Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 6. septembar, 2025.

 1522 - Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano prvi

je oplovio oko Zemlje, vrativši se u Španiju brodom "Viktorija"

sa samo 18 mornara, čime je okončao ekspediciju započetu 1519.

s pet brodova i 270 mornara, koju je u službi Španije poveo

portugalski moreplovac Fernando Magelan. Del Kano je preuzeo

komandu kad su 1521. Magelana ubili filipinski urođenici.

        1566 - Prilikom opsade Sigeta, u trećem pohodu na Beč,

umro je sultan Sulejman I, tokom čije 46-godišnje vladavine 

je Tursko carstvo bilo na vrhuncu moći. Osvojio je 1521. Beograd, 

1522. ostrvo Rodos, 1526. potukao je Mađare kod Mohača i potom 

pokorio Ugarsku. Takođe je zauzeo poluostrvo Krim, kao i 

Moldaviju, Tunis, Alžir. Opseo je i Beč, ali ga nije osvojio. 

Nasledio ga je Selim II, ustoličen u Beogradu 28. oktobra

1566.

        1683 - Umro je francuski državnik Žan Batist Kolber,

ministar finansija kralja Luja XIV, jedan od rodonačelnika

privrednog protekcionizma. Uveo je zaštitne carine, dao velike

povlastice industriji, povećao izvoz, ojačao kolonijalnu

ekspanziju i eksploataciju. Usavršio je i povećao trgovačku 

i ratnu mornaricu, modernizovao ratne luke, i izgradio čitav 

sistem kanala, čime je olakšan saobraćaj i trgovina.

        1688 - Austrijanci su posle jednomesečne opsade preoteli

Beograd od Turaka. Janičari su prethodno temeljno opljačkali grad

i ukrcali plen na oko 500 lađa kojima su pobegli Dunavom. Posle

pljačke Turci su spalili delove Beograda, kojem je veliku štetu

nanelo i austrijsko bombardovanje.

        1729 - Rođen je nemački pisac i filozof Mozes Mendelson.

Pravo ime bilo mu je Moše ben Menahem. Osnivač je jevrejskog

prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj. Borio se za versku trpeljivost

i slobodu opredeljenja, a u filozofiji je bio racionalista. Dela:

"Jerusalim ili o religijskoj moći i o jevrejstvu", "Filozofski

razgovori, O osećanjima, o ulozi etičkoga u estetici".

        1757 - Rođen je francuski general i državnik markiz

Lafajet (Mari Žozef Žilber de Motje), koji se od 1777. do 1781.

uz američke koloniste borio za oslobođenje Severne Amerike od

Britanaca. U Francuskoj revoluciji zalagao se za načelo ustavne

monarhije. Kao komandant Nacionalne garde u julu 1791. naredio je

da se na Marsovom polju, pored Pariza, puca u Parižane koji su

protestovali što je kralj Luj XVI ostao na prestolu, a kad se

revolucija okrenula protiv kralja napustio je komandu nad Centralnom

armijom i 1792. promenio je stranu. Bio je neaktivan tokom vladavine

Napoleona I, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je

komandovao Nacionalnom gardom.

        1766 - Rođen je engleski hemičar i fizičar Džon

Dalton, jedan od osnivača atomske teorije materije. Objasnio 

je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoženih

proporcija i prvi određivao relativne atomske mase hemijskih

elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih

pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje,

pa je proučavao i tu anomaliju, koja je nazvana po njemu.

Shvatanja je izložio u trotomnom delu "Novi sistem filozofije

hemije".

        1860 - Rođena je Džejn Adams, pacifista i društveni

reformator, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Bavila se 

praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik 

Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.

        1876 - Rođen je škotski fiziolog Džon Džejms Rikard

Maklaud, koji je s kanadskim fiziologom Frederikom Grantom Bantingom

1923. podelio Nobelovu nagradu za medicinu za otkriće insulina.

        1901 - Na predsednika SAD Vilijama Mekinlija u Bafalu je

pucao anarhista Leon Čolgos. Ranjeni predsednik, izabran na taj

položaj 1896. umro je posle osam dana, a 14. septembra 1901. šef

države postao je Teodor Ruzvelt.

        1914 - Na zahtev saveznika da, posle pobede na Ceru u Prvom

svetskom ratu nad austrougarskim trupama, preduzme ofanzivu preko

granice, srpska vojska je počela operacije u Sremu i istočnoj

Bosni. Borbe su trajale do 11. novembra 1914, kada je načelnik

štaba Vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik naredio povlačenje.

Matično srpsko stanovništvo u Sremu koje je tada ushićeno

dočekalo srpsku vojsku vrlo brutalno je kažnjeno.

