PAKLENA NOĆ U HUMSKOJ – GORELA ATMOSFERA

  Humska sinoć nije bila stadion, već vulkan! Navijači Partizana priredili su spektakl koji će se prepričavati, ali ni baklje, ni pesma, ni suze – nisu mogle da spreče poraz. AEK je pobedio, ali ono što se desilo na tribinama i terenu bilo je više od fudbala – to je bila drama, epopeja, tragedija i ljubav.

Grobari raspalili srce grada

Još pre početka utakmice, atmosfera je mirisala na nešto veliko. Hiljade navijača, crno-bele zastave, dim, pesma koja para noć – stadion je pulsirao, Beograd je disao kao jedan.

„Ovo nije obična utakmica, ovo je život!“, viknuo je jedan navijač sa juga dok je podizao ruke ka nebu, iznad njega – ogromni transparent: „NIKO NAS NE VOLI I BOLI NAS UVO!““

Šamar u poslednjim minutima

I taman kad su svi verovali da će remi biti realnost, AEK je izveo brz kontranapad i zatresao mrežu. MUK. Kao da je stadion zanemeo. Samo se čulo: „Kako, bre?!“

Ali posle sekunde – ovacije. Grobari ustaju, pevaju još jače. Poraz na semaforu, ali pobeda u duši.

Od prve do poslednje minute – navijanje, baklje, pesma.

Kad je AEK dao gol u 88. minutu – stadion je na trenutak zanemeo.

Ali onda – još jača pesma, još žešći huk:

„I kad gubimo, i kad lomimo – mi smo uz vas!“

Navijači su podigli transparente sa imenima mladih igrača, uz poruke:

„Vi ste naša nada! Ne odustajte!“

Suze na licima, pesma u grudima

Igrači Partizana padali su na kolena, neki plakali, publika ih bodrila: „I kad gubite, vi ste naši!“  Scena kao iz filma. Tragedija sa herojskim završetkom.

Jer sinoć se igralo više od fudbala. Iako je AEK odneo pobedu, Partizan je sinoć pokazao šta znači biti klub sa dušom. I da ponekad, ono što piše na semaforu, nije ono što piše u srcima.

Marko Milošević, golman Partizana, osvrnuo se na haos koji se dogodio nakon završetka susreta protiv AEK-a iz Larnake.

Milošević je tokom utakmice odbranio tri penala – jedan u samoj završnici i doneo produžetka, dva u penal seriji – a otkrio je i kako je to uspeo da uradi:

„Spremao sam se sa trenerom golmana Jovšića za potencijalnu penal-seriju, imali smo smernice za neke igrače, ali ne baš za sve igrače. Žao mi je što nismo prošli i zbog onako primljenog drugog gola.“

Po završetku meča došlo je do opšteg haosa…

„A što se crvenog kartona tiče, ne znam što mi je čovek dao crveni karton. Ivanović je nekog uhvatio za ovo i ja sam pokušao da razdvajam“, istakao je on.

Za kraj, rekao je:

„Jeste da smo loše igrali na Kipru, ali mislim da ne bi bilo nezasluženo da smo prošli, pokazali smo pred 20.000 navijača da možemo da pobedimo iskusan tim. Verujem da ćemo uskoro biti mnogo bolji. A, saigračima je ovom trenutku jako teško bilo šta reći. Većina je plakala, reagovala mnogo emotivno. Imamo još Ligu konferecnije, imamo tri dvomeča, znamo da moramo da dobijemo sva tri kako bi ušli u Ligu konferencije. Imamo narednu utakmicu već u nedelju u prvenstvu.“

Na konferenciji posle meča, trener Blagojević sa suzom u oku:

„Ne tražimo alibi, znamo gde smo pogrešili, ali ova deca su heroji. Danas ih svi kritikuju, sutra će im pevati pesme. Zapamtite ova imena!“

Nije ovo bio običan poraz. Ovo je bila lekcija – i za igrače, i za publiku, i za čitav fudbalski Balkan. Kad klinci ostave srce, a stadion ih ljubi kroz suze – onda znaš da klub ima dušu.