Dogodilo se na današnji dan

 Danas je utorak, 7. oktobar, 2025. 

1571 - SSpanska, papska i mletaccka mornarica potukle su

tursku flotu kod Lepanta. U bici posle koje Turska visse nikada

nije postala velika pomorska sila, najmanje 25.000 Turaka je

poginulo i potopljeno je 80 turskih brodova.

        1813 - U Beograd su prodrle turske jedinice iz pravca

Grocke. Pad Beograda, koji je Karadjordje napustio 3. oktobra,

oznaccio je konaccni poraz Prvog srpskog ustanka. Turci su

uspostavili upravu kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804. 

To je ukljuccivalo ranije namete, ali i pojaccanu represiju, ssto 

je docnije izazvalo Hadzzi Prodanovu bunu 1814. kao i Drugi srpski 

ustanak 1815. posle kojeg su Turci ubrzano gubili pozicije u Srbiji.

        1849 - Umro je americcki pisac Edgar Alan Po, cciju poeziju

karakterissu dubok pesimizam kao i neobiccna muzikalnost. Tvorac je

kratke pripovetke strave iz koje je nastala moderna kriminalisticcka

i detektivska pricca. Dela: poezija "Gavran", "Anabel Li", "Pobednik

crv", "Zvona", "Pesme"; proza "Crna maccka", "Pricce tajanstva i

masste", "Avanture Gordona Pima", "Filozofija kompozicije".

        1860 - Tursko carstvo priznalo je carskim beratom

(ukazom) Mihaila Obrenovicha za kneza Srbije.

        1885 - Rodjen je danski atomski fiziccar Nils Henrik David

Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. koji je postavio

teoriju strukture atoma, objasnio svetlosne spektre atoma vodonika

i u Drugom svetskom ratu uccestvovao u SAD u istrazzivanjima koja

su prethodila izradi atomske bombe. Njegovim imenom nazvani su mnogi

pojmovi u atomskoj fizici, kao "Borove orbite", "Borova teorija",

"Borovi uslovi frekvencije", "Borov princip komplementarnosti",

"Borov magneton".

        1908 - Austrougarska je i formalno objavila aneksiju 

(prisajedinjenje) Bosne i Hercegovine. Do aneksije je dosslo uz 

podrssku Nemaccke i saglasnost Rusije. Sile Antante su izvrssile 

pritisak na Srbiju s ciljem da je prinude da zvaniccno izjavi kako 

aneksija Bosne i Hercegovine "ne zadire u interese Srbije".

        1914 - Rodjen je Mihailo Lalich, pisac, cclan Srpske

akademije nauka i umetnosti. Njegova tipiccna tema su prilike u

Crnoj Gori uocci i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u

Grcckoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grcckim partizanima i

postao je politiccki komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela: romani 

"Svadba", "Zlo proljeche", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", 

"Pramen tame", "Zatoccenici", "Ratna srecha", "Dokle gora zazeleni", 

"Gledajuchi dolje na drumove", pripovetke "Na mjeseccini", 

"Izvidnica", "Prvi snijeg", "Gosti", "Poslednje brdo".

        1915 - Komandant Drugog bataljona Desetog puka, major srpske

vojske Dragutin Gavrilovich je izdao zapovest braniocima Beograda -

Drugom bataljonu, delovima Trecheg bataljona Desetog puka i delovima

Sremskog dobrovoljacckog odreda, poslednjoj odbrani srpske

prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca

i Madjara: "Taccno u 15 ccasova neprijatelj se ima razneti vassim

silnim jurissem, razneti vassim bombama i bajonetima. Obraz

Beograda, nasse prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci,

Vrhovna komanda izbrisala je nass puk iz svog brojnog stanja... Nass

puk je zzrtvovan za ccast Otadzzbine i Beograda. Vi nemate visse da

se brinete za vasse zzivote, koji visse ne postoje. Zato napred u

slavu..."! U jurissu su izginuli gotovo svi branioci, a major

Gavrilovich je tessko ranjen. Obrachanje je zabelezzio poruccnik 

Djordje Ross i sam tessko ranjen tokom odbrane Beograda. 

       1919 - Osnovana je holandska avionska kompanija KLM,

najstariji postojechi vazdussni prevoznik u svetu.

        1931 - Rodjen je juzznoafriccki nadbiskup Dezmond Tutu,

borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984,

prvi crnac koji je postao arhiepiskop anglikanaca u Juzznoj 

Africi.

        1935 - Drusstvo naroda oznaccilo je Italiju kao agresora u

Abisiniji odnosno Etiopiji.

        1940 - Nemaccke trupe su ussle u Rumuniju, ssto je imalo

veliki stratesski znaccaj zbog naftnih izvora u Ploesstiju.

        1949 - Proglassena je Nemaccka Demokratska Republika s

predsednikom Vilhelmom Pikom i premijerom Otom Grotevolom, ccemu 

je prethodilo proglassenje Savezne Republike Nemaccke 21. 

septembra 1949. 

        1953 - Preminula je srpska knjizzevnica i klasiccni filolog

Anica Savich-Rebac, profesor Univerziteta. Dela: "Problemi anticcke

estetike", "Anticcka demokratija i socijalni problemi", "Problemi

predplatonske erotologije", komentar i prevod speva Tita Lukrecija

Kara "O prirodi stvari".

        1959 - Sovjetski vasionski brod "Luna 3" prvi je

fotografisao tamnu stranu Meseca.

        1959 - Umro je americcki operski pevacc i filmski glumac

italijanskog porekla Mario Lanca, koji je ostvario niz nezaboravnih

operskih uloga. Snimao je i filmove, ukljuccujuchi film "Veliki

Karuzo".