        1920 - Prvom sednicom održanom u zdanju Rektorata

Univerziteta u Beogradu (Kapetan Mišino zdanje) započeo je s radom

Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Visoko

teološko obrazovanje kod pravoslavnih Srba postojalo je prethodno

samo u Karlovačkoj bogosloviji, koja ipak nikada nije i formalno

uzdignuta u rang visoke škole, mada je po oceni stručne javnosti,

kvalitetom i programom taj rang dosegla.

        1923 - Rođen je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević.

Prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Kumovi na 

krštenju bili su Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta. Sa 

kratkotrajnog školovanja u Engleskoj vraćen je posle ubistva 

njegovog oca 1934. Pošto je imao svega 11 godina, upravljanje 

zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, 

među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. 

Posle državnog udara 27. marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno 

s vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. 

U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol

protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto 

je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički

režim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save

u Libertvilu. Njegovoj sahrani pored desetina hiljada tamošnjih Srba

i službenih predstavnika SAD, prisustvovalo je i više od 400 

američkih pilota spasenih od strane rojalista tokom Drugog svetskog 

rata u okupiranoj Jugoslaviji. Bio je jedini kralj neke zemlje 

sahranjen u SAD. U maju 2013. sahranjen je Srbiji, u porodičnoj grobnici na Oplencu. Napisao je memoare: "Život jednog kralja".

        1940 - Rumunski kralj Karol II Hoencolern abdicirao je 

u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine u korist sina

Mihajla.

        1944 - Avijacija zapadnih saveznika je u Drugom svetskom

ratu teško bombardovala Leskovac, na rođendan kralja Petra II.

Tokom bombardovanja tog grada poginulo je više od 1.600 civila, 

a centar, staro jezgro grada, potpuno je razoren.

        1944 - U trenutku kada je Crvena armija izbila na njene

granice, Bugarska je u Drugom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj.

Kao saveznica Nemačke, Bugarska je 1941. okupirala i anektirala

velike delove Grčke i Srbije odnosno Jugoslavije.

1955 - U Istanbulu je započeo pogrom nad Grcima, poznat kao 

Istanbulski ili Septembarski. Tokom dvodnevnih nemira stradali su ne 

samo lokalni Grci, nego i Jermeni, Gruzini. Napadne su, demolirane, 

firme, lokali, kuće u njihovom vlasništvu. Između 13 i 16 Grka i 

najmanje jedan Jermenin smrtno su stradali tokom pogroma ili od 

posledica, uključujući dva pravoslavna sveštenika, dok su 32 lica 

teško ranjena. Desetine Grkinja su silovane, a veliki broj muškaraca 

je obrezan od strane rulje. Razoreno je 2.348 radnji, 110 hotela, 

27 apoteka, 23 škole, 73 crkve, više od hiljadu kuća u vlasništvu 

Grka. Nemiri su podstakli dodatno raseljavanje Grka, kojih je u 

Istanbulu tada bilo oko 65.000. Tokom narednih pet godina broj je 

sveden na 49.000, a prve decenije 21. veka ostalo ih je 2.500. 

U pozadini pogroma, kao i onih potonjih, bio je sukob oko Kipra.

        1966 - Južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda

ubio je u toku parlamentarne debate u Kejptaunu skupštinski kurir

Dimtri Cafondas. Tokom Fervudove vladavine od 1958. donesen je

najveći deo zakona kojima je regulisan sistem aparthejda

(specifičan sistem potpune rasne segregacije) u Južnoj Africi.

        1968 - Afrička kraljevina Svazilend, nekad Ngvane, 

danas Esvatini, stekla je nezavisnost od Velike Britanije, koja 

je njome vladala od 1881.

        1970 - Palestinski teroristi oteli su četiri aviona koja

su putovala u Njujork iz Evrope. Sutradan su u Kairu zapalili "Boing

747" američke kompanije "Pan ameriken", a dva "Boinga 707" digli su

u vazduh 12. septembra 1970. u Jordanu. Četvrti avion spustio se u

London, a otmičarka Lejla Kaled je uhapšena.

        1975 - U zemljotresu u istočnoj Turskoj poginulo je

najmanje 2.350 osoba.

        1989 - Prilikom pada kubanskog putničkog aviona na jedno

predgrađe Havane, neposredno posle poletanja, poginulo je 170

lica.

        1991 - Sovjetski Savez je priznao nezavisnost Litvanije,

Letonije i Estonije.

