Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 1. oktobar, 2025. 

   1207 - Rođen je engleski kralj Henri III, koji je

stupio na presto u devetoj godini, pošto je poginuo njegov otac

Džon, nazvan Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada

tek 1234.

        1684 - Umro je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac

klasične francuske tragedije. Pisao je i komedije, religiozne

poeme, prigodne pesme i pozorišne književno-teorijske spise.

Dela: tragedije "Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt", "Rodogin",

"Nikomed", komedija "Lažljivac".

        1754 - Rođen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov,

naslednik Katarine Velike. Po dolasku na vlast 1796, s ciljem

zaustavljanja ideja Francuske revolucije, uveo je Rusiju u "Drugu

koaliciju" s Engleskom i Austrijom protiv Francuske. Poslao je

rusku vojsku pod komandom generalisimusa Suvorova u Italiju i

Švajcarsku i ona je 1798. i 1799. izvojevala više pobeda nad

francuskim trupama. Razočaran pasivnošću Engleske, izmirio se

1800. s "Prvim konzulom" Francuske Napoleonom Bonapartom i

prekinuo diplomatske odnose s Londonom. Čestim smenama

činovništva i sputavanjem dvorske klike, okrenuo je protiv

sebe oficire koji su 1801. organizovali zaveru i ubili ga.

        1795 - Belgija, do tada pod vlašću Habzburga, pripojena 

je Francuskoj.

        1800 - Španija je tajnim sporazumom Francuskoj vratila

Luizijanu. Francuska kolonija Luizijana koju su SAD kupile 1803. 

obuhvatala je teritorije više sadašnjih američkih saveznih

država.

        1865 - Rođen je francuski kompozitor i muzički kritičar

Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, čije su kompozicije

inspirisane klasičnom tradicijom i obogaćene uticajem

kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco

"Čarobnjakov učenik", opera "Arijadna i Plavobradi", koreografska

poema "Peri".

        1878 - U Nišu je počela da radi gimnazija. Vlada

Kneževine Srbije na osnovu Ukaza Kralja Milana Obrenovića (tada

kneza) donela je 27.09.1878. odluku o osnivanju Gimnazije u Nišu.

Bila je to prva škola tog ranga u novooslobođenim krajevima

tadašnje Srbije. Sprovodeći odluku vladara, Ministarstvo prosvete

i crkvenih dela u Niš je, kao prve nastavnike novoosnovane

gimnazije, poslalo Svetozara Atanackovića, Dimitrija Aleksijevića

i Milana Jevtića. Nastavu je tada pohađalo ukupno 48 učenika, u 

2 odeljenja. Od septembra 1879. u toj školi radio je i Stevan Sremac,

koji je tadašnji Niš ovekovečio u svojim delima, pa je 1951.

Gimnazija nazvana po njemu.

        1904 - Rođen je američki pijanista ruskog porekla

Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji

muzike. Sovjetski Savez je napustio 1925. a kad se prvi put vratio

1986. održao je trijumfalne koncerte u Moskvi i Lenjingradu, 

današnjem Sankt Peterburgu.

        1914 - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom

svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

        1918 - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Lorensom,

poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca, u

Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

        1924 - Rođen je američki državnik Džejms Erl "Džimi"

Karter, predsednik SAD od 1977. do 1981.

        1924 - Prvi put se oglasio Radio Beograd, tada kao deveta 

radio-stanica u Evropi. U prvo vreme program je emitovan utorkom, 

četvrtkom i subotom, a docnije svakodnevno.   

        1928 - U Sovjetskom Savezu je proglašena prva petoletka, 

početak realizacije petogodišnjeg plana, s ciljem povećanja

industrijske i poljoprivredne proizvodnje.

        1936 - General Francisko Franko proglašen je u Burgosu za

šefa države i vrhovnog komandanta španske vojske, antirepublikanske, 

s činom generalisimusa.

        1938 - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i

okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom

Britanijom i Francuskom.

        1943 - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom

svetskom ratu zauzeli Napulj.

        1946 - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je posle

desetomesečnog procesa osudio na smrt vešanjem 12 nemačkih

nacističkih glavešina zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu,

trojicu na doživotnu robiju, a četvoricu na zatvorske kazne od 10

do 20 godina.

