Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 17. oktobar,  2025.

       1760 - Rođen je francuski filozof Klod Anri Sen Simon,

socijalista utopista, učesnik Američkog rata za nezavisnost, koji

se u vreme Francuske revolucije odrekao plemićke titule. Smatrao je

da tradicionalnu državu treba zameniti industrijskim društvom i da

aristokrate, vojnici i birokrati treba da iščeznu i ustupe mesto

industrijalcima i radnim slojevima. Dela: "Industrijski sistem",

"Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u

interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti", "Pisma

ženevskog građanina savremenicima", "Novo hrišćanstvo", "Stari i

novi politički sistem".

1797 - U mestašcu Kampoformio sklopile su mir Austrija 

i Francuska, kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska je 

preuzela mletačke posede u Jonskom moru kao i austrijsku Nizozemsku, 

(Belgija), a Austrija Veneciju, Istru, Dalmaciju i Boku Kotorsku. 

Sve ove teritorije će Francuska preuzeti od Austrije 1809. Bečkim 

mirom.

        1803 - Rođen je mađarski političar Ferenc Deak, glavni

arhitekta Dvojne monarhije 1867. odnosno sporazuma Beča i

Budimpešte kojim je stvorena Austrougarska. Predvodio je mađarsku

plemićku opoziciju protiv austrijskog kancelara Klemensa Meterniha

pre revolucije 1848. Godine 1865. objavio je projekat o dualističkom

uređenju Habzburške monarhije, prihvaćen dve godine kasnije.

        1842 - Rođen je srpski političar, ekonomista, diplomata,

istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, predsednik Srpske

kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor

ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog Liceja u

Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu,

Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je u više vlada

ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske

diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a

kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i

metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica

u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi

je u Srbiji počeo da sistematski izučava privrednu istoriju.

Prevodio je sa engleskog, uključujući "Istoriju civilizacije u

Engleskoj" Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i

književnim radom. Bio je izrazito religiozan čovek, čak mistik, 

bavio se dobrotvornim radom sa verskim motivima, ali i publicistikom

na religiozne teme. Posle pada dinastije Obrenović 1903. živeo je 

u Londonu, gde će provesti ostatak života. Dela: "Izvod iz političke 

ekonomije", "Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji", 

"Istorija trgovine", "Financije srpskog kraljevstva", "Ikonija, 

vezirova majka", "Rajko od Rasine", "Knez Gradoje od Orlova grada", 

"Đurađ Branković", "Uspomene balkanskog diplomate".

        1849 - Umro je poljski kompozitor i pijanista Frederik

Šopen, najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i 

jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora uopšte. Oslanjao 

se na elemente poljskog muzičkog folklornog nasleđa. Poljsku je 

napustio 1830. nastanivši se u Francuskoj. Dela: dva koncerta za 

klavir i orkestar, oko 170 sonata, niz poloneza, mazurki, valcera.

       1855 - Englez Henri Besemer patentirao je postupak za

preradu sirovog gvožđa u čelik, nazvan po njemu "Besemerov

čelik".

        1876 - U Menlo Parku kod Njujorka američki pronalazač

Tomas Alva Edison osnovao je radionicu u kojoj je okupio više

vrhunskih stručnjaka, uključujući najistaknutijeg među njima,

srpskog naučnika Nikolu Teslu.

        1909 - Pančevački lekar Vladimir Aleksić, jedan 

od pionira vazduhoplovstva kod Srba, izveo je prvi let na terenu 

gradskog vašarišta u Pančevu. Aeroplanom vlastite, neobične, 

konstrukcije, dugim šest metara i teškim 70 kilograma, Aleksić 

je prvi, neuspešan, let izveo uz pomoć gumenog užeta-praćke. 

Njegov aeroplan, jedrilica, dostigao je tada visinu od nekoliko 

metara a posle leta od desetak metara pao je na zemlju.

        1912 - Rođen je italijanski sveštenik Albino Lučani,

poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana, pod imenom Jovan Pavle

I. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26.

avgusta 1978. Pod nerazjašnjenim okolnostima umro je već krajem

septembra te godine. Nasledio ga je Karol Vojtila, koji je odabrao

ime Jovan Pavle II.

