Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 18. jul,  2025. 

 64 - Rim je u požaru, koji je prema legendi podmetnuo car

Neron, što istorijski izvori ne potvrđuju, izgoreo gotovo do

temelja. Neron je za požar optužio hrišćane i podvrgao ih je

surovim represalijama.

        1536 - Odlukom Parlamenta u Engleskoj je poništena 

suprematija pape nad crkvom u Engleskoj.

        1610 - Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da

Karavađo, koji je odlučno prekinuo s idealističkim shvatanjem

slikarstva i orijentisao se ka naturalizmu. Služio se kontrastima

jarkog svetla i dubokih senki. Znatno je uticao na francusko i

holandsko slikarstvo 17. veka.

        1635 - Rođen je engleski fizičar Robert Huk, sekretar

Kraljevskog društva u Londonu. Usavršio je barometar, teleskop

i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao

je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je

zakona o istezanju elastičnih tela ("Hukoov zakon").

        1721 - Umro je francuski slikar Žan Antoan Vato, tipičan

predstavnik rokokoa, čije je slikarstvo odmerenog kolorita i

osetljivog crteža uglavnom bilo posvećeno temama iz života

aristokratije.

        1811 - Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri,

oštar kritičar društvenih odnosa u tadašnjoj Engleskoj. Njegova

dela su najčešće oblikovana kao biografije ponekad i porodične

istorije. Dela: romani "Vašar taštine", "Henri Ezmond", "Istorija

Pendenisa", "Njukamovi", "Virdžinijanci", satira "Knjiga o

snobovima", književne kritike "Engleski humoristi XVIII veka",

istorijsko delo "Četiri Džordža".

        1817 - Umrla je engleska književnica Džejn Ostin, koja

je u romanima realistički slikala svakodnevni život provincijske

Engleske. Zapleti njenih romana protkani su humorom i blagom

ironijom. Dijalog je neobično vešto vođen. Dela: romani "Razum

i osećajnost", "Gordost i predrasuda", "Mensfild park", "Ema",

"Nortagentska opatija", "Nagovaranje".

        1870 - Vatikanski koncil proglasio je dogmu "O papskoj

nepogrešivosti". Uprkos raširenoj predstavi, dogma se ne odnosi 

na njegovu ličnu nepogrešivost, već samo na oblast njegovih

tumačenja verskih pitanja.

        1872 - Umro je meksički državnik Benito Pablo Huares,

nazvan "Vašington Meksika", koji je kao predsednik od 1858. do

1865. i od 1867. do 1872. odvojio crkvu od države i sproveo niz

mera značajnih za socijalni i ekonomski razvitak zemlje. Od 

1858. u trogodišnjem građanskom ratu predvodio je borbu protiv

reakcionarnih krugova koji su oborili zakonitu vladu, a u vreme

francuske intervencije od 1861. do 1867. borbu za nezavisnost

zemlje, okončanu porazom intervencionista i streljanjem njihovog

eksponenta cara Maksimilijana Habzburškog.

        1876 - Umro je srpski istoričar Janko Šafarik,

osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu,

potpredsednik Društva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog

učenog društva. Poreklom je bio iz poznate slovačke intelektualne

porodice. Osnovno polje njegovog interesovanja bila je

istoriografija. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno

sakupljanjem starog srpskog novca. Dela: "Opisanije sviju dosad

poznatih srbskih novaca", "O priloženim grbovima srbskih zemalja

i vladatelja", "Srbski spomenici mletačkog arhiva", "Hrisovulja

cara Stefana Dušana", "Žitije Stefana Uroša III", "Život

despota Stefana Lazarevića".

        1883 - Rođen je ruski revolucionar jevrejskog porekla Lav

Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), jedan od prvaka Sovjetske Rusije

posle Oktobarske revolucije 1917. Od 1918. do 1926. bio je

predsednik Moskovskog sovjeta, potom zamenik predsednika Sovjeta

narodnih komesara (vlada) i jedan od vođa "nove opozicije". U

staljinističkim "čistkama" uhapšen je 1935. i na montiranom

procesu osuđen na pet godina robije, a na novom procesu 1936. na

smrt pod optužbom da je, kao "neprijatelj naroda", kovao zaveru.

Posthumno je rehabilitovan.

        1887 - Rođen je vođa norveških nacista Vidkun Kvisling,

predsednik okupacione vlade Norveške u Drugom svetskom ratu od

1942. do 1945. Njegovo ime je postalo sinonim za izdajstvo. Osnovao

je 1933. nacističku stranku i tokom agresije nacističke Nemačke

na Norvešku u aprilu i maju 1940. aktivno je pomagao okupatore.

Osuđen je na smrt i streljan u oktobru 1945.

        1909 - Rođen je Andrej Gromiko, 28 godina sovjetski ministar 

inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je ambasador u SAD, 

zatim u UN, gde je bio poznat kao "mister njet". Sovjetsku diplomatiju 

predvodio je od 1957. do 1985. Na članstvo u Politbirou vladajuće 

Komunističke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988, a sutradan 

i na položaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog 

Saveza na kom se nalazio od 1985.

        1918 - Rođen je Nelson Mandela, predsednik Južne Afrike, 

vođa Afričkog nacionalnog kongresa i prvak borbe protiv aparthejda. 

Južnoafrički režim ga je 1962. osudio na pet godina, a 1964. na 

doživotnu robiju. Iz zatvora je, posle ogromnog pritiska svetskog 

javnog mnjenja pušten 1990. a šef države postao je 1994.

