Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 11. jul, 2025. 

  1533 - Papa Klement VII zapretio je engleskom kralju

Henriju VIII da će ga ekskomunicirati iz rimokatoličke crkve ako

ne obnovi brak s Katarinom Aragonskom, od koje se razveo u maju

1533. Henri VIII je ignorisao pretnju, raskinuo sve veze s Vatikanom

i 1534. osnovao je Anglikansku crkvu, proglasivši sebe za njenog

poglavara.

        1804 - Bivši potpredsednik SAD Aron Ber ubio je bivšeg

ministra finansija Aleksandera Hamiltona u dvoboju izazvanom

političkim rivalstvom i međusobnim optužbama.

        1844 - Rođen je kralj Petar I Karađorđević (poznat

i kao Kralj Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i

potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Tokom 

njegove uprave ojačane su političke i kulturne veze s 

južnoslovenskim narodima a Srbija je doživljavana kao svojevrsni 

južnoslovesnki Pijemont. Pored razvoja parlamentarizma, njegova 

vladavina obeležena je i samovoljom grupe oficira zaverenika iz 

1903. pripadnika "Crne ruke". Posle zbacivanja s prestola 1858. 

njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića, živeo je u 

inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu 

Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji 

stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kada je zbog 

ispoljene hrabrosti odlikovan Ordenom Legije časti, postavši 

jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom 

polju. Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku 

protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim 

odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština 

Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U Balkanskim 

ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku 

vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji 

je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. 

prošao je sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske 

i jonske obale. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog 

filozofa Džona Stjuarta Mila.

        1863 - Rođen je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač

Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. U rodnom Šapcu

završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je

floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz

naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i

popularisao biljne kulture.

        1882 - Gušeći bunt u Egiptu, britanske trupe su napale

Aleksandriju, a zatim zauzele Kairo i čitavu zemlju. Potom je na

međunarodnoj konferenciji utvrđen sporazum o bezbednosti Sueckog

kanala, za Veliku Britaniju izuzetno značajnog plovnog puta zbog

britanskih kolonija u Aziji, pa su od tada Britanci, zajedno s

Francuzima, nadzirali Kanal, čime je Egipat potpao pod punu

zavisnost od velikih sila. Egipat je tek 1956. preuzeo kontrolu nad

Sueckim kanalom.

        1920 - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac

ruskog porekla Jul Briner, upečatljiva, snažna ličnost. Pojavio 

je u brojnim filmovima, ali je verovatno najviše upamćen po 

ulozi u muzičkom filmu "Kralj i ja", za koji je nagrađen Oskarom, 

a godinama je igrao u istoimenoj pozorišnoj predstavi. Ostali 

filmovi: "Deset božjih zapovesti", "Anastasija", "Braća Karamazovi", 

"Solomon i Saba", "Sedmorica veličanstvenih", "Taras Buljba", 

"Zapadni svet".

        1921 - Posle pobede revolucije, privremena narodna vlada je

proglasila nezavisnost Mongolije pod nazivom Narodna republika

Mongolija.

        1937 - Umro je američki kompozitor Džordž Geršvin, 

koji je u klasičnu muziku uneo elemente folklora, popularne muzike, 

crnačkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera "Porgi i Bes", 

simfonijska fantazija "Amerikanac u Parizu", "Klavirski kloncert 

u F-duru", kompozicije za klavir i orkestar, "Melanholična rapsodija", 

muzika za filmove.

        1960 - Proglašena je nezavisnost Katange, najbogatije 

provincije Konga. Iako je niko formalno nije priznao, vlada Moiza 

Čombea uživala je podršku krupnih zapadnih kompanija. Katanga 

je inkorporirana u Kongo 1963. a njen lider Čombe postao je 

predsednik vlade u Leopoldvilu, današnjoj Kinšasi. 

        1978 - U eksploziji cisterne s tečnim gasom u španskom

mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita

poginulo je najmanje 180 lica.

        1979 - Američka vasionska stanica "Skajlab" se posle

šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje raspala prilikom prizemljenja.

        1982 - Umro je Mehmed Meša Selimović, pisac, član 

Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih

književnika 20. veka. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i

do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli.

Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle

rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, 

umetnički direktor "Bosna filma" i glavni urednik "Svjetlosti".

Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše

zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u

Beograd i u njemu ostao do smrti. Dela: romani "Derviš i smrt", 

"Tišina", "Tvrđava", "Magla i mjesečina", "Krug" (nedovršen), 

zbirke pripovedaka "Prva četa", "Tuđa zemlja", "Đevojka zlatne 

kose", studija "Za i protiv Vuka", eseji "Pisci, mišljenja, 

razgovori", memoarska proza "Sjećanja".

        1989 - Umro je engleski pozorišni i fimski glumac,

režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najvećih tumača

likova iz dela Vilijama Šekspira, prvi glumac kojem je za života

dodeljena plemićka titula. Dobitnik je više nagrada "Emi" za 

TV stvaralaštvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio

je Oskara za film "Hamlet". Ostali filmovi: "Henri V", "Ričard

III", "Princ i igračica", "Tri sestre", "Orkanski visovi",

"Rebeka", "Ledi Hamilton", "Keri", "Otelo", "Spartak" , "Kartum",

"Ponos i predrasuda", "Bani Lejk je nestala", "Maratonac".

