Dogodilo se na današnji dan

 Danas je subota, 16. avgust, 2025. 

  1717 - U bici kod Beograda u Austrijsko-turskom ratu, u

kojoj se na strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba sa teritorije

današnje Vojvodine, austrijski feldmašal Eugen Savojski naneo je

težak poraz Turcima i zauzeo Beograd, izbacivši Turke i iz severne

Srbije. Austriji je Požarevačkim mirom zaključenim 1718. pripala 

Srbija severno od Zapadne Morave, Banat i jugoistok Srema.

        1832 - Rođen je nemački psiholog, filozof i lingvista

Vilhelm Vunt, osnivač eksperimentalne psihologije, profesor na

univerzitetima u Hajdelbergu, Cirihu i Lajpcigu. Definisao je

psihologiju kao "nauku o unutrašnjem i neposrednom iskustvu" i

zasnovao je psihološka istraživanja i eksperimente kao "čistu

opservaciju". Osnovao je prvi moderni institut za psihologiju i

eksperimentalnu laboratoriju. Njegov učenik bio je i srpski

psiholog Ljubomir Nedić, pisac prvog našeg univerzitetskog

udžbenika psihologije. Dela: "Principi fiziološke psihologije",

"Uvod u psihologiju", "Psihologija naroda".

    1845 - Rođen je francuski fizičar Gabrijel Lipman,

dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908. koji je pronašao proces

fotografisanja u prirodnim bojama. Konstruisao je i apilarni

elektrometar i zasnovao princip o održanju elektriciteta.

1878 - Rođen je srpski kompozitor i muzički pisac Isidor

Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je

nastavnik u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog

života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske

muzike. Posebnu pažnju je posvetio obradi dela utemeljenih na

srpskim narodnim motivima, a bavio se i teorijom muzike. U Novom

Sadu je 1903. pokrenuo "Srpski muzički list" i "Srpsku muzičku

biblioteku" u kojoj je pretežno objavljivao kompozicije savremenih

autora. Osnovao je Muzičku školu 1909. i jedan je od pokretača

Saveza srpskih pevačkih društava. Dela: opera "Knez Ivo od

Semberije", "Srpska rapsodija", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi",

horske pesme "Sokoli", "Ej, ko ti kupi", "Zračak viri", "Iz srpske

gradine", autor je i pesme "Jesen stiže dunjo moja".

1888 - Rođen je britanski pukovnik Tomas Edvard Lorens,

poznat kao Lorens od Arabije, arheolog, istraživač, pisac i

oficir. Istakao se u borbama na Bliskom istoku tokom Prvog svetskog

rata, kao britanski oficir, kad je okupio Arape, neprijateljski 

raspoložene prema Turskoj. Pošao je iz tada turskog Hedžasa, 

danas Saudi Arabija, prema severu (danas Jordan, Sirija, Irak) 

i presudno je uticao na formiranje tih država, u prvo vreme kao 

mandatnih teritorija, kao i na ustoličenje dinastije Hašemita. 

Spretno koristeći želju Arapa da se oslobode Turske, ostvario je 

ciljeve britanske kolonijalne politike. Napisao je sećanja: "Sedam

stubova mudrosti", na srpskom objavljena kao: "Ustanak u pustinji".

1913 - Rođen je izraelski državnik Menahem Begin,

predsednik vlade Izraela od 1977. do 1983, prvi izraelski državnik

koji je potpisao ugovor s nekom arapskom zemljom. Posle razgovora u

Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom i

predsednikom SAD Džimijem Karterom, potpisao je 1977. u Vašingtonu

mirovni ugovor s Egiptom i sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu

nagradu za mir. U tek osnovanoj državi Izrael formirao je 1948.

pokret "Herut" (sloboda), koji je kasnije prerastao u političku

partiju "Likud" (jedinstvo). Ubrzo je postao član Kneseta

(skupština) a u vladu je ušao 1967. Važio je za "čoveka

najtvrđe linije koji je ipak imao viziju za kompromis". Dela:

"Pobuna", "Lična sećanja komandanta Irgun Cevai Leumija", "Bele

noći", "U podzemlju".

        1919 - Obrazovana je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i

Slovenaca pod predsedništvom prvaka Demokratske stranke Ljube

Davidovića. Ta vlada je donela uredbe kojima je uvedeno 

osmočasovno radno vreme kao i osiguranje radnika u slučaju 

bolesti i nesreće.

        1921 - Umro je kralj Petar I Karađorđević (poznat

i kao Kralj Petar Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i

potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. 

