Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je sreda, 20. avgust, 2025. 

  1741 - Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonas Bering

otkrio je Aljasku. Po njemu je nazvan moreuz koji razdvaja Aljasku

od azijskog kopna.

        1847 - Rođen je poljski pisac Aleksander Glovacki, poznat

kao Boleslav Prus, najznačajniji poljski realista. U delima je

pisao o borbi Poljaka protiv germanizacije, a u listu "Kurijer

varšavski" objavljivao vrlo čitane hronike. Dela: romani "Lutka",

"Val se vraća", "Mrtva straža", "Emancipovana žena", "Faraon",

zbirke pripovedaka "Stanar potkrovlja", "Jakubov san", "Balska

haljina", "Prokleta sreća", "Sitnice", "Večernje pripovetke".

        1849 - Rođen je francuski istoričar Ernest Deni,

osnivač Slovenskog instituta u Parizu. Bio je profesor na

univerzitetu Sorbona, u Parizu, i bavio se istorijom i kulturom

Slovena. Posebno mu je bio zanimljiv pokret Husita u Češkoj,

istorija Slovaka, ali se bavio i srpskom kulturom i prošlošću.

Pokrenuo je časopise "Češka nacija" i "Svet Slovena". Dela:

"Velika Srbija", "Od Vardara do Soče", "O počecima feudalizma

kod Čeha", "Kraj češke nezavisnosti".

        1854 - Umro je nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling, 

sa Imanuelom Kantom, Johanom Fihteom i Fridrihom Hegelom tvorac

nemačke idealističke škole. Dela: "Ideje za filozofiju prirode",

"O svetskoj duši", "Prvi nacrt sistema prirodne filozofije",

"Transcedentalni idealizam", "Predavanja o filozofiji umetnosti",

"Izlaganje mog sistema filozofije", "Bruno ili o prirodnom i

božanskom principu stvari", "Filozofija i religija", "Istraživanje

suštine ljudske slobode", "Filozofija mitologije".

        1854 - Puštena je u rad prva železnička pruga na

teritoriji Srbije. Povezivala je Belu Crkvu sa današnjim rumunskim

delom Banata, pri čemu je korišćena konjska vuča, a od novembra

1856. i lokomotive s parnom vučom. Na teritoriji današnje Srbije 

nalazio se deo pruge u dužini od svega 27 kilometara.

        1860 - Rođen je francuski državnik Rejmon Poenkare,

predsednik Francuske od 1913. do 1920. Predvodio je Francusku

u kritično vreme Prvog svetskog rata. Bio je član Francuske

akademije "besmrtnih". Kao šef vlade 1912. odlučujuće je

doprineo određivanju politike Francuske u svetskom sukobu koji

je počeo dve godine kasnije. Na čelu vlade je ponovo bio

od 1922. do 1924. i od 1926. do 1929. Tokom rata i na

posleratnim mirovnim konferencijama podržavao je interese

Srbije.

        1872 - Prestao je da izlazi list "Danica", 

najznačajniji književni časopis srpskog romantizma, koji je

od februara 1860. tri puta mesečno štampan u Novom Sadu.

List je pokrenuo i uređivao srpski pisac i pravnik Đorđe

Popović poznat po nadimku Daničar. Danica je okupljala mlade

srpske pesnike romantičare, Jakova Ignjatovića, Đuru

Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića koji su svi

od reda ostavili ogroman trag u srpskoj kulturi.

        1873 - Umro je srpski pisac Josif Veselić. Rođen je u

Đakovu u Slavoniji, završio je katoličku bogosloviju, zatim

dolazi u Srbiju, gde je prešao u pravoslavlje. Radio je kao sudski

činovnik, telegrafista i najzad profesor gimnazije u Kragujevcu

(botanika). Dela: "Reč u svoje vreme", "Opis monastira u Srbiji",

"Voćarstvo", "Domaći lekar", "Ponjatija o telegrafu", u rukopisu

mu je ostalo delo: "Glas Srbina".