        1949 - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod

vođstvom Mao Cedunga, što je bila posledica konačne pobede u

građanskom ratu komunističkog pokreta, nad nacionalistima Čang

Kaj Šeka, koji je tada izbegao na Tajvan.

        1957 - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja,

profesor Univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio 

je počasni doktor Sorbone i dopisni član Francuske akademije.

Istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao 

je svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije. Osnovao 

je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam

ili sa saradnicima više od 200 naučnih radova. Dela: "Osnovi

fiziologije" (prvi srpski udžbenik fiziologije), "Od života do

civilizacije", "Pogled u život", "Eksperimentalno traženje

energetičke osnove u živih bića", "Osnovna biološka energija 

i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

        1960 - Proglašena je nezavisnost najmnogoljudnije afričke

zemlje Nigerije, koja je do tada bila britanska kolonija.

        1965 - Indonežanska armija pod vođstvom generala 

Suharta skršila je pokušaj državnog udara, posle čega je usledio 

nemilosrdan obračun s Komunističkom partijom Indonezije, optuženom 

za pokušaj udara.

        1979 - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod

kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

        1982 - Vođa desničarske Hrišćansko-demokratske unije

Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši

socijaldemokratu Helmuta Šmita.

        1988 - Mihail Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma

Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza umesto Andreja Gromika,

penzionisanog dan ranije.

        1988 - Umro je srpski glumac Pavle Vuisić. Orson Vels ga

je opisao kao: "vulkan glume, života i snage". Već u prvom filmu

"Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično

snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od

100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne "Šešir

gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sećaš li se Doli

Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula",

"Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ",

"Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona",

"Događaj", "Konjuh planinom".

        1989 - Danska je dozvolila brakove homoseksualaca. Time je 

postala prva zemlja u kojoj je takva mogućnost legalizovana.

        1995 - Velika Britanija je napustila tradicionalne mere za

dužinu i težinu uspostavljene 1812. Kilometar, metar, santimetar,

litar, kilogram i gram zamenili su milju, jard, fit, inč, galon,

pintu, libru, funtu i uncu.

        1997 - Izrael je oslobodio vođu palestinskih islamskih

terorista i osnivača terorističke organizacije "Hamas" šeika

Ahmeda Jasina i na osnovu sporazuma s Jordanom deportovao ga je 

u jordansku prestonicu Aman.

        1999 - U Indoneziji je sazvana prva demokratski izabrana

skupština od 1955.

        2005 - U terorističkim napadima trojice bombaša

samoubica na indonežanskom ostrvu Bali poginulo je 20 osoba 

a ranjeno više od stotinu.

        2006 - Izrael je povukao poslednje vojnike iz Libana,

ispunivši time ključni zahtev u dogovoru o prekidu vatre kojim

je okončan jednomesečni rat u Libanu uperen protiv gerilaca

Hezbolaha. U južnom Libanu je raspoređeno više od 5.000

pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNIFIL) i 10.000

libanskih vojnika.

        2007 - Umro je Al Erter, četvorostruki olimpijski

šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje

osvajao u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko

Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je, uz Karla Luisa, uspeo

da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade i jedini je koji je 

prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po 

završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom

slikarstvu.

        2008 - Umro je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je

satiričar, ilustrator, propagandista, rodonačelnik jednog

pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista

godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne

agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

2012 - Preminuo je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti 

mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, 

školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao 

u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao 

gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko 

nagrađivanoj knjizi "Vreme ekstrema" prevedenoj na čak 40 jezika, 

čija je tema istorija 20. veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom 

istorijom 19. veka: "The Age of Revolution: Europe 1789-1848", 

"The Age of Capital: 1848-1875" i "The Age of Empire: 1875-1914". 

Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao 

džez kritike za časopis "Nju Stejtsmen", pod pseudonimom.

2013 - Njujorška operska kuća (New York City Opera) 

objavila je da prestaje s radom, nakon 70 godine postojanja.

