Dogodilo se na današnji dan

 Danas je ccetvrtak, 23. oktobar, 2025. 

    42. p.n.e. - Samoubistvo je izvrssio rimski zvaniccnik

Marko Junije Brut, jedan od vodja zavere u kojoj je 44. pre nove

ere ubijen Gaj Julije Cezar. Brut se ubio posle poraza koji su

republikanskoj vojsci u bici kod Filipa nanele snage predvodjene

cclanovima Drugog trijumvirata Markom Antonijem i Cezarovim posinkom

Oktavijanom Avgustom.

        1596 - Zapocela je bitka kod Kerestesa (ili Erlaua) 

u Madjarskoj, kojoj je Turska vojska sultana Muhameda III porazila 

austrijske, odnosno habzbursske trupe nadvojvode Maksimilijana.

        1789 - Rodjen je srpski novinar i publicista Dimitrije

Davidovich, otac srpskog novinarstva. Napustio je studije medicine

zapoccete u Pessti i Beccu i posvetio se novinarstvu. U Beccu je

1813. pokrenuo "Novine serbske" u kojima je bio glavni autor. U

Knezzevinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza

Milossa Obrenovicha. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadassnjoj

Knezzevini Srbiji "Novine srbske" 1834. u Kragujevcu. Izvesno vreme

bio je i ministar unutrassnjih poslova i prosvete, kao i diplomata. 

Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju,

nazvan kasnije "Sretenjski" (neobiccno liberalan za tadassnje

prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih

sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je

povukao vech u martu 1835. a Davidovich je pao u nemilost. Bavio se 

i publicistikom i prevodjenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je 

i umro 1838. Dela: "Istorija naroda srbskog", "Djejanija k istoriji 

srbskoga naroda", "Opisanije ZZicce".

        1817 - Rodjen je francuski leksikograf i enciklopedista

Pjer Atanas Larus, izdavacc "Velikog svetskog reccnika XIX veka" u

17 tomova. Izdavaccka kucha "Larus" je posle njegove smrti 1875.

nastavila izdavanje enciklopedijskih i leksikografskih dela.

        1856 - Rodjen je Jassa Tomich, srpski novinar, politiccar

i pisac. SSkolovao se u rodnom Vrsscu, Temissvaru i Kecckemetu.

Studirao je je u Beccu i Pragu, medicinu i knjizzevnost. Politiccka

borba odvukla ga je od zvrssetka studija. Osnivacc je grupe

poznate kao - Vrssaccki socijalisti. Bio je urednik "Zastave" i 

Miletichev naslednik u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci (od 

1891. Radikalna stranka). Na Velikoj narodnoj skupsstini 

u Novom Sadu 25.11.1918. odluccno je uticao na prisajedinjenje 

Vojvodine (ssto je podrazumevalo i Baranju) Kraljevini Srbiji. 

Dela: "Knjizzevna zrnca", "Pesme", "Nazareni", "Slike i 

pripovetke", Dositej Obradovich", "Lepa knjizzevnost i umetnost".

        1912 - Zapoccela je Kumanovska bitka u kojoj je Prva 

srpska armija pod komandom regenta Aleksandra Karadjordjevicha 

tokom dvodnevnih borbi potpuno potukla tursku Vardarsku armiju 

Zeki passe, zadavssi presudan udarac Turcima u Prvom balkanskom 

ratu. Srpska Prva armija nastupajuchi put Ovcce polja zadrzzala 

se na polozzajima severno od Kumanova, occekujuchi dolazak 

Treche srpske armije sa Kosova, dok se turska Vardarska armija 

zaputila prema Kumanovskoj kotlini. Dosslo je do iznenadnog 

sudara, koji se zavrssio odluccnom srpskom pobedom, a Turci 

su se povukli u neredu. Najzzesschi udar izdrzzala je Dunavska 

divizija prvog poziva pukovnika Milossa Bozzanovicha, koja je 

imala i najtezze gubitke, ali i odluccujuchu ulogu. Trijumf 

je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio je podloga 

kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom 

ratu.