        1877 - Rođen je srpski književni kritičar i istoričar

književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta,

član Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritičar svog

vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u

Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za

realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio

je u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom

kritikom, ali često beskompromisnom i isključivom, oglašavao u

"Srpskom književnom glasniku", koji je od 1905. do 1907. uređivao

s Pavlom Popovićem, a potom sam do smrti. Po ličnom opredeljenju

Skerlić je bio izraziti socijalista, odnosno socijaldemokrata, 

poznat kao veoma principijelan u tom smislu. Dela: rasprave i

studije "Pogled na današnju francusku književnost", "Uništenje

estetike i demokratizacija umetnosti", "Francuski romantičari i

srpska narodna poezija", "Srpska književnost u XVIII veku",

"Omladina i njena književnost", "Istorija nove srpske

književnosti", "Jakov Ignjatović", "Svetozar Marković", 

kraće studije, kritike i prikazi sakupljeni u više knjiga pod 

naslovom "Pisci i knjige".

        1884 - Posle četiri godine gradnje, svečano je otvorena

zgrada Beogradske železničke stanice sa koje je uskoro krenuo

prvi voz na tek izgrađenoj pruzi Beograd-Niš. Glavni investitor i

izvođač radova bio je jedan Francuski investicioni fond, a radove

je nadzirao srpski arhitekta Dragiša Milutinović, sin pisca Sime

Milutinovića Sarajlije. Istog dana pušten je u rad i železnički

most koji je spajao Beograd i Zemun. Stajao je na šest kamenih 

stubova i bio je dugačak 462 metara. Srušen je u Prvom svetskom 

ratu, obnovljen 1919. i ponovo srušen 1941.

        1901 - Rođen je italijanski pisac Salvatore Kvazimodo,

pesnik usamljenosti, dobitnik Nobelove nagrade za književnost

1959. Dela: zbirke pesama "Vode i zemlje", "Dati i imati", "Miris

eukaliptusa", "A veče je tu", "Život nije san", "Utopljena oboa",

"Pravo i lažno zeleno", "Nedostižna zemlja", esej "Pesnik i

političar".

        1914 - Nemačka vojska je u Prvom svetskom ratu posle

žestokih borbi i neočekivano jakog otpora belgijskih trupa

zauzela Brisel.

1922 - Rođen je Bogdan Bogdanović, arhitekta, 

univerzitetski profesor, član SANU. Izvesno vreme bio je 

gradonačelnik Beograda. Autor je velikog broja spomenika 

posvećenih žrtvama i borcima u Drugom svetskom ratu (Jasenovac, 

Mostar, Bela Crkva, Jevrejske žrtve, Beograd). Objavio 26 knjiga 

na srpskom i nemačkom, stručnih i publicističkih. Dela: "Zaludna 

mistrija", "Urbanističke mitologeme", "Urbs i Logos", "Ukleti 

neimar".

1929 - Rođen je Miodrag Radovanović Mrgud, srpski 

glumac. U Beogradu je prvobitno studirao slavistiku i agronomiju, 

a završio je Pozorišnu akademiju, docnije preimenovanu u Fakultet 

dramskih umetnosti. Prvi angažman dobio je 1952. u Jugoslovenskom 

dramskom pozorištu. Ostvario je 154 uloge u pozorištu, na filmu 

i televizijskim formatima. Posebno je upamćen po ulozi Šicera 

u filmu, potom seriji "Salaš u malom ritu" ali i po nizu drugih 

uloga poput Libeka u "Balkan ekspresu", Nikole Pašića u 

"Kolubarskoj bici", Spiridona u "Boju na Kosovu", Dositeja 

Obradovića u seriji "Vuk Karadžić".

        1940 - U Siudad Meksiku, gde je živeo kao politički 

izgnanik, Lav Trocki jedan od lidera Oktobarske revolucije, 

smrtno je ranjen. Umro je narednog dana. Prema opštem uverenju 

iza atentata je stajao Staljin, a atentator je bio jedan španski 

komunista.

        1941 - Rođen je Slobodan Milošević, dugogodišnji

predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Po obrazovanju

pravnik, nakon dugogodišnje karijere u privredi, tokom 80-ih 20.

veka dospeo je u sam vrh političke nomenklature tadašnje 

Jugoslavije. Inicijator je promene ustavnog položaja autonomnih 

pokrajina unutar Srbije. Centralna je ličnost srpske politike 

90-ih 20. veka.

        1942 - Rođen je Ajsak Hejs, američki soul muzičar.

Bio je pevač, kompozitor i autor pesama. Njegova najpoznatija

numera je tema iz filma "Šaft" za koju je 1972. godine dobio

"Gremi" i "Oskara' za najbolju originalnu muziku za film.

