Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 4. jul, 2025. 

  1631 - U Parizu je počela da radi prva u svetu agencija za

zapošljavanje.

        1753 - Rođen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa

Blanšar, koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš

balonom. Takođe je konstruisao padobran.

        1776 - Kongres predstavnika 13 američkih kolonija

pobunjenih protiv Velike Britanije potpisao je "Deklaraciju

nezavisnosti" u kojoj su izložene težnje nove nacije. Kongres

je tada proglasio nezavisnost SAD. Stvarna nezavisnost izvojevana

je 1781. pobedom nad britanskom kolonijalnom vojskom.

        1798 - Napoleon Bonaparta je u pohodu na Egipat, tada

tursku provinciju, zauzeo Aleksandriju.

        1804 - Rođen je američki pisac Natanijel Hotorn, jedan od

prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama

prikazao je puritansku sredinu i postupno opadanje moralnog

ustrojstva te zajednice u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom

maniru. Dela: romani "Skerletno slovo", "Kuća sa sedam zabata",

"Blajdelska romansa", "Mermerni faun", pripovetke "Dvaput ispričane

priče", "Živopisne priče za decu".

        1807 - Rođen je italijanski revolucionar Đuzepe

Garibaldi, vođa pokreta za ujedinjenje Italije. Pristupio je 1831.

tajnom društvu "Mlada Italija" Đuzepea Macinija, a posle propasti

ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio

u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao

je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku,

posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000

dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u

kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat između Francuske i

Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860.

legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu "crvenokošuljaša" zauzeo

je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj, čime

je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je

prestalo da postoji. Uveo je političke reforme, podelio zemlju

seljacima, ali je odustao od republikanskog poretka u korist

dinastije Savoja (vladari Pijemonta i Sardinije) koja se stavila na

čelo ujedinjenja Italije. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim

papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim

dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu.

Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem događaja u

Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteča

Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za člana

1864.

        1826 - Umro je američki državnik Tomas Džeferson,

osnivač Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom

rata za nezavisnost SAD bio je predsednik odbora koji je pripremio

"Deklaraciju nezavisnosti", proglašenu 4. jula 1776. Pustio je na

slobodu sopstvene robove, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje

ropstva. Od francuskog cara Napoleona I, koji je bio u novčanim

neprilikama, kupio je 1803. Luizijanu. Ta francuska teritorija bila

je višestruko veća od današnje države Luizijane.

        1831 - Umro je američki državnik Džejms Monro,

predsednik SAD od 1817. do 1825. Proklamovao je 1823. koncept koji 

je postao poznat kao "Monroova doktrina", s geslom "Amerika 

Amerikancima". Sjedinjenim državama je bilo bitno da oni a ne neka 

evropska sila kontrolišu tržište i sirovine na američkom kontinentu. 

Deklaracija je posebno bila uperena protiv namere Svete alijanse da se 

uguše revolucionarne težnje stanovnika latinoameričkih kolonija.

        1848 - Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene

Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku

književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica

Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do

1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814. bio je diplomata i

šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle

Julske revolucije i pada kralja Šarla X. Čitavog života ostao je

dosledni reakcionar. Dela: "Duh hrišćanstva" (čiji su deo kratki

romani "Atala" i "Rene"), poema u prozi "Mučenici", "Put iz Pariza

u Jerusalim", "Uspomene s onu stranu groba", epopeja o američkim

Indijancima "Les Natćez", politički spisi "Istorijski, politički

i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u

odnosu na Francusku revoluciju", "O Bonaparti i Burbonima".

        1887 - Rođen je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak

za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske

akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u

Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim

jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih

publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i

higijene. Dela: "Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti",

"Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa".

        1903 - Pušten je u rad prvi pacifički telegrafski kabl,

postavljen na dno okeana između San Franciska i Manile.

        1910 - Umro je italijanski astronom Đovani Virđinio

Skjapareli, direktor Milanske opservatorije, koji je otkrio "kanale"

na Marsu i asteroid Hesperiju. Proučavao je i vezu između kometa,

meteora i meteorskih rojeva i odredio rotaciju Merkura i Venere.

        1927 - Rođena je italijanska filmska glumica Đina

Lolobriđida, prva velika zvezda italijanske kinematografije posle

Drugog svetskog rata. Filmovi: "Fanfan Lala", "Lepotice noći",

"Hleb, ljubav i mašta", "Trapez", "Solomon i kraljica od Sabe",

"Carska Venera", "Ana iz Bruklina", "Provincijalka".

