Politički sin hoće da ispuni san vođe radikala: Vučić planira da uništi obrazovanje u Srbiji

 Više nema sumnje da je vlast na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem krenula u rat sa univerzitetima, a sve zbog studentskih protesta i blokada koje su duboko uzdrmale režim. Prema rečima sagovornika Nove, sve neodljivo podseća na 1998. godinu kada je donet skandalozan zakon, poznatiji kao "Šešeljv zakon", a koji je žestoko narušio autonomiju univerziteta.

Već pola godine traju masovni studentski i građanski protesti u Srbiji zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice renovirane Železnićke stanice u Novom Sadu.

Od samog početka studentskih protesta bilo je jasno da vlast priprema teren za sukob sa univerzitetima, a najpre onim u Beogradu.

Mesecima su sa režimskih televizija funkcioneri Srpske napredne stranke targetirali studente, đake, profesore i na samom kraju rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Osim toga, u jeku protesta svedočili smo scenama da policija na poziv pojedinih dekana ulazi na fakultete, a ponovo su na udaru bili studenti koji su optiživani za nasilje. Ni to nije sve, prosvetarima i profesorima koji su se pobunili, plate su smanjivane, a neki su ostajali i bez cele zarade.

Da vlast ozbiljno razmišlja o urušuvanju autonomije univerziteta, najbolje govori najava Zakona o visokom obrazovanju, iako su pre svega četiri meseca u Skupštini Srbije izglasane njegove izmene i dopune.

Stručna javnost upozorila je da se radi o pokušaju da se autonomiji univerziteta zada konačan udarac, a strah je dodatno podgrejala vest da je predsednik Radne grupe koja piše zakon novi ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Tako je Slobodan univerzitet u Nišu saopštio da novi zakon o visokom obrazovanju koji priprema Ministarstvo pod vođstvom ministra Vuka Dejana Stankovića najavljuje potpunu centralizaciju, gušenje institucionalne autonomije i faktičko podređivanje univerziteta političkoj volji.

Osim toga, nekoliko hiljada studenata u blokadi, univerzitetskih profesora i građana tražilo je na nedvano održanom protestu u Beogradu da se od spornog zakona odustane.

Promene na univerzitetima više puta je najavljivao predsednik Srbije Aleksandar Vučič, a pre svega tri dana iz studija Pinka optužio je profesore i nastavnike koji su podržali studentske blokade za „razaranja obrazovnog sistema“ tokom blokada, kako se ne bi dozvolile promene u njemu.

„Sad su nam (takvi profesori) svojim neradom, javašlukom, neodgovornošću otvorili vrata da stvari u Srbiji na različite načine menjamo i menjaćemo“, rekao je Vučić, za TV Pink, pominjući nedavno nastojanje države da strani fakulteti dođu u Srbiju.

Atmosfera u kojoj se sada nalazi visoko obrazovanje u Srbiji budi gorko sećanje na 1998. godinu, kada je donet Zakon o visokom obrazovanju koji je otvorio put progonu nepodobnih profesora. Bio je to odgovor režima Slobodana Miloševića na studentske demonstracije koje su tada buknule zbog krađe na lokalnim izborima.

„Šešeljev zakon“

Komentarišući najave o novom zakonu u oblasti visokog obrazovanja, profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić kaže za Novu da ima sličnosti sa čuvenim zakonom iz 1998. godine.

„Taj zakon je 1998. ukinuo bilo kakvu autonomiju Univerziteta i fakulteta. Verujem da ista namera postoji i sada, jer zahvaljujući njegovoj autonomiji, Univerzitet ima slobodu da uređuje svoj rad, da bira svoje organe, da dominantno utiče na programe. Međutim, danas se i ne krije da vlast želi da ukine autonomiju univerziteta“, kaže Rakić Vodinelić.

Goverići o metodama s kraja devedestih, sagovornica Nove kaže da je tadašnja vlast univerzitet i fakultete proglasila vlasništvom Vlade.

„Vlada Srbije je tada imala dominantnu poziciju u imenovanju svih organa, počev od rektora i dekana, a da nije bilo Saveta, već Upravnog i nadzornog odbora. Sada koliko vidim poseže se za nekom ‘metodom konkurencije’ ili bolje rečeno kvazi konkurencije. Dakle, da se privatni i državni univerzitet tretiraju na isti način. To su za sada glasine. Činjenica je da je cilj da se ukine ili bitno ograniči autonomija univerzitete“, kaže sagovornica Nove.

Pojašnjava da Ustav Srbije garantuje autonomiju univerziteta i to u poglavlju ljudskih prava.

„Teško je pregaziti Ustav, ali ne i za ovu vlast“, kaže Vodinelić.

Ulogu u spornom zakonu tada je imao i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. Prema rečima naše sagovornice, SRS je imala predstavnike u radnoj grupi koja je donosila zakon.

„Radikali su tada bili i u Vladi Srbije i posojala je harmonija između radikala i socijalista. Šešelj je vrlo često tvrdio da je to njegov zakon, ali ne znam koliko je to istina. To se moglo čuti u javnosti. Zbog toga što se on njime ponosio, zakon je dobio ime ‘Šešeljev’. Očigledno je da je SRS imao značajan glas u gušenju univerziteta. Posle tog zakona, on je postao predsednik UO Pravnog fakulteta, pa je izabran za redovnog profesora“, kaže Vodinelić.

Da smo se vratili 27 godina unazad, smatra i psiholog i univerzitetski profesor u penziji Žarko Korać.

„Postoji ogromna sličnost sadašnje situacije i one iz 1998. Motivi su potpuno isti, a to je da se samostalnost univerziteta ukine, a koji je vekovima autonoman. Nemoguće je zamisliti nastavni i naučni rad bez potpune slobode stvaralaštva“, kaže Korać.

Sagovornik Nove najpre podseća na slučaj iz 1968. godine kada je osam profesora Filozofskog fakulteta isterano sa Univerziteta sa obrazloženjm da su krivi za studentske demonstracije.

„Posle toga je 1998. Mira Marković, koja je bila fantomski profesor, predavač Marksizma na PMF, bez ikakvih kvalifakcija, inicirala Zakon o visokom obrazovanju. Glavna karakteristika tog zakona je da su profesori morali da potpisuju neki ugovor ponovo sa Univerzitetom, koji je bio neka vrsta izjave lojalnosti. Ko god nije hteo da potpiše, a bilo je takvih profesora, oni su gubili posao. Većina je potpisala, jer nije imala alternativu“, kaže Korać.

Profesor u penziji podcrtava da sada Vučićev režim pokušava da uradi nešto slično.

„Mi još ne znamo tačno šta on hoće, ali naš je utisak po onome što doznajemo da oni hoće da naprave sistem visokog školstva gde država bira dekane i rekora i daje neka šira ovlašćenja dekanima. Ako to bude tačno. to bi značilo da država potpuno kontroliše fakultete i univerzitete, jer ona bira organe upravljanja. Inače, do sada su ih uvek birali sami fakultetii. Oni žele da Univerzitete u Srbiji pretvore u organe vlasti i to je katastrofa za visoko obrazovanje. Treba da se sete sudbine tog zakona koji je ukinut čim se promenila vlast. Ako ovaj zakon proguraju, isto će se desiti“, zaključuje Korać.