Tokom njegove uprave ojačane su političke i kulturne veze s

južnoslovenskim narodima, i pod njegovim žezlom Srbija je postala

neka vrsta Pijemonta, ideal ustavnog uređenja i žarište slobode

i napretka. Ipak, njegova vladavina obeležena je i samovoljom

grupe oficira zaverenika iz 1903. pripadnika "Crne ruke". Posle

zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra

Karađorđevića, živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu

akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je

kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i

1871, kad je odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini 

evropski vladar koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. 

Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv 

Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. 

Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga 

je 15. juna 1903. proglasila za kralja. U Balkanskim ratovima je 

kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti 

se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime 

vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. prošao je zajedno 

sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske i jonske 

obale. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog filozofa 

Džona Stjuarta Mila.

        1937 - Rođen je Abu Daud, palestinski ekstremista,

glavni organizator napada na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. 

kada je ubijeno 11 izraelskih sportista. Daud je bio vođa 

"Crnog septembra", militantne grupe Fataha, poznate po nizu

terorističkih akcija.

    1944 - Na ostrvu Vis u Drugom svetskom ratu nastavljeni

su pregovori Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i

izbegličke jugoslovenske kraljevske vlade, koja se obavezala da

Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije prepusti svu savezničku

pomoć, raspusti oružane snage u inostranstvu i javno se odrekne

Draže Mihailovića i njegovog Pokreta. Pristala je i da u sastav

NOVJ bude uključena ratna mornarica Kraljevine Jugoslavije koja se

nalazila na Malti pod upravom savezničkih snaga.

1953 - U Iranu je pokušan državni udar i šah Mohamed

Reza Pahlavi pobegao je iz zemlje, ali je posle tri dana predsednik

vlade Mohamed Mosadek srušen, a šah se vratio na presto uz

angloameričku pomoć. Mosadek je imao nameru da nacionalizuje

imovinu stranih naftnih kompanija, pa je Zapad organizovao njegovo

obaranje.

    1956 - Umro je američki filmski glumac mađarskog porekla

Bela Blaško, poznat kao Bela Lugoši, tumač niza uloga Drakule u

horor filmovima, ali se iskazao i kao vrstan komičar. Filmovi:

"Trinaesta stolica", "Drakula", "Ubistvo u ulici Morž", "Poljubac

smrti", "Ostrvo izgubljenih duša", "Crna mačka", "Znak vampira",

"Drakulina kći", "Frankeštajnov sin", "Gorila", "Invazija

kradljivaca leševa".

    1960 - Kipar je stekao nezavisnost, sa arhiepiskopom

Makariosom III kao predsednikom republike. Ostrvo Kipar Britanija 

je okupirala 1878. odlukom Berlinskog kongresa.

1973 - Umro je američki mikrobiolog Selman Ejbraham

Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. Nagradu je

dobio za pronalak streptomicina, prvog antibiotika koji uspešno

suzbija tuberkulozu. Pronašao je i neomicin. Napisao je

autobiografiju "Moj život sa mikrobima".

1984 - Umro je srpski književnik Dušan Radović,

dečji pisac i novinar. Radio je u listovima "Zmaj", "Pionir",

"Kekec" i "Poletarac" i bio urednik dečjih redakcija Radija

i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po

radio emisiji Studija B "Beograde, dobro jutro", kojom je od

1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih

dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću.

Dela: zbirke pesama "Poštovana deco", "Smešne reči", "Vukova

azbuka", "Pričam ti priču", dramska dela "Kapetan Džon Piplfoks", 

"Tužibaba", "Če" (s Matijom Bećkovićem), aforizmi "Beograde, 

dobro jutro", TV serija "Na slovo, na slovo".

        1991 - Umro je italijanski filmski režiser Luiđi

Campa, pripadnik prve generacije neorealističkog pravca, autor

više desetina filmova, najviše zakupljen moralnim problemima.

Filmovi: "Živeti u miru", "Teške godine", "Lake godine", "Proces

u gradu", "Rimljanika", "Amerikanac na odmoru".

1994 - Uprkos optužbama za izborne manipulacije, Hoakin

Balager je sedmi put stupio na dužnost predsednika Dominikanske

Republike.

1995 - Na referendumu odloženom dva dana zbog uragana,

građani Bermuda su većinom glasali da ostanu britanska teritorija.

    1999 - Najmanje 104 Roma iz Smedereva, Beograda, Pančeva i

Gnjilana, među kojima dosta dece, udavilo se pošto je u Jadranskom

moru, 28 nautičkih milja od obale SRJ, potonuo brodić kojim su

pokušali da ilegalno uđu u Italiju.