        1915 - Rođen je američki pisac Artur Miler, jedan od

najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po drami

"Smrt trgovačkog putnika", koju je napisao u 33. godini i za koju

je 1949. dobio Pulicerovu nagradu. Dela: drame "Svi moji sinovi",

"Smrt trgovačkog putnika", "Veštice iz Salema", "Pogled sa mosta",

"Posle pada", "Događaj u Višiju", "Cena", "Slava, i razlog zašto",

"Stvaranje sveta i druga posla", "Ravno iz raja", "Nadbiskupova

tavanica", "Američki sat", zbirka priča "Više mi niste potrebni",

roman "Fokus", esej "Dramski pisac i atomski svet".

        1918 - Rođena je američka filmska glumica Margarita

Karmen Kansino, poznata kao Rita Hejvort, holivudski erotski simbol

četrdesetih godina 20. veka. Filmovi: "Samo anđeli imaju krila",

"Đilda", "Dama pod sumnjom", "Nikad se nećeš obogatiti", "Dama iz

Šangaja", "Odvojeni stolovi".

        1919 - Rođen je kineski političar Džao Zijang, koji je

kao predsednik vlade bio predvodnik ekonomskih reformi osamdesetih

godina 20. veka. Nasledio je 1987. Hu Jaobanga na čelu vladajuće

Komunističke partije Kine, ali je oboren s vlasti 1989. i označen

kao jedan od krivaca za studentske demonstracije.

        1920 - Umro je američki novinar i publicista Džon Rid,

čija su dela "Deset dana koji su potresli svet" i "Crvena Rusija"

znamenite hronike Oktobarske revolucije. Popularnost je stekao kao

dopisnik iz Meksika u vreme ustanka Panča Vilje. Posetio je 1914.

zapadnoevropska bojišta, a 1915. Grčku, Rumuniju, Srbiju, Rusiju

i Tursku, pripremajući knjigu "Rat u istočnoj Evropi". Napisao je

potresne reportaže iz Srbije, u kojoj je boravio aprila i maja 1915.

Bio je oduševljen revolucijom u Rusiji. Jedan je od osnivača 

Komunističke partije SAD. Bio je član Izvršnog odbora Kominterne. 

Umro je od tifusa u Moskvi i sahranjen je pod zidinama Kremlja.

        1922 - Rođen je srpski književnik Borislav Mihajlović

Mihiz, pesnik, književni kritičar, dramski pisac. Rođen je u

Irigu, završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u

Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu,

kritičar Nin-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik

Politike. Bio je umetnički direktor Avala-filma, umetnički

savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno s Mirom Trailović),

urednik u Prosveti. Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao

književni kritičar. Takođe bio je društveno angažovan, izvesno 

vreme i kao narodni poslanik, na listi Deposa. Dela: "Pesme", "Ogledi", 

"Od istog čitaoca", "Srpski pesnici između dva rata", "Književni

razgovori", "Autobiografija o drugima". Autor je ili koautor više

filmskih scenarija:  "Orlovi rano lete", "Ponoćna zvona", "Vojnik

i pas", "Čovek i ptica", "Zaseda". Autor je dramskih tekstova:

"Banović Strahinja", "Komandant Sajler", "Kraljević Marko",

"Optuženi Petar Todorović".

        1945 - Na talasu masovnih protesta u Argentini je pukovnik 

Huan Peron pušten iz zatvora samo nekoliko dana pošto je izgubio 

položaj u vojnoj vladi i istog dana se trijumfalno obratio pristalicama 

na mitingu u Buenos Ajresu pred stotinama hiljada ljudi.

        1961 - U Parizu je u sukobima francuskih snaga bezbednosti

sa alžirskim demonstrantima, koji su protestovali protiv kolonijalne

uprave Francuske nad njihovom zemljom, prema zvaničnoj verziji

poginulo troje ljudi. Grupe za ljudska prava tvrdile su da je

broj žrtava višestruko veći.

        1972 - Umro je princ Đorđe Karađorđević, stariji sin

kralja Petra I. Boravio je u Sankt Peterburgu u Paževskom korpusu 

s mlađim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju nakon što je 

njihov otac Petar I 1903. postao kralj. Učestvovao je u oba balkanska 

i u Prvom svetskom ratu. Na Mačkovom kamenu 1914. teško je ranjen. 

