“Partizan stiže po plen u Škotsku :Hibernijan pred crno-belom opsadom!”

 Večeras nas čeka vatromet strasti na zelenom tepihu! Crno-bela armija je spremna da zapali tribine, a Partizan, ranjen i gladan pobjeda, ide po plijen protiv škotskog Hibernijana. Grobari su već zagrejali glasne žice, dok u Humskoj odjekuje pesma koja ne prašta protivniku ni grešku.

U igri nema kalkulacija – samo udar na gol, srce na terenu i stomak pun inata. Škoti dolaze tvrdo, sa namerom da uzmu bodove, ali ne znaju da se u Beogradu gostima diše na vrat od prvog zvižduka. Trener crno-belih najavio je “oluju” na krilima brzih kontri i preciznog šuta, a tribine će biti taj dvanaesti igrač koji nosi ekipu ka pobedi.

Noćas ne postoji sutra – postoji samo sada, samo pobeda! Ajmo Partizan, neka Hibernijan oseti šta znači igrati pod svetlima beogradske noći!

Crno-bela mašina večeras melje bez pardona! Hibernijan stiže iz maglovitih škotskih brda pravo u grotlo Humske, gde ih čeka sudar sa klubom koji ne poznaje reč “predaja”. Grobari su već raspalili baklje, a svaki povik sa tribina odzvanja kao topovski udar – poruka Škotima jasna: “Ovo je Beograd, ovde se bodovi ne nose!”

Škotska ekipa priča o “čvrstoj igri” i “borbenosti”, ali to je kao da hoćeš da zastrašiš vuka – Partizan jede takve za doručak. Na terenu će ih sačekati crno-beli tornado, a svaki pokušaj da dišu biće ugušen brzim presingom, oštrim startovima i udarcima koji paraju mrežu.

Večeras se ne pišu izgovori, večeras se piše istorija! Ajmo Partizan – neka se Hibernijan vrati kući sa glavoboljom, praznih ruku i pitanjem: “Šta nas to udarilo?”