Dogodilo se na današnji dan

  Danas je sreda, 11. jun, 2025. 

   1509 - Engleski kralj Henri VIII oženio se prvom od šest

žena, Katarinom Aragonskom.

        1572 - Rođen je engleski pisac Bendžamin Džonson, koji

je realistički prikazivao ljudske nastranosti i strasti. Dela:

komedije "Ljudi i ćudi", "Volpone", "Vartolomejski vašar", proza

"Građa, ili otkrića o ljudima i stvarima".

        1727 - Umro je britanski vladar nemačkog porekla

Džordž I, prvi monarh Velike Britanije iz hanoverske dinastije,

a na prestolu ga je nasledio sin Džordž II. Tokom njegove 

vladavine od 1714. do smrti položaj premijera se iskristalisao 

kao ključni u izvršnoj vlasti.

        1776 - Rođen je engleski slikar Džon Kanstebl, jedan od

tvoraca modernog pejzaža u evropskom slikarstvu. Njegova platna

odlikuje jednostavnost motiva, slobodan potez i prozračnost

atmosfere, čime je znatno uticao na francuske impresioniste.

1811 - Rođen je ruski književni kritičar i filozof

Visarion Grigorjevič Belinski, osnivač ruske realističke

estetike. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj

književnosti nazvanog "naturalna škola". Nastojeći da kritici

stvori filozofsku osnovu, proučavao je nemačku filozofiju.

Napisao je kritička tumačenja dela Aleksandra Puškina, 

Mihaila Ljermontova i Nikolaja Gogolja, a njegovo "Pismo Gogolju" 

obrazac je preciznosti i oštrine kritičke misli. Dela: "O ruskoj 

povesti i o povestima Gogolja", "Književne maštarije", "Junak 

naših dana", "Pesme M. Ljermontova", "Deoba poezije na rodove 

i vidove", "Reč o kritici", "Putovanja Čičikova ili Mrtve 

duše", "I. A. Krilov", "Dela Aleksandra Puškina".

        1859 - Umro je austrijski knez Klemens Meternih, koji je

kao ministar inostranih poslova i kancelar četiri decenije krojio

spoljnu i unutrašnju politiku Austrije, umnogome i sudbinu Evrope.

Šef diplomatije bio je od 1809. do 1821, a kancelar od 1821. do

1848. Zbačen u martovskoj Bečkoj revoluciji emigrirao je 

u Englesku. Predvodio je 1813. koaliciju protiv Francuske, odnosno, 

Napoleona I. U međunarodnoj politici bio je stub reakcionarnog 

saveza evropskih vladara "Svete alijanse", stvorene radi gušenja 

revolucionarnih tendencija u Evropi. Dve godine posle zbacivanja 

s vlasti vratio se u Austriju.

        1864 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Rihard

Štraus, dugogodišnji direktor Bečke opere. Počeo je da stvara u

maniru kasnog romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek

ispoljavao visoko majstorstvo orkestracije. Jedan je od najboljih

operskih kompozitora uopšte. Komponovao je i operete, balete, solo

pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske poeme "Don Huan", "Til

Ojlenšpigel", "Simfonija Alpa", "Sinfonia domestica", "Život

junaka", opere "Saloma", "Elektra", "Kavaljer s ružom", "Egipatska

Helena", "Arabela", "Danajina ljubav".

        1880 - Rođena je američka pacifistkinja Dženet Renkin,

prva žena koja je postala član Kongresa SAD. Kao ubeđeni

antimilitarista, u Kongresu jedina je glasala protiv

objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.

        1891 - Velika Britanija i Portugal potpisale su konvenciju

o podeli interesnih sfera severno i južno od reke Zambezi u Africi,

kojom je Njasa (sadašnji Malavi) postao britanski protektorat.

        1895 - Rođen je sovjetski državnik Nikolaj Aleksandrovič

Bulganjin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza od 1955. do 1958,

učesnik Oktobarske revolucije. Boljševicima se priključio 1917.

uoči revolucije i do 1922. radio je u ČEKI (politička policija).

Član Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza

postao je 1934. a Politbiroa 1948. Tokom Drugog svetskog rata bio je

u vojnim savetima Zapadnog, Drugog pribaltičkog i Prvog beloruskog

fronta, potom zamenik ministra odbrane, a posle rata ministar

oružanih snaga i zamenik predsednika vlade, pre nego što je postao

šef vlade.

        1903 - Oficiri zaverenici ubili su u rano jutro u Beogradu

kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Kralj Aleksandar 

na vlast je došao 1889. posle abdikacije oca, kralja Milana, ali 

su zemljom zbog maloletstva vladara upravljali namesnici. Preuzeo 

je vlast državnim udarom 1893. Zbog ženidbe 1900. dvorskom damom 

Dragom, sukobio se sa ocem i navukao na sebe opšte nezadovoljstvo. 

Zaverenici, među kojima je bilo istaknutih političara i oficira

koji su ga ubili u "Majskom prevratu" (prema Julijanskom kalendaru,

tada važećem u Srbiji, kraljevski par je ubijen 29. maja) na presto

su potom doveli dinastiju Karađorđević.

        1910 - Rođen je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član

Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za

podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20.

veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u

Brestu. Prvi dokumentarni film "Deset hiljada metara pod morem"

snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova

i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći

svetom svojim brodom-laboratorijom "Kalipso". Za film "Svet

tišine", koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, 1956.

je na festivalu u Kanu dobio "Zlatnu palmu". Dobitnik je tri Oskara.

