Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 16. jul, 2025.

   1533 - Prema naredbi španskog osvajača Fransiska Pisara,

ubijen je vladar Inka Ataualpa, iako je platio traženi otkup: jednu

sobu punu zlata i dve pune srebra.

        1661 - Stokholmska banka izdala je prve banknote u Evropi.

        1723 - Rođen je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan

od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke

akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na

englesko slikarstvo, ne samo umetničkim delima nego i kao autor

zanimljivih rasprava o slikarstvu.

        1796 - Rođen je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro,

autor intimnog pejzaža, sa izuzetno istančanim osećajem za

tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se

retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300

crteža i desetak grafika.

        1809 - U Peruu je izbio ustanak protiv španskih

kolonijanih vlasti.

        1858 - Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac

Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u

Srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu

1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u

Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji

Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik

Štaba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u

Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio

je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i

Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom

armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije

napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915, s

neuporedivo slabijim snagama sprečio ih je da prodru na Kosovo,

što je omogućilo odstupanje srpske vojske. U januaru 1916. je,

umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba

Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u

Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom

u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa

savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog srpskoj vojsci,

u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije,

koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovče polje,

kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano

jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez

pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu

Prve armije 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Umro je 1945.

u Beogradu i sahranjen je bez službenih počasti.

        1867 - Žozef Monije patentirao je u Parizu ojačani beton.

        1872 - Rođen je norveški polarni istraživač Rual

Amundsen, prvi čovek koji je osvojio Južni pol. Poginuo je u junu

1928. u avionskoj nesreći, pokušavajući da pronađe nestalu

italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu. Napisao je

delo "Južni pol".

        1890 - Umro je švajcarski pisac Gotfrid Keler, najveći

pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj. Istančanim

humorom i sa simpatijama je opisivao svoje sunarodnike. Dela: zbirke

pripovedaka "Ljudi iz Zeldvile", "Ciriške novele", "Sedam legendi",

"Epigram", romani "Zeleni Hajnrih", "Martin Zalander".

        1896 - Rođen je norveški političar Trigve Li, prvi

generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog

svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i

ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940.

šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

        1911 - Rođena je američka pozorišna i filmska glumica 

Džindžer Rodžers, koja je svetsku slavu stekla kao partnerka 

Freda Astera u brojnim romantičnim mjuziklima, elegantnim i ljupkim 

igračkim numerama. Filmovi: "Mače po profesiji", "Zvižduk u noći", 

"Ne kladi se na ljubav", "Veseli razvod", "Ponoćna zvezda", "Hoćemo 

li plesati", "Priča o Vernon i Ireni Kastl", "Kiti Foil" (Oskar), 

"Major i Malena", "Roberta".

        1917 - Boljševici su pokušali da prigrabe vlast u Rusiji

ali nisu uspeli, posle čega se njihov vođa Lenjin povukao u

ilegalu, dok je njegov bliski saradnik Lav Trocki uhapšen.

        1921 - Rođen je francuski modni kreator Gi Laroš, jedan

od najvećih "modnih diktatora" 20. veka.

        1925 - U Bagdadu je počela da zaseda prva izabrana

skupština Iraka.

        1945 - SAD su u pustinji Novog Meksika izvršile prvu probu

atomske bombe, pod šifrovanim nazivom "Triniti", na kojoj je od

1942. pod vođstvom atomskog fizičara Roberta Openhajmera radila

"armija" od oko 150.000 stručnjaka raznih profila.

        1950 - Na stadionu "Marakana" u Rio de Žaneiru, Urugvaj

je pred 199.000 gledalaca pobedio domaćina Brazil sa 2:1, osvojivši 

drugi put svetski fudbalski šampionat.

1951 - Objavljen je "Lovac u žitu" kultna knjiga Džeroma 

Dejvida Selindžera. "Lovac u žitu" čija je tema tinejdžerska 

zbunjenost, bes, otuđenje, seksualnost, je neobično brzo postao 

kulturološki fenomen, ukupno prodat u više od 65 miliona primeraka.

        1969 - U istorijsku misiju ka Mesecu je poleteo američki

vasionski brod "Apolo 11" s astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom

Oldrinom i Majklom Kolinsom, iz kojeg su 20. jula 1969. prvi ljudi, 

Armstrong i Oldrin, kročili na tlo Zemljinog prirodnog satelita. 

        1979 - Sadam Husein je preuzeo dužnost predsednika Iraka.

        1985 - Umro je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče.

