Gospodar nasilja: Vučić najavio sukobe u periodu od 20:45h do 21:45h, a rat na ulicama prestonice počeo je u 21:43. Šta sad to znači?

 Da nije bilo 15. marta, studentski skup na Vidovdan bio bi najmasovniji u istoriji Srbije, sa koherentnim političkim porukama i apelom, neuobičajeno lišen ideoloških podela, jasan i miran. A onda je taman pred istek roka koji je predsednik Vučić naveo kao termin u kom će se desiti nasilje, haos zavladao prestonicom. Predsednik je potvrdio svoju titulu gospodara nasilja.

„Biće nasilja, oni ne mogu da izađu iz toga. Niko neće da sluša te njihove govore. Nasilje na protestu će početi između 20.45 i 21.45″, rekao je Vučić novinarima u Palati Srbija nakon dodele odlikovanja pojedincima i institucijama povodom Vidovdana.

Bilo je to juče popodne.

Dok je to izgovarao, stotine njegovih pristalica pristizalo je na kontramiting koji im je organizovao u Pionirskom parku. Nije to bilo nikakvo književno veče sa Dragoslavom Bokanom kao jednim od učesnika. Bio je to delom vašar, delom paravojni kamp. Kao što smo od njega i navikli sve ove godine.

Studentski skup je, s druge strane, bio veličanstven. Prema proceni Arhiva javnih skupova, na Slaviji se skupilo 140.000 duša, a subjektivni osećaj je bio – manje nego 15. marta, ali više nego ikad pre.

Govornici na bini ispred kružnog toka su bili raznorodni: od profesora Lompara i akademika Vukosavića, do rektora Đokića i Dejana Bodiroge, legendarnog košarkaša koji je dugo iz pozadine podržavao studentsku i demokratsku borbu protiv režima, a sada je prvo put progovorio na velikom skupu.

Poruka je bila i ostala jasna: ovaj režim ne predstavlja narod kojim vlada. I više od toga – ovaj režim tom narodu guši osnovne građanske slobode, uključujući i jednu od najvažnijih: pravo na slobodne i poštene izbore i princip smenjivosti vlasti. Oko toga, studenti, profesori, građani, juče su postigli konsenzus.

Ono što je usledilo neka nas sve plaši, kako bi se reklo u studentskim objavama na društvenim mrežama. Erupcija nasilja dogodila se, slučajno ili ne, tačno u onom periodu koji je odredio predsednik Vučić: jasno se to vidi sa snimaka koje je pokazao direktor policije sinoć. Logično pitanje bilo bi: ako je znao da će se dogoditi – zašto ga službe nisu sprečile? I, isto tako, ako nije bilo planirano – kako je znao da će se desiti? Ili ga je – kako mnogi veruju – on i režirao?

Među onima koji su juče besno nasrtali na kordone policije u centru Beograda bilo je, to je evidentno, i „civila“ – ljudi kojima je prosto prekipelo. Da li je bilo i ubačenih elemenata, pitanje je i za nadležne organe, ali i za studente i za javnost uopšte.

Na kraju, ko je od ovog i ovakvog Vidovdana profitirao?

Slobodni građajni su dobili potvrdu – i dalje nas je mnogo više od 100.000. Dobio je, takođe, potvrdu i da vlast prosto više nema nikakav legitimitet. Njena potpuna odrođenost od građana ovim činom – ne masovnim skupom, kakvih je bilo makar dvaput ranije, nego batinama kojima su ga razbili – definitivno je postala ništavna. To je sada ogoljena sila, koja ne sme da dozvoli ni nameštene izbore.

Šta sad?

Ništa. Danas će policija popisati koliko je uhapšenih, koliko povređenih, kolika je materijalna šteta pričinjena. Predsednik će, slavodobitno, izaći na neku televiziju da kaže kako je bio u pravu, kako on inače sve najbolje zna, i kako su protiv njega samo nasilnici, huligani, ustaše, i tako dalje. Biće to šuplja priča, kao i do sad. Slobodni građani Srbije će lizati rane. Neki će iz ovog sukoba izaći jači, neki će se pasivizirati.

Ova noć u Srbiji trajaće još neko vreme, a onda će se na kraju završiti, jer se sve, pa čak i loša vlast, jednom završi. Ko će živ dočekati to svanuće, teško je prognozirati.