        1991 - Lenjingradu je vraćeno prvobitno ime Sankt

Peterburg. Građani su se na referendumu izjasnili za prvobitni

naziv, treća ponuđena mogućnost bila je Petrograd, kako se grad

zvanično zvao od 1914. do 1924. ali je ona takođe odbačena, kao i

ime Lenjingrad.

        1994 - Premijer Irske Albert Rejnolds prvi put se, 

zvanično, u ime vlade Irske, sastao s vođom severnoirske partije 

Šin Fejn (političko krilo terorističke Irske republikanske armije)

Džerijem Adamsom, s kojim je razgovarao o političkom rešenju

dugogodišnje krize odnosno sukobima rimokatolika i protestanata 

u Severnoj Irskoj.

        1998 - Umro je japanski filmski režiser Akira Kurosava.

Njegovo delo proslavilo je japansku kinematografiju ali i japansku

kulturu uopšte. Jedini je režiser koji je dobio dva Oskara za

najbolji inostrani film. Uspešno je spajao tradiciju i kulturu

Japana sa evropskim senzibilitetom. Kritičari su ga prozvali

"teno (car) japanske kinematografije". Filmovi: "Rašomon",

"Sedam samuraja", "Krvavi presto", "Idiot", "Živeti", "Na dnu",

"Dodeskaden", "Dersu Uzala", "Kagemuša", "Ran", "Madadajo".

        1999 - Glavnokomandujući Kfora, general Majk Džekson

smenio je visokog američkog oficira zbog toga što je desetak dana

ranije rodbini otetih Srba obelodanio istinu o postojanju masovne

grobnice s telima 15 civila u Ugljaru.

        2001 - Britanac Piter Brej kajakom je preplovio Atlantski 

okean, za šta mu je trebalo 75 dana.

      2007 - Umro je Lučano Pavaroti, italijanski operski

pevač. Jedan je od najznačajnijih tenora 20. veka. Rođen u

porodici muzičara, bavio se pedagogijom i izvesno vreme radio je

kao učitelj. Uzimao je časove pevanja od 1956. kod Ariga Pole 

i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske operske zvezde započeo je

1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija. Prvi javni

nastup van Italije imao je u Beogradu. Bio je poznat i po

humanitarnom radu, dobitnik je posebnog priznanja od strane Visokog

komesarijata UN za izbeglice.

        2008 - Zvaničnici Haitija saopštili su da je u

luci Gonev na tom ostrvu pronađeno blizu 500 beživotnih tela

pošto su se povukle vode nakon nedavnih oluja. Haiti je prvo

pogodila tropska oluja Fej, zatim uragani Gustav i Hana.

2017 - Evropski sud pravde odbio je žalbe vlada Mađarske 

i Slovačke na program Evropske unije o kvotama za raspodelu 

migranata. Prema tom planu, Mađarska je trebalo da primi 2.300 

tražilaca azila, dok je obaveza Slovačke bila da dugoročno 

prihvati 1.400 lica. od ukupno 160.000, koliko je Brisel planirao 

da rasporedi unutar EU. Plan je inače, do tada, sproveden samo 

u Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, Švedskoj i Austriji.

2018 - Umro je Bert Rejnolds, američki glumac. Od sportske 

karijere odustao je zbog povreda, pa se okrenuo glumi. Uspeh je 

zabeležio predstavom "Mister Roberts". Filmom "Deliverance" 

predstavio se kao ozbiljan glumac. Doživljavan kao seks simbol, 

bio je prvi muškarac koji se nag slikao za "Cosmopolitan". 

Filmovi: "Hustle", "Smokey i Bandit", "Starting Over", "The 

Cannonball Run", "Boogie Nights".

2019 - Umro je Robert Mugabe, bivši predsednik Zimbabvea 

i dugogodišnji lider borbe za dekolonizaciju tadašnje Rodezije. 

Od uklanjanja rasističkog režima u Rodeziji 1980, do 1987. Mugabe 

je bio predsednik vlade Zimbabvea, da bi potom do novembra 2017. 

bio predsednik te zemlje. 

2021 - Umro je Žan Pol Belmondo, francuski glumac. Bio je 

zvezda "novog talasa" francuske kinematografije šezdesetih godina 

20. veka. Posebno je upamćen po ulogama u akcionim filmovima i 

komedijama. Filmovi: "Budi lepa i ćuti", "Do poslednjeg daha", 

"Ljubav", "Žena je žena", "Leon Moren, sveštenik", "Moderato 

kantabile", "Pare na sunce", "Čovek iz Rija", "Ludi Pjero", 

"Gori li Pariz?", "Lopov", "Sirena sa Misisipija", "Borsalino", 

"Staviski", "Strah nad gradom", "Životinja", "Srećan Uskrs".