Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 26. jun,  2025. 

 1541 - U obračunu španskih osvajača oko vlasti, u Limi

je ubijen njihov vođa Fransisko Pisaro. On je 1532. sa samo 200

vojnika, na prevaru, zauzeo prestonicu Inka Kahamarku i zarobio cara

Atahualpu, posle čega je Peru postao španska kolonija, a 1535. je

osnovao Limu, kasnije prestonicu Perua.

        1810 - Umro je francuski pronalazač Žozef Mišel

Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi

vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

        1836 - Umro je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil

koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne. Pesmu

komponovanu kao marš prema narudžbini gradonačelnika Strazbura

oduševljeno su pevali vojnici Francuske revolucije na maršu iz

Marselja u Pariz, pa je nazvana "Marseljeza".

        1843 - Hongkong je proglašen britanskom kraljevskom

kolonijom, s Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom. Britanski

kolonijalni naziv bio je "Viktorija".

        1856 - Umro je nemački filozof Maks Štirner, prvi

teoretičar anarhizma. Bio je mladohegelijanac, izraziti

individualista. Dela: "Jedini i njegova svojina", "Istorija

reakcije".

        1858 - Mirom u Tjenćinu između Kine i Velike Britanije

završen je Britansko-kineski rat, a posle poraza Kina je bila

prinuđena da otvori svoje luke, dozvoli strancima kretanje po celoj

zemlji i legalizuje uvoz opijuma, čime je postala potpuno ekonomski

zavisna. Britanski sukob s Kinom je počeo Prvim opijumskim ratom

1840. u kojem je Kina takođe poražena, pa je mirom u Nankingu

pristala da Britaniji plati veliku odštetu, ustupi joj Hongkong i

evropskoj trgovini otvori pet luka sa režimom eksteritorijalnosti.

Da bi ostvarili pravo trgovine po celoj Kini, Britanci su 1856.

poveli Drugi opijumski rat, u kojem su im se pridružili Francuzi.

        1869 - Rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla

Vladimir Dimitrijevič Laskarev, specijalista svetskog glasa za

kenozoik, posebno za neogen i kvartar, profesor univerziteta u 

Odesi i Beogradu, član Srpske Kraljevske akademije. Objavio je 

oko 40 radova, uglavnom o neogenim i kvartarnim naslagama srpskih 

terena, s prikazom i analizom njihove fosilne faune i tektonike. 

Dela: "Fauna Buglovskih slojeva Volinije", "Geološka ispitivanja 

u jugozapadnoj Rusiji", "O stratigrafiji kvartarnih naslaga 

Vojvodine".

        1876 - Sa Beogradske tvrđave je skinuta turska zastava,

koja se 350 godina vijorila nad gradom. Turci su ranije bili

primorani da ključeve Beograda predaju srpskom knezu Mihailu

Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi pored srpske ostala

turska zastava.

        1892 - Rođena je američka književnica Perl Bak,

dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938. Autor je serije

dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje.

Kao kćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog

rata osnovala je fondaciju "Perl Bak" za pomoć deci američkih

vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala

najveći deo prihoda od knjiga - više od sedam miliona dolara.

Dela: romani "Dobra zemlja", "Sinovi", "Zmajevo seme", "Rastureni

dom", "Majka", "Izgnanstvo", "To ponosno srce", "Obećanje",

"Paviljon žena", "Božur", "Skriveni cvet".

        1898 - Rođen je nemački konstruktor aviona i

industrijalac Vilhelm Meseršmit, glavni konstruktor aviona

nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.

        1905 - Umro je srpski pisac Janko Veselinović.

Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući

tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac

srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima,

pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani "Hajduk Stanko",

"Junak naših dana", "Borci", zbirke pripovedaka "Slike iz seoskog

života", "Od srca srcu", "Rajske duše", "Zeleni vajati",

"Male priče", "Seljanka", pozorišna igra s pevanjem "Đido"

(s Dragomirom Brzakom), komad "Potera" (s Čiča-Ilijom

Stanojevićem).

        1906 - U francuskom gradu Le Man je održana prva

automobilska Gran pri trka.

1908 - Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende

Gosens, lekar psihijatar po profesiji, osnivač Socijalističke

partije Čilea. Bio je uvereni marksista. Izabran je za predsednika 

na izborima u septembru 1970, ali je srušen i najverovatnije 

ubijen septembra 1973. Državni udar protiv njega izveo je general 

Augusto Pinoče, nesumnjivo pod uticajem SAD.

        1917 - U skladu s presudom vojnog suda, na Solunskom 

polju streljani su generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin 

Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, 

osuđeni zbog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. 

Apis je kao pripadnik tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt", 

poznate i kao "Crna ruka", bio glavni organizator "Majskog prevrata", 

odnosno oficirske zavere i ubistva kraljevskog para Aleksandra i 

Drage Obrenović, 1903. godine. U periodu između 1903. i 1914. 

državni vrh Srbije strahovao je od mogućih neodgovornih poteza 

ove oficirske grupacije. Pedesetih 20. v. tadašnje vlasti 

organizovale su reviziju Solunskog procesa verovatno s ciljem da 

iskompromituju odavno mrtvog, od 1934. kralja Aleksandra 

Karađorđevića.