Hejs je decenijama bitno uticao na "crnu" muziku u SAD, poput

soul hitova 60-ih, disko muziku 70-ih ili filmsku i rep muziku

80-ih i 90-ih. Svirao je za Otisa Redinga i druge slavne

muzičare. Albumom "Hot Buttered Soul" 1969. postao je zvezda.

Godine 2002. uvršten je "Hol slavnih". Bavio se i glumom i

pozajmljivao je, između ostalog, glas u čuvenoj animiranoj

tv seriji "South Park".

        1944 - Rođen je indijski državnik Radživ Gandi,

predsednik vlade Indije od 1984. do novembra 1989, kada je

poražen na izborima. Ubijen je 21. maja 1991. u atentatu tokom

predizborne kampanje, podelivši tako sudbinu majke Indire koja

je tokom obavljanja funkcije predsednika vlade ubijena u

atentatu 1984.

        1953 - Francuske kolonijalne trupe oborile su s prestola

marokanskog sultana Sidija Mohameda ben Jusefa.

        1960 - Afrička država Senegal povukla se iz Federacije

Mali, zajednice formirane 1959. s Francuskim Sudanom, sadašnji

Mali, i proglasila nezavisnost, s prvim predsednikom Leopoldom

Sengorom na čelu.

        1961 - Na vrhuncu "hladnog rata" između Istoka i Zapada,

na granici između Istočnog i Zapadnog Berlina, istočnonemačke

vlasti su počele da podižu zid dužine 40 kilometara.

        1968 - Sovjetska armija i trupe ostalih zemalja Varšavskog

pakta, izuzev Rumunije, prešle su granicu Čehoslovačke pred

ponoć, započevši invaziju s ciljem gušenja "Praškog proleća".

Pokušaj reformi u okviru socijalističkog sistema u tadašnjoj 

Čehoslovačkoj predvodio je lider KP Aleksandar Dubček.

        1975 - Američki vasionski brod "Viking I" lansiran je ka

Marsu, na koji je dospeo u julu 1976.

        1980 - Italijanski alpinista nemačkog porekla Rajnhold

Mesner prvi je uspeo da se sam popne na najviši vrh sveta Mont

Everest, bez upotrebe kiseonika.

        1991 - Skupština sovjetske baltičke republike Estonije

objavila je punu nezavisnost od Moskve.

        1994 - Umro je srpski filmski režiser i pisac Aleksandar

Petrović. Filmski stvaralac koji je smelošću tretiranja

osetljivih tema i originalnim ostvarenjima proslavio srpski film 

u svetu. Pripadao je takozvanom "crnom talasu" srpskog odnosno 

jugoslovenskog filma sedamdesetih godina 20. veka, zbog čega je

bio meta ideoloških sumnjičenja. Dela: kratkometražni filmovi 

"Let nad močvarom", "Petar Dobrović", "Putevi", igrani "Dani", 

"Dvoje", "Tri", "Skupljači perja" (nagrada na Kanskom festivalu), 

"Biće skoro propast sveta", "Maestro i Margarita", "Grupni portret 

s damom", "Seobe", eseji "Novi film".

        1995 - U najgoroj nesreći u istoriji indijske železnice,

poginulo je najmanje 350 osoba prilikom sudara dva voza u Firozabadu 

na severu Indije. Sudar je izazvan iznenadnim zaustavljanjem jednog 

voza koji je udario hinduističku svetu životinju - kravu.

        1995 - Umro je Hugo Prat, proslavljeni italijanski 

strip autor i ilustrator. Detinjstvo i ranu mladost delom je 

proveo po italijanskim kolonijama u Istočnoj Africi, i u 

Argentini, i to ga je trajno obeležilo. Njegova dela, neobična 

mešavina crtačke umešnosti i poetskog dara, smatraju se najvišim 

dometima devete umetnosti. Autor je čuvenog Korta Maltezea, koji 

je doživeo nebrojena izdanja, širom sveta. Više epizoda je 

ekranizovano, nakon Pratove smrti. Ostala dela: "Pustinjske škorpije", 

"Narednik Kirk", "Ana iz džungle", "Jezuita Džo", "Sent Egzeperi", 

"Makumba".

        1996 - U udesu transportnog aviona tipa "Iljušin 76"

ruske kompanije "Sper erlajnz" blizu piste beogradskog aerodroma

u Surčinu, poginulo je svih 12 lica koji su se u njemu nalazili.