        1917 - Kod Linevila u Francuskoj americcke snage su stupile

u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu.

        1917 - Na sednici Centralnog komiteta Ruske Socijalisticcke

radniccke partije (boljssevika) doneta je odluka o podizanju

oruzzanog ustanka. Pripremama i izvodjenjem Oktobarske revolucije 

rukovodio je Vladimir Iljicc Lenjin.

        1927 - Rodjen je Lessek Kolakovski, poljski filozof. 

Svetski ugled stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije 

i istorije religijskih ideja. Studije filozofije je zavrssio 

na Univerzitetu u Lodju a sa katedre za filozofiju Varssavskog 

univerziteta izbaccen je posle protesta studenata 1968. Od 1970. 

predavao je na Oksfordskom univerzitetu, a potom i na prestizznim 

univerzitetima u SAD. Njegova najpoznatija dela su: "Glavni 

pravci marksizma", "Razgovori sa djavolom" i "Kultura i fetissi". 

Njegov esej "Teze o nadi i beznadju" bio je svojevrsni manifest 

poljskih antikomunista.

        1936 - U SSpanskom gradjanskom ratu iz vazduha je prvi put

napadnut Madrid. Prethodno je vodja rojalisticckih pobunjenika

general Francisko Franko prosledio ultimatum snagama republikanske 

vlade, s pozivom na predaju, ali je predlog odbijen.

1940 - Rodjen je Pele, ccuveni brazilski fudbaler. Edson Arantes 

do Nasimento Pele smatran je najboljim ili jednim od najboljih fudbalera 

u istoriji tog sporta. Predvodio je reprezentaciju Brazila do tri titule 

prvaka sveta, 1958, 1962. i 1970. Za Brazil je odigrao 92 utakmice i 

postigao 77 golova. U klupskoj konkurenciji nastupao je za Santos, od 

1956. do 1974. godine, a karijeru je zavrssio u njujorsskom Kosmosu, SAD.

1940 - Rodjen je Dobrilo Nenadich, srpski knjizzevnik. 

Po zanimanju inzzenjer agronomije, Nenadich je najzasluzzniji za 

masovno ssirenje kulture maline, koja je postala jedan od glavnih 

izvoznih artikala srpske poljoprivrede, prvo u oblasti njegovog Arilja

a onda i ssirom Srbije. Vech njegov prvi objavljeni roman "Dorotej" bio 

je, 1978. godine, najccitanija knjiga Narodne biblioteke Srbije. Druga 

dela: "Kissa", "Despot i zzrtva", "Brajan", "Sablja grofa Vronskog", 

"Pobednici", "Gvozdeno doba", "Hermelin".

        1942 - Rodjen je Majkl Krajton, americcki knjizzevnik,

autor bestselera "Park iz doba Jure" i "Sfera". Po obrazovanju

lekar, proslavio se romanom "Andromedin soj" (1969). Pored "Parka 

iz doba Jure" i njegovog nastavka "izgubljeni svet", koji su 

postali holivudski hitovi, medju njegovim najpoznatijim delima 

su romani "Kongo", "Plen" i "Gospodar Gena". Bio je jedan od 

scenarista filmova "Park iz doba jure" i "Tvister", a za rad 

na TV seriji "Urgentni centar" osvojio je 1996. Emi nagradu. 

Njegove knjige prodate su u tirazzima vechim od 150 miliona 

ssirom sveta.

        1942 - Zapocela je Druga bitka kod El Alamejna 

napadom britanske Osme armije generala Bernarda Montgomerija 

na nemaccko-italijanske snage pod komandom generala Ervina 

Romela, koje su gotovo unisstene posle 12 dana borbi. Usledilo 

je iskrcavanje saveznika u severnoj Africi a snage Sila osovine 

u Africi su potom slomljene.

        1944 - Prebacujuchi se preko Dunava u tek oslobodjeni

Beograd poginuo je Ivan Milutinovich, narodni heroj, cclan 

Vrhovnog sstaba NOVJ i Politbiroa CK KPJ. 