Najprevođeniji je nemački pisac posle Drugog svetskog rata. Dela:

romani "I ne reče ni reči", "Kuća bez čuvara", "Bilijar u pola

deset", "Mišljenja jednog klovna", "Grupna slika s damom", zbirke

pripovedaka "Putniče, naiđeš li u Spa...", "Sabrano ćutanje

doktora Murkea", pripovetke "Voz je bio tačan", "Na kraju

službenog puta", "Izgubljena čast Katarine Blum".

        1989 - Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan,

jedan od najvećih dirigenata 20. veka, koji je decenijama dominirao

svetskom muzičkom scenom, izvodeći žestokom emotivnošću i

preciznošću veliki operski i koncertni repertoar. Vrhunski nivo 

je postigao dirigujući Berlinskom filharmonijom i orkestrom Bečke

državne opere. Po majčinoj liniji bio je srpskog porekla.

        1990 - Na Filipinima je u zemljotresu poginulo više od

1.600 osoba.

        1995 - Umro je engleski pisac Stiven Harold Spender.

Počeo je da piše poeziju pod uticajem Španskog građanskog rata

u kojem se borio na strani republikanaca. Docnije se odrekao

ultralevih uverenja i priklonio se idejama liberalizma, a lirika

mu je postala nežnija i romantičnija. Dela: zbirke pesama

"Nepokretno središte", "Ruševine i vizije", "Rub bića",

"Plemeniti dani", roman "Zaostali sin", zbirka priča "Zapaljeni

kaktus", eseji "Razorni element", "Stvaralački element", "Borba

modernih", "Tridesete i posle", autobiografski spis "Svet u svetu".

        2002 - Irska republikanska armija uputila je javno

izvinjenje porodicama civila koji su poginuli tokom njene

30-godišnje borbe za otcepljenje Severne Irske od Britanije.

Izvinjenje je stiglo na 30. godišnjicu tzv. krvavog petka 1972. kad

je IRA u Belfastu aktivirala 20 bombi i stradalo je sedam civila i

dva vojnika. Tokom 30 godina u akcijama IRE stradalo je 1.800 osoba.

        2005 - Bombaš samoubica digao je u vazduh kamion cisternu

kod šiitske džamije u iračkom gradu Musajebu, usmrtivši 90

lica.

        2007 - Umro je Mihail Kanonov, glumac, narodni umetnik

Rusije. Posle završetka Pozorišne akademije 1963. godine bio je

član moskovskog "Malog teatra" da bi zatim prešao u filmski studio

"Maksim Gorki". Kanonov je igrao u više od 50 filmova, debitovao je

u filmu Ivana Pirjeva "Zajednički drug", a publika ga je  upamtila

po filmovima "Početak", "Andrej Rubljov", "Velika promena", "Zbogom

i  oprosti". Poslednju ulogu odigrao je u televizijskoj seriji "U

prvom krugu" snimljenoj prema romanu Aleksandra Solženjicina.

       2007 - Najmanje 80 lica ubijeno je a 150 ranjeno u

Kirkuku, gradu na severu Iraka, u dva napada automobilima bombama na

kancelariju Patriotskog saveza Kurda kao i na jednu pijacu.

        2007 - U zemljotresu jačine 6,8 Rihtera s epicentrom u

Japanskom moru, koji je pogodio obalu najvećeg japanskog ostrva

Honšu poginulo je devet, povređeno blizu 1.000 osoba, dok je više

od 12.000 evakuisano.

        2008 - Istražni komitet pri Glavnom tužilaštvu Rusije

saopštio je da su rezultati analiza uzoraka DNK potvrdili da su

posmrtni ostaci pronađeni u jednoj šumi kraj Jekaterinburga

pripadali careviću Alekseju i kneginji Mariji Romanov, potomcima

poslednjeg ruskog cara Nikolaja II. Carska porodica masakrirana je 

u noći 16. na 17. jul 1918. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme

Sverdlovsk) na Uralu.

 

2014 - Okružni sud u Hagu doneo je presudu da je država 

Holandija odgovorna za smrt više od 300 lica prilikom pada 

Srebrenice 1995. godine.

2019 - Ursula fon der Lajen izabrana za novu predsednicu 

Evropske komisije. Nova predsednica EK u političkim smernicama navela 

je da želi da potvrdi evropsku perspektivu za Zapadni Balkan. Fon der 

Lajen dolazi iz redova nemačke Hrišćansko demokratske unije, u 

političkim vodama nalazi se od 1990, u predsedništvo CDU ulazi 2004. 

godine, da bi 2010. postala zamenica predsednice partije Angele Merkel. 

Bila je ministar za porodicu, za rad i socijalna pitanja, a od 2013. 

do 2019. ministar odbrane Nemačke.