        1933 - Sovjetski Savez je sa Čehoslovačkom, Rumunijom,

Turskom i Kraljevinom Jugoslavijom potpisao "Konvenciju o definiciji 

agresije", koja je trebalo da omogući efikasnije otkrivanje

agresorskih postupaka radi preduzimanja mera posredstvom Društva

naroda. Bio je to prvi diplomatski sporazum između Kraljevine

Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Kraljevska jugoslovenska vlada

dosledno je sve do 1940. odbijala da prizna Sovjetsku državu,

najviše zbog presudne pomoći ruskog cara Nikolaja II Srbiji 

za vreme Prvog svetskog rata. Otuda su antikomunistički beli Rusi

posebno srdačno primani u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

        1934 - Umrla je poljska naučnica Marija Kiri, dobitnica

dve Nobelove nagrade. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana

izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je žena koja

je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef

katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osnivač i direktor Instituta

za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za

fiziku, a 1911. sama je dobila tu nagradu za hemiju. Posle Pjerove

smrti 1906. otkrila je radioaktivnost torijuma. U čast bračnog

para Kiri, jedna merna jedinica u fizici dobila je naziv "Kiri".

        1941 - Politbiro Centralnog komiteta Komunističke partije

Jugoslavije doneo je u Beogradu odluku o oružanom otporu protiv

nemačkih okupatora. 

        1946 - Filipini su stekli nezavisnost, posle 47 godina pod

upravom SAD. Do 1898. bili su španska kolonija.

        1972 - Severna i Južna Koreja ugovorom su se odrekle

upotrebe sile u rešavanju sporova i u načelu se složile da rade

na ponovnom ujedinjenju Koreje mirnim putem, bez mešanja spolja.

        1976 - Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u

Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putničkog aviona koji

su oteli palestinski teroristi. Službeno je saopšteno da su

poginula četiri izraelska vojnika, sedam od 10 otmičara i

dvadesetak vojnika Ugande koji su pokušali da spreče izraelsku

akciju.

        1994 - Predsednik Francuske Fransoa Miteran je kao prvi

strani državnik govorio u skupštini Južne Afrike oformljenoj

posle ukidanja režima aparthejda.

1995 - Preminuo je Arsen Diklić, srpski pisac, scenarista. 

Bio je novinar, uređivao je časopis za decu "Pionir", kao i dečiju 

stranu u listu "Borba". Jedan je od pokretača i urednik lista "Zmaj". 

Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine. Najviše 

je pisao poeziju, pripovetke i romane za decu. Više njegovih radova 

je ekranizovano. Dela: "Salaš u Malom Ritu", "Ne okreći se, sine", 

"Plava ajkula", "Selo kraj Tamiša", "Dunavske balade". 

        1997 - Američko vasionsko samohodno vozilo "Patfajnder"

spušteno je na Mars.

        2003 - U napadu dvojice islamskih terorista samoubica na

vernike u vreme molitve u jednoj šiitskoj džamiji u Keti na

jugoistoku Pakistana ubijeno je 47 ljudi.

        2005 - Američka kosmička sonda "Dip impakt" udarila je 

u kometu "Tempel 1", u misiji koja je naučnicima trebalo da pruži

dragocene odgovore na suštinska pitanja vezana za nastanak

Sunčevog sistema.

        2008 - Umro je Bivši američki republikanski senator

i vodeći konzervativni političar Džes Helms. Poznat po

nadimku "senator Ne", Helms je, između ostalog, upamćen po

protivljenju slanju američkih trupa u Bosnu, blokiranju

ratifikacije međunarodnih sporazuma, među kojima i Sporazuma

o zabrani nuklearnog testiranja, kao i protokola iz Kjota o

globalnom zagrevanju. Bio je urednik lokalnog dnevnika u rodnoj 

Severnoj Karolini, kao i televizijski komentator, a senator je 

postao 1972.

2016 - Preminuo je Abas Kiarostami, iranski filmski 

režiser. Tokom karijere duže od 50 godina snimio je 40 filmova, 

među kojima je napoznatiji "Ukus trešnje" dobitnik Zlatne palme 

u Kanu 1997. 

2020 - U velikim poplavama na ostrvu Kjušu, Japan, poginulo 

je 77 osoba, 15.335 zgrada je razoreno, 11 mostova nestalo.

2022 - Naređenje o evakuaciji izdato je za stanovnike Sidneja, 

nakon što su obilne padavine poplavile više naselja u najvećem gradu 

Australije. Prilikom razornih poplava izazvanih obilnim padavinama širom 

Novog Južnog Velsa, evakuisano je oko 85.000 osoba.