        1944 - U filipinskom zalivu Lejte poccela je jedna 

od najvechih pomorsko-vazdussnih bitaka u Drugom svetskom ratu, 

u kojoj je uccestvovala gotovo cela japanska flota i tri 

ccetvrtine flote SAD. Bitka je posle tri dana okonccana tesskim 

porazom Japanaca koji su izgubili ccetiri nosaca aviona, 

ukljuccujuchi "Musassi".

        1954 - Posle serije sastanaka u Parizu, Sovjetski Savez,

SAD, Velika Britanija i Francuska odluccili su da okonccaju

okupaciju Nemaccke.

        1956 - U Madjarskoj je izbila antikomunisticcka pobuna, 

koju su sovjetske trupe ugussile 10. novembra.

        1958 - Ruski pisac Boris Pasternak dobio je Nobelovu

nagradu za knjizzevnost.

        1961 - Bivssem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija

SSvedjaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamarsseldu, koji je pod sumnjivim

okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize, posthumno 

je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

        1973 - Glavni severnovijetnamski pregovaracc sa Amerikancima

u Vijetnamskom ratu Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir,

komentarom da u njegovoj zemlji nije mir.

        1983 - U samoubilacckom napadu islamskih terorista

kamionima napunjenim eksplozivom na sstab americckih marinaca u

Bejrutu i oblizznju zgradu u kojoj su se nalazili francuski vojnici,

ubijen je 241 americcki i 58 francuskih vojnika.

        1990 - Ukrajinski predsednik vlade Vitalij Masol prinudjen

je da podnese ostavku posle masovnih studentskih protesta, postavssi

prvi sovjetski funkcioner tog ranga koji je otissao s vlasti pod

pritiskom javnosti.

        1991 - Predstavnici 19 zemalja potpisali su na

medjunarodnoj konferenciji u Parizu, u organizaciji UN, mirovni

sporazum s ciljem okonccanja 13-godissnjeg gradjanskog rata u

Kambodzzi.

        1993 - U eksploziji koju su podmetnuli teroristi Irske

republikanske armije, u Belfastu je poginulo 10 osoba.

        1994 - U eksploziji bombe na jednom predizbornom mitingu

u glavnom gradu SSri Lanke Kolombu poginulo je najmanje 50 lica,

ukljuccujuchi opozicionog kandidata za predsednika Gaminija

Disanajakea.

        1998 - Izrael i Palestinska oslobodilaccka organizacija

su, posle maratonskih razgovora uz posredovanje SAD, potpisali

u Vaj Milsu, Merilend, sporazum.

        1999 - Guverner Ilinoisa Dzzordzz Rajana postao je prvi

funkcioner SAD tog ranga koji je posetio komunisticcku Kubu.

        2003 - CCeccenski islamski teroristi upali su, tokom

predstave, u moskovsko pozorisste "Dubrovka" uz pretnju da che

podichi u vazduh i sebe i oko 800 prisutnih posetilaca ukoliko

ruske vlasti ne obustave vojne operacije u CCecceniji i ne povuku

se iz te autonomne ruske republike. Prilikom upada u pozorisste

ruskih snaga bezbednosti, tri dana docnije, poginulo je 128 talaca

i 50 terorista.

        2004 - U napadu iracckih pobunjenika na konvoj regruta,

severoistoccno od Bagdada, ubijeno je 49 mladih vojnika, pripadnika

novih iracckih snaga bezbednosti.

        2006 - Prilikom obelezzavanja 50. godissnjice madjarske

revolucije i ustanka protiv sovjetske vladavine u Budimpesti 1956.

dosslo je do masovnih demostracija i sukoba s policijom. Ceremonija 

na Kossutovom trgu, sveccane sednice parlamenta i polaganje venaca 

na grob Imre Nadja ostale su u senci masovnih nereda. Prilikom 

demonstracija ukraden je tenk "T-34", muzejski primerak.

2011 - U razornom zemljotresu jaccine 7,2 stepeni Rihterove 

skale, koji je pogodio jugoistoccnu Tursku provinciju Van, do temelja 

je srusseno oko 2.000 zgrada a poginule su 523 osobe dok je 1.650 

povredjeno.