2003 - Umro je bivši diktator Ugande Idi Amin Dada,

jedan od najbrutalnijih vlastodržaca u istoriji. Kao načelnik

Generalštaba vojske Ugande vlast je prigrabio 1971. vojnim pučem

kojim je zbacio Miltona Obotea, u trenutku dok se šef države

nalazio u inostranstvu. Tokom njegove vladavine tom

centralnoafričkom zemljom masakrirano je možda čak i pola miliona

ljudi, pretežno iz manjinskih etničkih zajednica. Aminova

strahovlada okončana je u aprilu 1979. iznenađujuće efikasnom

vojnom intervencijom Tanzanije.

        2005 - Umro je ruski košarkaški trener Aleksandar

Gomeljski, pod čijim je vođstvom reprezentacija Sovjetskog Saveza

osvajala titule prvaka sveta 1967. i 1982. olimpijskog šampiona

1988. i prvaka Evrope 1959, 1961, 1963, 1965, 1967, 1969, 1979.

i 1981.

        2005 - Rožea Šuca, 90-godišnjeg osnivača hrišćanske

ekumenske zajednice u francuskom selu Teze, nožem je za vreme

službe u crkvi usmrtila jedna mentalno obolela Rumunka. Šuc,

poznat kao brat Rože, osnovao je zajednicu u Tezeu za vreme

Drugog svetskog rata da bi obezbedio utočište pripadnicima svih

hrišćanskih grupacija.

        2006 - Umro je bivši paragvajski diktator Alfredo

Štresner. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao

je 35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom,

do svrgavanja vojnim pučem 1989. Paragvaj je pod Štresnerom 

bio vodeće utočište nacista, uključujući i ustaše, kao 

i svrgnutih diktatora iz Latinske Amerike, poput Anastasija 

Somoze iz Nikaragve. Umro je u emigraciji, u Braziliji.

        2008 - Srpski plivač Milorad Čavić osvojio je

srebrnu medalju na 29. Olimpijskim igrama u Pekingu u trci na

100 m delfin stilom, vremenom od 50,59 sekundi, čime je postignut

novi evropski rekord.

2018 - Preminula je Areta Frenklin, američka pevačica. 

Vrhunac karijere dostigla je krajem 60-ih 20. veka pesmama "Respect" 

i "Ćain of fools". Nazivana je kraljicom soula zbog izuzetnih 

glasovnih mogućnosti, raspona četiri oktave. Dobitnik je 18 Gremija, 

uključujući za životno delo, kao i Nacionalnog ordena za umetnost, 

Predsedničkog ordena slobode. Pripadnica je Kuće slavnih.

2019 - Umro je Piter Fonda, glumac. Za ulogu u filmu 

"Goli u sedlu" bio je nominovan za Oskara, a docnije i za ulogu 

veterana iz Vijetnama, pčelara, u filmu "Ulijevo zlato".

2020 - U Dolini smrti, Kalifornija, SAD, izmerena je rekordno 

visoka temperature od čak 54,4 stepena Celzijusa. Pustinjska Dolina smrti 

nalazi se na istoku Kalifornije, nedaleko od granice s Nevadom.

2021 - Preminuo je Jaroslav Pap, fotoreporter. Rođen u Laliću, 

nedaleko od Odžaka, zapadna Bačka, srednju školu pohađao je u Novom Sadu, i vrlo mlad posvetio se fotografiji. Profesionalno, kao fotoreporter radi 

od 1984, u prvo vreme u novosadskom Dnevniku, potom u agenciji Tanjug 

i u Radio televiziji Vojvodine. Pokrivao je najrazličitije događaje, 

političke, ratna zbivanja, ali njegovo opredeljenje bila je priroda. 

Imao je više od 60 samostalnih izložbi. Osnivač je pokreta "Foto lov". 

S velikom ljubavlju i izuzetnim uspehom nezaboravnim fotografijama 

ovekovečio je lepote i prirodu rodne Backe i uopšte Vojvodine.

2024 - Umro je Siniša Pavić, scenarista, najplodotvorniji 

TV autor bivše Jugoslavije. Tvorac je scenarija za niz poznatih serija, 

kao "Vruć vetar", "Bolji život", "Srećni ljudi", "Porodično blago", 

"Stižu dolari", "Bela lađa", "Junaci našeg doba" ili filmova "Tesna 

koža" i "Laf u srcu". Koscenarista je "Pozorišta u kući".