        1941 - Finska se pridružila nacističkoj Nemačkoj u

Drugom svetskom ratu i objavila rat Sovjetskom Savezu u kojem je

učestvovala tri godine. Prisiljena je na primirje 1944. a konačan

mirovni ugovor potpisala je 1947. u Parizu.

        1945 - U San Francisku su predstavnici 50 zemalja,

uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja

je stupila na snagu 24. oktobra 1945.

        1960 - Bivša francuska kolonija Madagaskar je stekla

nezavisnost kao Malgaška Republika, što je bio naziv te afričke

države u Indijskom okeanu do 1975.

        1960 - Britanski afrički protektorat Somalilend je postao

nezavisna država da bi se već 1. jula 1960. prisajedinio

negdašnjoj Italijanskoj Somaliji u zajedničku suverenu državu

Somaliju, ali je u toj oblasti ostao aktivan separatni pokret 

koji se bori za otcepljenje.

        1970 - Aleksandar Dubček, šef Komunističke partije

Čehoslovačke i vođa reformističkog pokreta nazvanog "praško

proleće" do intervencije snaga Varšavskog pakta u avgustu 1968,

isključen je iz vladajuće partije.

        1977 - Afrička država Džibuti je stekla nezavisnost,

posle 117 godina francuske vladavine.

        1991 - U Kuvajtu je ukinuto vanredno stanje a smrtna kazna

za 29 ljudi, osuđenih zbog saradnje s Iračanima, zamenjena je 

doživotnom robijom.

        1995 - Na automobil egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka

u Adis Abebi vatru je otvorilo šest islamskih terorista, ali

atentat nije uspeo.

        1999 - Američka organizacija za zaštitu ljudskih prava

"Hjumen rajts voč" optužila je terorističku takozvanu "Oslobodilačku

vojsku Kosova" za sistematsku politiku ubistava, silovanja i drugih

nedela protiv Srba i Roma na Kosovu i Metohiji kako bi ih proterali

iz pokrajine.

        2000 - Međunarodni tim naučnika objavio je epohalno

otkriće - mapu ljudskih gena, ocenivši taj događaj kao

"istorijsku tačku u stohiljadugodišnjem postojanju

čovečanstva".

2012 - Preminuo je Miloš Blagojević, srpski istoričar, 

član SANU. Rođen je u Miletićevu, Banat. Završio je Vojno 

pomorsku akademiju u Splitu, pa Filozofski fakultet u Beogradu. 

Doktorirao je 1966. tezom "Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji".

Bio je profesor na katedri za Istorijsku geografiju. Član SANU

postao je 2000. Najviše se bavio istorijom privrede srednjovekovne

Srbije, ali i državno pravnom ideologijom Srbije u srednjem veku.

Dela: "Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji", "Srbija u doba 

Nemanjića", "Srpski narod i srpske zemlje u srednjem veku". 

2014 - Umro je Hauard Bejker, republikanski senator, 

jedna od ključnih figura u istrazi afere "Votergejt". Dugogodišnji 

senator iz Tenesija je kao potpredsednik Odbora Senata za istragu 

slučaja "Votergejt" Niksonu tokom procesa postavio znamenito pitanje: 

"Šta predsednik zna, i kada je on to znao?" čime je započeo proces 

koji je doveo do ostavke Ričarda Niksona avgusta 1974. Hauard 

Bejker bio je i šef kabineta predsednika Ronalda Regana, kao i 

ambasador SAD u Japanu od 2001. do 2005. godine.

2015 - U terorističkom napadu u Tunisu, u letovalištu Sus, 

39 osoba, uključujući napadača, je poginulo a 39 je povređeno, a 

u Kuvajtu je u samoubilačkom napadu u šiitskoj džamiji ubijeno 

27 osoba a 227 je povređeno. Oba napada motivisana su islamskim 

ekstremizmom.

2016 - Čuvena Žuta gitara, "Yellow Cloud", prepoznatljive 

forme, od javorovog drveta, omiljena Prinsova gitara, prodata je na 

aukciji na Beverli Hilsu za 137.500 dolara. Kupac je bio poznati 

kolekcionar Džim Irsej, vlasnik fudbalskog kluba "Indianapolis kolts".

2022 - Prilikom noćnog provoda u lokalu Eniobeni u Istočnom 

Londonu, provincija Istočni Kejp, Južnoafrička Republika, 21 osoba 

je na neobjašnjiv način umrla. Većina žrtava su bili maloletnici. 

Uzrok je najverovatnije gušenje.

2024 - Zemlje članice NATO izabrale su holandskog predsednika 

vlade Marka Rutea za generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse. 

Rute je izabran za čelnika NATO pošto je njegov jedini protivkandidat 

za tu funkciju, rumunski predsednik Klaus Johanis, objavio nedelju dana 

ranije da odustaje od kandidature. Generalni sekretar NATO-a Jens 

Stoltenberg pohvalio je istog dana svog naslednika.