mu je sekretar a posle Galilejeve

smrti nasledio je njegovu katedru.

        1814 - Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov.

Stradao je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo

vrlo mlad njegovo delo svedoči o visokoj zrelosti. Dela: roman

"Junak našeg doba", drama "Maskarada", poeme "Demon", "Mciri",

"Pesma o trgovcu Kalašnikovu", pesme "Oblaci", "Misao", "Prorok",

"Dimiskija", "Otadžbina", "Borodino".

        1815 - Četiri meseca posle poraza njegove armije u bici

kod Vaterloa prognani francuski car Napoleon I stigao je na ostrvo

Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.

        1817 - Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej

Bonaventura Košćuško, učesnik u američkom Ratu za nezavisnost

i ađutant Džordža Vašingtona prvog predsednika SAD. Po povratku

u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova vojska

poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen i

zarobljen. Pušten je na slobodu 1796. pod uslovom da se odrekne

akcija protiv Rusije i umro je u Švajcarskoj.

        1844 - Rođen je nemački filozof Fridrih Niče. U ranoj

fazi pod uticajem je Šopenhauerovog učenja (delo "Rođenje

tragedije iz duha muzike") docnije stvara sopstveni sistem.

Jedan je od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva.

Površna tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma što

ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: "Tako je govorio Zaratustra",

"Volja za moć" (posthumno sabrane njegove misli), "S one strane 

dobra i zla", "Sumrak idola", "Ljudsko, suviše ljudsko", 

"Genealogija morala", "Eče homo", "Radosna nauka", "Nesavremena 

razmatranja".

        1894 - Francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus

uhapšen je pod optužbom za veleizdaju, čime je počela afera koja

je godinama potresala Francusku. Bez dokaza je osuđen na doživotnu

robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i snažnog istupa

pisca Emila Zole otkriven pravi krivac a Drajfus je rehabilitovan.

        1917 - Navodna nemačka špijunka u Prvom svetskom ratu

Holanđanka Mata Hari streljana je u blizini Pariza.

        1928 - Nemački dirižabl "Graf Cepelin" obavio je prvi

komercijalni let preko Atlantika.

1929 - Rođen je Milorad Pavić, srpski književnik  

i naučnik, akademik i član niza međunarodnih naučnih i 

literarnih asocijacija. Njegov "Hazarski rečnik" doneo mu je 

globalnu popularnost. Bio je profesor Filozofskog fakulteta u 

Novom Sadu i Beogradu, s osnovnim interesovanjima vezanim za 

istoriju kulture Srba, posebno za srpsku književnost baroka, 

klasicizma i predromantizma. I pored velikog značaja njegovih 

naučnih radova postao je poznat zahvaljujući poznim književnim 

radovima. Prevođen je širom sveta, na više od 30 jezika.

        1945 - Predsednik vlade "višijevske Francuske" u Drugom

svetskom ratu Pjer Laval ubijen je, na osnovu sudske presude, zbog

izdaje zemlje.

        1946 - Nemački ratni zločinac Herman Gering izvršio je

samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre nego što je, na osnovu

presude Međunarodnog suda u Nirnbergu za ratne zločine, trebalo

da bude pogubljen.

        1949 - U Mađarskoj su posle montiranog staljinističkog

sudskog procesa kao "titoisti" pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji 

i Andraš Salai.

1964 - Aleksej Kosigin je, posle smenjivanja Nikite

Hruščova, sastavio novu sovjetsku vladu.

        1970 - Vršilac dužnosti predsednika Egipta Anvar el Sadat, 

posle smrti Gamala Abdela Nasera zvanično je postao šef države.

        1983 - Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo

Petrov, jedna od vodećih ličnosti sveta umetnosti u Kraljevini

Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije

primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je brojne knjige.

        1987 - U državnom udaru je ubijen predsednik Burkine Faso

(bivša Gornja Volta, od 1960. do 1984.) kapetan Tomas Sankara, a

šef države je postao kapetan Blez Kompaore. Do dekolonizacije

1960. Gornja Volta je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

        1989 - Umro srpski pisac Danilo Kiš, član SANU.

Diplomirao je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg 

pozorišta "Atelje 212" i lektor za srpski jezik u Strazburu, 

Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, 

pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", 

pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", 

polemički spis "Čas anatomije".

        1990 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov dobio je

Nobelovu nagradu za mir.

        1991 - Skupština BiH, u krnjem sastavu, odnosno poslanici

SDA i HDZ usvojili su Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini.

Do proglašenja je došlo nasuprot ustavima Jugoslavije i BiH i

protivno volji jednog od tri konstitutivna naroda BiH. Srpski

poslanici prethodno su napustili zasedanje nakon ukazivanja na

nelegalnost ovakvog postupka. Preostali poslanici odbacili su tada

Beogradsku inicijativu, prema kojoj je trebalo da BiH, posle

otcepljenja Slovenije i Hrvatske, ostane u sastavu redefinisane 

Jugoslavije.

        1993 - Južnoafričkom predsedniku Frederiku Vilhelmu de

Klerku i vođi Afričkog nacionalnog kongresa Nelsonu Mandeli

dodeljena je Nobelova nagrada za mir kao priznanje za okončanje

režima aparthejda i stvaranje osnova za razvoj demokratije u

Južnoj Africi.

        1995 - Na referendumu u Iraku predsednik Sadam Husein

je kao jedini kandidat dobio gotovo stoprocentnu podršku da i

narednih sedam godina predvodi državu.

        1997 - Pobunjenici u Republici Kongo (bivši Francuski

Kongo) ušli su u glavni grad Brazavil, zbacivši posle

četvoromesečnog građanskog rata predsednika Paskala Lisubu 

a na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.

        2003 - Kina je uspešno lansirala prvi kosmički brod s

ljudskom posadom i tako postala treća zemlja koja je poslala

čoveka u svemir, 42 godine posle istorijskog leta Jurija Gagarina.

U orbitu oko Zemlje s kosmodroma Đinguan u pustinji Gobi lansiran

je brod "Šendžou - 5" s astronautom Jangom Liveijem (38).

2010 - U Alpima, kroz masiv Gothard u Švajcarskoj,

probijen je najduži tunel u svetu ukupne dužine 57 kilometara.

Radovi na probijanju tunela počeli su 1993. a planovi su započeti 

još polovinom 20. veka. Izgradnja tunela "Gothard Baze" ukupno je 

procenjena na sedam milijardi evra.

2013 - Švajcarska je, potpisavši međunarodni sporazum 

o borbi protiv utaje poreza, ukinula bankarsku tajnost, čime je 

označen kraj specifične pozicije bankarskih računa u toj zemlji. 

Švajcarska, koja je dugo bila finansijski raj, nalazila se pod 

velikim pritiskom do potpisivanja sporazuma i u toj zemlji postoji 

velika zabrinutost da će taj čin ugroziti integritet i 

reputaciju njenih finansijskih institucija.

2019 - Najmanje 170 osoba, među kojima 40 policajaca, 

povređeno je u sukobima učesnika protesta i pripadnika policijske 

jedinice za razbijanje demonstracija u Barseloni i drugim mestima 

u Kataloniji. Sukobi su izbili prethodne večeri pošto je Vrhovni 

sud u Madridu osudio devet bivših katalonskih političara i aktivista 

na zatvorske kazne od devet do 13 godina zbog njihove uloge u 

neuspelom pokušaju separacije Katalonije od Španije.