        1991 - Avion s muslimanskim hodočasnicima iz Nigerije

srušio se u plamenu u gradu Džeda u Saudijskoj Arabiji, što nije

preživeo niko od putnika. U avionu se nalazilo 261 lice, s

članovima posade.

        1995 - Vojska Republike Srpske zauzela je Srebrenicu.

        2000 - U eksploziji oštećenog naftovoda na jugu Nigerije

poginulo je oko 200 ljudi.

        2002 - Italijanska skupština dopustila je muškim

naslednicima prestola da se vrate u zemlju, okončavši posle 56

godina njihovo izbeglištvo, kao posledicu saradnje pripadnika

italijanske kraljevske kuće Savoja s fašističkim režimom Benita

Musolinija.

        2003 - Indija i Pakistan obnovili su autobuski saobraćaj

između Nju Delhija i Lahorea, posle decenija neprijateljstva dve 

susedne zemalje, koje razdvaja religioznost pored etničke 

bliskosti.

        2006 - Umro je osnivač i vođa legendarne britanske rok

grupe "Pink flojd" Sid Baret. Vođa "Pink flojda" je rođen kao

Rodžer Baret u Kembridžu, a članove buduće grupe Rodžera

Votersa i Dejvida Gilmora  upoznao je u školi u univerzitetskom

gradu.

        2006 - U sedam eksplozija bombi na železničkoj mreži u

indijskom gradu Mumbaj, ranije Bombaj, poginulo je oko 200 lica, a preko

700 je povređeno. Eksplozije su bile deo dobro koordinisanog napada

za koji ni jedna teroristička grupa nije preuzela odgovornost, ali

je sumnja pala na kašmirsku islamsku terorističku grupu

"Laškar-e-Tajeba", koja to poriče. Mumbaj je finansijski centar

savremene Indije.

        2007 - Pakistanske snage bezbednosti proterale su

naoružane verske ekstremiste iz Crvene džamije (Lal Masdžid) u

Islamabadu, okončavši tako osam dana dugu opsadu i ulične sukobe

u kojima je poginulo više od 80 lica. Vojska je prethodnog dana

napala medresu kako bi isterala ekstremiste koji su navodno držali

oko 150 talaca, među njima žene i decu. U napadu je poginulo devet

vojnika i više od 50 ekstremista, uključujući vođu radikalnih

islamista protalibanskog sveštenika Abdula Rašida Gazija.

        2008 - Uneskov komitet za svetsku baštinu uvrstio

je na svoju prestižnu listu 27 novih lokaliteta iz čitavog

sveta, od Papue Nove Gvineje (Kuk) preko Saudi Arabije (Al Hidžr)

do tri ostrva arhipelaga Vanuatu ili istorijskog jezgra San Marina.

        2008 - Španski poslanici izrazili su podršku posebnim

pravima velikih majmuna, na život i slobodu. Reč je o prvom

poznatom slučaju da neko nacionalno zakonodavstvo takva prava

dodeljuje životinjama.

        2008 - Umro je Majkl Debejki, američki hirurg, inovator

u oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Debejki je još tokom

studija usavršio i dizajnirao neke medicinske instrumente.

Razvio je veštačko srce i srčane pumpe neophodne prilikom

presađivanja. Svetski poznat hirurg, radio je kao profesor

Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor čuvenog "Centra za

srce".

2019 - Tokom snažnog nevremena koje pogodilo poluostrvo 

Halkidiki, Grčka, sedam osoba je poginulo, među njima dvoje dece, 

a više od stotinu je povređeno. Izuzetno jak vetar čupao je 

stabla, nosio krovove, prevrtao automobile.

2021 - Na Kubi su se dogodili masovni protesti. Na ulice 

širom zemlje izašle su hiljade tražeći ostavku predsednika 

Migela Dijaza Kanela. Protesti su bili posledica nedostatka osnovnih 

namirnica i najgore ekonomske krize poslednjih decenija. Na ulice 

su pritom izašle i pristalice tamošnje vlasti, uzvikujući ime 

Fidela Kastra. Predsednik Dijaz Kanel za nemire je okrivio SAD.

2023 - Umro je Milan Kundera, češko-francuski pisac svetskog 

ugleda, disident iz vremena tzv Hladnog rata. Rođen je u Brnu 1929. 

Završio je 1958. čuvenu Filmsku akademiju u Pragu, na kojoj je potom 

bio predavač. Kao intelektualac primećen je prilikom istupanja na 

Kongresu pisaca Čehoslovačke 1967. godine. Bio je angažovan tokom 

"Praškog proleća" da bi potom bio sasvim skrajnut. U rodnoj zemlji 

objavljena su jedino njegova dela "Šala" i "Smešne ljubavi" potom 

povučena iz knjižara i biblioteka. Sredinom sedamdesetih postaje 

gostujući profesor na fakultetu u Renu, Francuska. Kao književnik 

stekao je globalni ugled, a zvanični Prag oduzeo mu je državljanstvo 

1978. Do kraja života živeo je, i pisao, u Francuskoj. Odlučno je 

odbacivao odrednicu politički disident.