        1921 - Rođen je prvi američki astronaut Džon Glen, koji

je u kosmičkom brodu "Merkjuri-Atlas 6" 20. februara 1962. tri

puta obleteo oko Zemlje.

        1925 - Objavljena je knjiga Adolfa Hitlera "Majn Kampf"

(I deo), u kojoj je izložena "teorija" o superiornosti Germana, 

odnosno, po njemu, arijevske rase. Knjiga sadrži autobiografske 

momente ali u osnovi je razrada Hitlerovog političkog koncepta. 

Ova rasistička konstrukcija dobijaće vremenom sve oštrije oblike, 

sve do realizacije "Konačnog rešenja" tokom Drugog svetskog rata.

        1933 - Rođen je ruski pisac Jevgenij Aleksandrovič

Jevtušenko, predvodnik pesničke generacije u poststaljinističkoj

eri. U početku je na tradicijama Baljmonta, Majakovskog i

Jesenjina, pisao angažovanu poeziju. Kasnije se okrenuo čistijoj

lirici. Dela: zbirke pesama i poema "Drum Entuzijasta", "Luk i

lira", "Jabuka", "Nežnost", "Motorni čamac za vezu", "Hidrocenrala

u Bratsku", "Padaju beli snegovi", "Pesnik je u Rusiji više nego

pesnik", "Očinji sluh", roman "Jagodnjak", priče "Četvrta

Meščanska", "Kokošiji bog", "Ardabiola".

        1938 -  Rođen je srpski slikar, akademik Radomir

Reljić. Gimnaziju je učio u Zrenjaninu, a diplomirao je na

Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 1961. u klasi profesora Zorana

Petrovića. Bio je redovi porofesor na katedri za slikarstvo i

crtanje FLU. Dobitnik je više priznanja: nagrada "Politike" 1965.

zatim na izložbi u Slovenj Gradecu, prve nagrade na 3. trijenalu

jugoslovenske umetnosti 1967. treće nagrade na izložbi u Lajbnicu

iste godine. Veliku plaketu Univerziteta umetnosti dobio je 1988.

a nagradu 18. Memorijala Nadežde Petrović 1994.

        1942 - SAD su objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i

Rumuniji, satelitima Nemačke.

        1951 - Američki bokser afričkog porekla Džersi Džo

Volkot je u 37. godini osvojio titulu svetskog prvaka u teškoj

kategoriji, postavši najstariji bokser kojem je to uspelo.

        1971 - Šest emirata Persijskog zaliva: Abu Dabi, Dubai,

Šardža, Adžman, Um el Kajvajn i Fudžajra, sklopilo je sporazum

o osnivanju zajednice Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sporazum je

stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. UAE se

priključio i Ras el Kajma.

        1972 - Egipat je zatražio da Sovjetski Savez povuče svih

20.000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano

oružje, što je označilo početak zaoštravanja odnosa dveju

zemalja i približavanja Kaira Vašingtonu.

        1991 - Predsedništvo SFRJ donelo je većinom glasova

odluku o izmeštanju jedinica JNA sa teritorije Slovenije.

        1992 - Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije uplovili

su u Jadran radi kontrole sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj

takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.

        1994 - U eksploziji u centru jevrejske zajednice u Buenos

Ajresu, koju su podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 96 osoba.

        2003 - Britanska policija je objavila da je pronašla posmrtne 

ostatke dr Dejvida Kelija, jednog od ključnih svedoka manipulacija o 

navodnom oružju za masovno uništenje u Iraku. Navedeno je da je 

izvršio samoubistvo.

        2006 - Najmanje 208 lica je poginulo, a šest se vode kao

nestali u tropskoj oluji Bilis koja je pogodila jug Kine.

        2007 - Najmanje 200 osoba izgubilo je život u avionskoj

nesreći u Brazilu. Avion tipa Erbas A320, brazilske kompanije "TAM",

sa 176 putnika i članova posade, zapalio se prilikom sletanja na

aerodrom Kongonjas u Sao Paolu. Avion je po sletanju produžio kretanje,

napustio pistu, probio zid oko aerodroma i prešavši preko trase 

autoputa udario u benzinsku pumpu i obližnji kargo terminal. Osim 

putnika u avionu, život je izgubio i veći broj osoba na zemlji.

2019 - U podmetnutom požaru u zgradi studija za animaciju 

"Kjoto enimejšn", Japan, poginulo je 36 osoba a 34 su povređene. 

Požar je podmetnula mentalno bolesna osoba.

2020 - Preminuo je Boško Marinko, srpski i jugoslovenski rvač. 

Sportsku karijeru započeo je u Subotici (Partizan, Spartak). Titulu prvaka 

Jugoslavije osvajao je osam puta. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 

od 1962. do 1972. godine. U dva navrata je učestvovao na Olimpijskim igrama, 

1968. u Meksiku, i 1972, u Nemačkoj, Minhen. Godine 1969. postao je prvak 

Evrope, u Modeni, Italija. Osvajač je prvog mesta na Mediteranskim igrama 

1971. u Izmiru, Turska.

2021 - Preminuo je Nenad Stekić, atletičar. Sedamdesetih 20. veka 

pet godina u nizu bio je prvi na svetskim rang listama. Stekić je bio prvi 

beli atletičar koji je u skoku u dalj dospeo do rezultata 8,45 metara. Čak 

144 puta preskočio je 8 metara. Osvojio je tri srebrne medalje na evropskim 

prvenstvima, dve na mediteranskim igrama, kao i zlatnu i srebrnu medalju 

na univerzijadi.