        1981 - Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je

vrssilac duzznosti ssefa drzzave dan possto su islamski teroristi

ubili predsednika Anvara el Sadata.

        1985 - Palestinski teroristi oteli su u Mediteranu

italijanski putniccki brod "Akile Lauro" sa oko 440 ljudi uz

pretnju da che ga eksplozijom unisstiti ukoliko Izrael ne oslobodi

iz zatvora 50 Palestinaca.

        1989 - Kongres Madjarske socijalisticcke radniccke partije

ukinuo je partiju koja je vladala tom zemljom 33 godine i umesto

nje formirana je Socijalisticcka partija Madjarske.

        1999 - Nemaccke kompanije i vlada ponudile su 3,3 milijarde

dolara kompenzacija stotinama hiljada ljudi primoranih na prisilan

rad tokom nacisticcke ere.

        2000 - Vojislav Kosstunica je na sveccanoj sednici Savezne

Skupsstine, odzzanoj u  Centru "Sava" proglassen za predsednika

Savezne Republike Jugoslavije. Sveccanom polaganju zakletve 

prisustvovali su i Jorgos Papandreu, ministar inostranih poslova 

Grccke i Turbjern Jaglan, njegov norvesski kolega.

        2001 - SAD su pokrenule vazdussne napade na Avganistan

possto su talibani odbili da izrucce arapskog teroristu Osamu bin

Ladena osumnjiccenog za teroristiccke napade na Njujork i

Vassington, 11. septembra.

        2003 - Americcki filmski glumac austrijskog porekla Arnold

SSvarceneger izabran je za guvernera Kalifornije, najmnogoljudnije

drzzave SAD.

        2004 - U seriji eksplozija u egipatskim letovalisstima na

Sinaju, na granici sa Izraelom, poginule su 34 osobe, a ranjeno

105, mahom izraelskih gradjana. Najjacca eksplozija bila je u Tabi,

u hotelu "Hilton" ccija je zapadna strana sa deset spratova

unisstena.

        2004 - Najmanje 39 osoba je poginulo, a visse od 100 je

povredjeno u eksploziji automobila-bombe u pakistanskom gradu

Multanu.

        2006 - Ubijena je Ana Politkovska, ruska novinarka,

komentator "Nove gazete" i dobitnica "Zlatnog pera Rusije" 

2000. poznata kao nepomirljivi protivnik politike Moskve na 

Kavkazu. Autor je knjige "Putovanje u pakao-CCeccenski dnevnik".

        2009 - Umro je Irving Pen, americcki fotograf. Radio 

je portrete slavnih, modne kao i umetniccke fotografije, na 

kojima je dominirala stroga jednostavnost. Karijeru je zapocceo 

40-ih kao fotograf ccasopisa "Vog". Slavu su mu doneli portreti 

Majlsa Dejvisa, Spensera Trejsija, Dzzordzzije O'Kif i Pabla 

Pikasa. Jedna fotografija za koju je pozirala njegova supruga 

manekenka Lisa Fonsagrivs, prodata je 2004. za ccak 57.000 dolara.

2012 - Preminuo je Mersad Berber jedan od najvechih 

slikara i graficcara negdassnje Jugoslavije. Rodjen je 1940. 

godine u Bosanskom Petrovcu. Akademiju je zavrssio u Ljubljani. 

Predavao je na Katedri za crtezz i grafiku Akademije likovnih 

umetnosti u Sarajevu. Njegovo delo "Byzantium III" krasi 

kolekciju Tejt galerije u Londonu. Dobitnik je visse od 50 

nagrada i priznanja za svoj rad. Bio je, izmedju ostalog, 

cclan Ruske akademije umetnosti.

2021 - Abdulrazak Gurna, britanski pisac rodom iz 

Tanzanije (Zanzibara) dobio je Nobelovu nagradu za knjizzevnost 

za 2021. godinu, kako je saopsstio komitet za dodelu nagrada zbog 

"beskompromisnog i saosechajnog prodora u efekte kolonijalizma". 

Gurna, rodjen 1948. napustio je rodni Zanzibar posle revolucije 

kojom je u toj zemlji oborena monarhija. Zivi u Britaniji, od 

kraja 1960-ih, gde je radio kao univerzitetski profesor. Autor 

je deset romana i niza pricca. Gurna je ccetvrti pisac iz Afrike 

dobitnik Nobelove nagrade za knjizzevnost.

2023 - U zemljotresu jaccine 6,3 stepeni Rihterove skale 

koji je pogodio oblast Herat na krajnjem severozapadu Avganistana, 

poginulo se 1.489 osoba, a povredjeno je koliko se zna 2.744. 

Epicentar je bio na oko 40 kilometara od Herata, na dubini od 10 km. 

Herat se nalazi priblizzno 120 km istoccno od granice sa Iranom i 

neretko se pominje kao kulturna prestonica Avganistana.

2023 - Izraelska vojska pokrenula je operaciju "Gvozdeni 

maccevi" protiv Hamasa u Gazi, kao odgovor na iznenadni napad Hamasa 

na Izrael tog jutra. Prema navodima vojske visse od 2.200 raketa 

ispaljeno je na Izrael poccev od 6:30 tog jutra, sa kopna, mora, 

iz vazduha. Istog jutra palestinska islamisticcka grupa Hamas 

izvrssila je iznenadni napad iz Pojasa Gaze na muziccki festival 

Supernova odrzzavan na otvorenom u blizini kibuca Reim. Ubijena 

su 364 civila, brojni su ranjeni, a oteto je 40 lica. Bio je to 

najvecchi teroristiccki napad u istoriji Izraela, i najgori masakr 

izraelskih civila ikada.