Prethodno je avion, koji je iz Beograda poleteo ka Malti, zbog

otkazivanja navigacione opreme i sistema radio veza, kružio u

vazduhu oko tri sata, pokušavajući da se oslobodi goriva, ali 

je prilikom prinudnog sletanja promašio pistu.

        1998 - Amerikanci su krstarećim raketama napali jednu

fabriku u Sudanu i nekoliko poligona za vojnu obuku u Avganistanu,

tvrdeći da su mete povezane s terorističkim napadima na ambasade

SAD u Keniji i Tanzaniji 13 dana ranije, kada je poginulo najmanje

226 osoba.

        2003 - Libija je počela isplatu 2,7 milijardi dolara

odštete porodicama 270 žrtava "Pan Amerikenovog" aviona 1988.

iznad Lokerbija u Škotskoj. Libijska vlada je bila optužena da

je odgovorna za tu eksploziju.

        2006 - Umro je Aleksandar Petrović, najbolji srpski

atletski stručnjak. Iz njegovog okrilja izrasli su asovi

međunarodnog ranga, kao što su: Vera Nikolić, svetska

rekorderka na 800 m (2:02,2 min), Snežana Pajkić, evropska

prvakinja na 1.500 m 1990. u Splitu, Dragan Zdravković,

državni rekorder i šampion na 1.500 m.

        2007 - Preminuo je Branimir Živojinović, prevodilac,

književnik. Rođen je u Beogradu, u porodici istaknutih 

intelektualaca. Bio  je profesor na Filološkom fakultetu (Odsek 

za germanistiku) i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan 

je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi 

dobitnik najuglednije prevodilačke nagrade "Miloš N. Đurić" 

za 1968. Objavio je četiri pesničke zbirke i šest antologija 

nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog 

i ruskog prevodio je Getea, Šekspira, Šilera, Novalisa, Hajnea, 

Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu, 

Kafku, Muzila, Hesea, Mana, Kanetija... Zadužio je srpsku kulturu 

i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, 

teorije prava, psihologije, teorije knjževnosti. Odlikovan je 

najvišim državnim i stručnim nagradama, pa i Krstom SR Nemačke 

za zasluge.

        2008 - Ukupno 147 osoba je poginulo kada je avion

tipa "Md-82" kompanije "Spener" sleteo s piste, prilikom pokušaja

poletanja sa aerodroma u Madridu ka Las Palmasu na Kanarskim

ostrvima. U avionu španske aviokompanije "Spener" koja je u

vlasništvu skandinavskog avioprevoznika "SAS" nalazilo se 164

putnika i devet članova posade.

2020 - Umro je Marko Popović, arheolog. Najviše se 

bavio profanom i sakralnom arhitekturom srednjovekovne Srbije. 

Proučavao je srednjovekovne gradove, posebno razvoj vojne 

arhitekture. Rukovodio je istraživanja tvrđava u Smederevu, 

Beogradu, Rasu i drugde.

2020 - Umro je Branko Kostić, član i poslednji čelnik 

Predsedništva Jugoslavije (SFRJ), od decembra 1991. do juna 1992. 

godine, kao vršilac dužnosti. Po obrazovanju ekonomista, Kostić 

je bio univerzitetski profešor i političar. Dužnost predsednika 

Predsedništva Socijalističke Republike Crne Gore obavljao je od 

marta 1989. do decembra 1990.

2022 - Ubijena je Darja Dugina, novinarka, kćerka poznatog 

ruskog mislioca Aleksandra Dugina. Poginula je u eksploziji nadomak 

Moskve, kod mesta Boljšoj Vjazmi. Verovatna meta je bio sam Aleksandar 

Dugin, pošto je Darja te večeri vozila očev automobil. Darja (29) je 

marta 2022, dospela na američku listu sankcionisanih Rusa kao urednik 

sajta Ujedinjeni svet (UWI). Iza atentata su, po svemu sudeći, stajale 

ukrajinske službe.

2024 - Ukrajinska skupština, Vrhovna Rada, izglasala je 

zabranu kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC). Zakon koji je 

podržalo 265 poslanika, postao je pravosnažan 30 dana po objavljivanju. 

Telo koje se zove Sveukrajinski savet crkava i verskih organizacija 

podržalo je tri dana ranije predlog zakona o zabrani kanonske UPC.