Njujork siti operu osnovao je gradonačelnik Fjorelo la Gvardija 

1943. s ciljem da operu učini dostupnom što široj publici po 

razumnim cenama. Poslednja predstava kuće koja je objavila 

stečaj bila je opera "An Nikol" engleskog kompozitora Marka 

Antonija Tarnidža. Rad te kuće obnovljen je 2016. 

2014 - Preminuo je Aleksandar Popović, orijentalista, 

pionir izučavanja posleosmanskog islama na Balkanu, akademik. 

Diplomirao je orijentalnu filologiju u rodnom Beogradu a školovanje 

nastavlja na Visokoj školi za žive orijentalne jezike u Parizu. 

Doktorirao je 1965. tezom iz istorije islama na Pariskoj Sorboni 

a 1985. brani drugi (državni) doktorat iz islamistike na Univerzitetu 

Provanse u Marselju. Bio je direktor za studije Istočne Evrope i tursko 

područje u Nacionalnom centru za naučna istraživanja, profesor 

na katedri za islam na Balkanu u postotomanskom periodu i u Školi 

za visoke studije društvenih nauka Sorbona III i jedan od urednika 

Velike enciklopedije islama. Dela: "Ali b. Muhammad et la revolte des 

esclaves a Basra", "La revolte des esclaves en Irak au III-IX siecle", 

"L'Islam balkanique, Les muslimans du sud-est Europeen dans la 

periode post-ottomane", "Les muslimans yougoslaves (1945-1989)". 

2017 - U napadu vatrenom oružjem na festivalu kantri 

muzike "Rut 91 harvest", u Las Vegasu, ubijeno je 59 osoba, 

uključujući napadača koji je izvršio samoubistvo, a 851 je 

ranjeno ili povređeno. Napadač Stiven Pedok pucao je sa 32. sprata 

obližnjeg hotela. Policija je u sobi iz koje ja Pedok pucao 

pronašla čak 23 komada oružja. Motiv nije rasvetljen.

2017 - U Kataloniji je održan referendum o nezavisnosti, 

na kojem se većina izašlih izjasnila za osamostaljenje te 

regije. Referendum koji je zvanični Madrid prethodno proglasio 

nelegalnim ignorisala je međutim većina građana Katalonije koji 

imaju pravo glasa.

2017 - Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila 

je prvo mesto pobedom nad selekcijom Holandije u finalu Evropskog 

prvenstva u Bakuu, Azerbejdžan.

2018 - Preminuo je Šarl Aznavur, francuski šansonjer. 

Dete jermenskih imigranata, u mladosti se bavio glumom. Započeo 

je pisanjem poezije. Postupno se probijao kao autor tekstova i 

pevač, tokom četrdesetih i pedestih. I njemu, poput nekolicine 

drugih šansonjera, pomogla je Edit Pjaf, iako je na samom 

početku njegove karijere bila uzdržana. Šire je zapažen 

1953. tokom turneje po Maroku, da bi dve godine docnije postao 

međunarodna zvezda. Godine 1966. prodao je više od milijun 

ploča.

2022 - Na stadionu Kandžuruhan u mestu Kepanjen, istočna 

Java, Indonezija, u neredima i stampedu poginulo je najmanje 135 lica 

a 583 osobe su povređene. Nakon utakmice navijači Areme, pošto je 

domaći tim izgubio, izašli su na teren i napali policiju i igrače 

protivničke Persebaje. Pošto je policija upotrebila suzavac došlo 

je do stampeda, masovnog gaženja i gušenja. Bila je to najsmrtonosnija 

fudbalska katastrofa u Aziji, odnosno treća po broju žrtava u istoriji 

fudbala uopšte.

2024 - Izraelska vojska započela je ograničenu invaziju na 

Liban. Odmah je saopšteno da IDF neće ići na Bejrut, niti uopšte 

u gradove, te da će kopnena operacija biti "najkraća moguća". Cilj 

je bio demontaža i uništenje infrastrukture Hezbolaha. Portparol IDF 

Hagari kazao je da je kopnena akciju preduzeta da bi se obezbedilo da 

svih 60.000 Izraelaca mogu da se "bezbedno vrate u svoje domove u 

severnom Izraelu".