Pošto se 1909. odrekao prava na nasleđe prestola, nikada nije 

imao nikakvu političku ulogu.

        1975 - Umro je srpski klasični filolog Milan Budimir,

član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog

univerziteta. Proučavo je klasične jezike i indoevropsku

lingvistiku. Bio je kourednik časopisa Balkanološkog instituta

(tada Balkanskog) u Beogradu - "Revue internationale des etudes

balkaniques". Dela: "O Ilijadi i njenom pesniku", "Iz klasične i

savremene aloglotije", "Problem bukve i protoslovenske domovine",

"Grci i Pelasti", "Dve vrste Aristotelove tragedije", "Sa balkanskih

istočnika", "Carmen arvale", "Patriculae Pelesticae".

        1989 - U zemljotresu južno od američkog grada San

Francisko poginulo je 67 i povređeno više od 600 ljudi.

        1994 - Jordan i Izrael saopštili su nameru da postignu

istorijski mirovni sporazum i tako posle 46 godina okončaju

međusobno ratno stanje.

        1994 - Mirovni posrednici UN saopštili su da su se

vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA u principu saglasili

da okončaju građanski rat u toj afričkoj zemlji.

        1996 - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je šefa

Saveta bezbednosti Rusije, Aleksandra Lebeda, koji je četiri

meseca ranije stupio na tu dužnost, samo dan pošto je ministar

unutrašnjih poslova Anatolij Kulikov optužio bivšeg generala

da pokušava da prigrabi vlast.

        1997 - Na Kubi je sahranjen Ernesto "Če" Gevara, tri

decenije pošto je ubijen u Boliviji. Posmrtni ostaci položeni 

su u mauzolej u gradu Santa Klara.

        1998 - Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče uhapšen

je u Londonu, gde se oporavljao od operacije, na osnovu službenog

zahteva Španije. Pinoče je od strane Španije optužen zbog

stradanja stotina španskih državljana tokom njegove vladavine

Čileom.

        2003 - U glavnom gradu Tajvana oblakoder nazvan "Tajpej

101" dostigao je visinu 508 metara, premašivši do tada najviše

građevine u svetu, kule "Petronas" u Kuala Lumpuru, prestonici

Malezije.

        2006 - Najmanje 60 osoba je povređeno, od kojih se 15

našlo u kritičnom stanju, prilikom sudara dva voza u metrou

na centralnoj stanici u Rimu.

2017 - Preminuo je Boža Rafajlović, srpski novinar. Pune 

četiri decenije radio je u novinskoj agenciji Tanjug, od 1946. do 

1986. Bio je dugogodišnji dopisnik agencije iz inostranstva, a posebno 

se bavio međunarodnom saradnjom. Markantnu dopisničku ulogu imao je 

od 1947. kao izveštač sa samita OUN u Jerusalimu na temu razgraničenja 

na prostoru dotadašnje britanske mandatne teritorije Palestine, pa do 

izveštavanja o Sandinistima u Nikaragvi osamdesetih. Bio je dopisnik 

i izveštač Tanjuga iz Rima, Delhija, Meksika, Pariza, Kolomba, Lime, 

Londona, Ranguna, Katmandua, Karačija, Kabula, Bukurešta, Nikaragve, 

ukupno iz više desetina zemalja. Obavljao je dužnosti vezane za 

agencijsku saradnju sa nesvrstanima i pomagao nastanak nacionalnih 

novinskih agencija u više zemalja trećeg sveta u sklopu tadašnje 

međunarodne uloge Tanjuga. Izveštavao je sa konferencija nesvrstanih 

u Kairu 1964, Lusaki 1970, Kolombu 1976, Havani 1979. Imao je najaktivniju 

ulogu u Pulu novinskih agencija nesvrstanih, gde je bio međunarodni 

sekretar od 1982. do 1985.

2018 - U napadu na Politehnickom fakultetu u Kerču 

na Krimu poginula je 21 osoba a povređeno je 70. Student tog 

fakulteta Vladislav Rosljakov aktivirao je eksplozivnu napravu 

i pucao na kolege da bi potom izvršio samoubistvo. 

2022 - U gradu Jejsk, Krasnodarski kraj, Rusija, supersonični 

lovac-bombarder Su-34 pao je na stambenu zgradu izazvavši požar. 

Poginulo je 13 lica.