Napisao je više knjiga, uključujući "Putovanje 'Kalipsa'" i "Kroz

18 metara vode". Ostali filmovi: "Svet bez sunca", "Zlatna riba".

        1918 - Italijanski borbeni čamci potopili su u Prvom

svetskom ratu u Jadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od

Zadra, veliki austrougarski bojni brod "Sent Ištvan", posle čega

je komandant austrougarske mornarice admiral Mikloš Horti, potonji

regent Mađarske, morao da obustavi operaciju razbijanja blokade na

ulazu u Jadran. Horti je planirao da čitava austrougarska flota,

uz pomoć avijacije, kod Otrantskih vrata razbije blokadu sila

Antante.

        1936 - U Moskvi je saopšteno da je uhapšeno, osuđeno na

tajnom suđenju i potom pogubljeno osam visokih sovjetskih vojnih

rukovodilaca, uključujući maršala i vojnog teoretičara Mihaila

Tuhačevskog, što je označilo početak masovne čistke i likvidacija 

unutar vojske. Tuhačevski je bio jedan od najistaknutijih komandanata 

Crvene armije tokom građanskog rata posle Oktobarske revolucije. Kao 

komandant Zapadnog fronta 1920. u ratu protiv Poljske dopro je do 

Varšave, 1922. postao je načelnik Vojne akademije, 1925. član 

Revolucionarnog vojnog saveta Sovjetskog Saveza, a 1931. zamenik 

predsednika tog tela i zamenik ministra odbrane. Dela: "Rat klasa", 

"Pitanja savremene strategije".

        1942 - Stupio je na snagu sporazum vlada Sovjetskog Saveza

i SAD u Drugom svetskom ratu o principima uzajamne pomoći i

vođenju rata protiv Sila osovine, poznat kao "Sporazum o zajmu i

najmu". SAD su se obavezale da snabdevaju Sovjetski Savez, koji će

sarađivati u odbrani SAD i dostavljati materijale i informacije.

Dogovorene su i koordinirane akcije radi povećanja proizvodnje,

razmene i potrošnje i uklanjanja trgovinskih i carinskih barijera.

        1949 - Ubijen je albanski revolucionar i rukovodilac Koči

Dzodze, odmah posle izricanja smrtne presude na montiranom tajnom

procesu. Prethodno je smenjen sa svih položaja i uhapšen pošto

se nije složio s rezolucijom Informiroa 1948, protiv Jugoslavije. 

U zatvoru se odrekao stava da je politika Moskve prema Beogradu 

pogrešna. Bio je 1941. glavni inicijator osnivanja KP Albanije 

i njen organizacioni sekretar, organizator komunističkog pokreta 

u Albaniji i član Vrhovnog štaba NV Albanije. Od 1945. bio je 

potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova, a 1946. postao 

je predsednik "Demokratskog fronta Albanije". Zalagao se za blisku 

saradnju Albanije i Jugoslavije.

        1955 - Na automobilskoj trci "24 sata Le Mana" poginulo je

80 i povređeno više od 100 posmatrača posle sudara tri automobila

koji su uleteli u gledalište.

1962 - Dogodilo se spektakularno bekstvo trojice zatvorenika 

iz ostrvskog zatvora Alkatraz u zalivu San Francisko. Frenk Moris i 

braća Klarens i Džon Englin, inače osuđeni zbog pljačke banke, 

nestali su tokom noći. Njihova sudbina nikada nije razjašnjena.

Alkatraz je potom zatvoren, ali istraga nije zaključena.

        1963 - Vijetnamski budistički kaluđer Kvang Duk spalio se

u Sajgonu, sadašnji Ho Ši Min, u znak protesta protiv tretmana

kojem je vlada Južnog Vijetnama podvrgla budiste.

        1970 - Umro je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič

Kerenski, član a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske

revolucije 1917. u Rusiji. Oboren je u Oktobarskoj revoluciji 1917. 

Emigrirao je 1918. i od 1940. živeo je u SAD, gde je i umro.

        1970 - Poslednji američki vojnik je napustio vazduhoplovnu

bazu "Vilus" u Libiji, na zahtev pukovnika Moamera el Gadafija, koji

je 1. septembra 1969. oborio režim kralja Idriza I iz dinastije

Senusi.

        1970 - Posle sedmice žestokih okršaja u Jordanu,

palestinski gerilci i jordanska armija potpisali su primirje.

        1979 - Umro je američki filmski glumac Džon Vejn, koji 

je igrao uglavnom u vesternima, tumačeći likove pravdoljubivih i

usamljenih junaka. Filmovi: "Veliko suđenje", "Poštanska kola",

"Dugo putovanje kući", "Rio Grande", "Pesak Ivo Džime", "Miran

čovek", "Crvena reka", "Tragači", "Čovek koji je ubio Liberti

Valansa", "Rio Bravo", "Eldorado", "Alamo".

        1981 - U zemljotresu u jugoistočnoj iranskoj provinciji

Kerman poginulo je 1.500 osoba.

        1984 - Umro je italijanski političar Enriko Berlinguer,

generalni sekretar Komunističke partije Italije od 1972. do smrti,

jedan od najistaknutijih pobornika "evrokomunizma" i tvorac strategija 

"istorijskog kompromisa" (sa građanskim strankama, pre svega 

demohrišćanima) i "demokratske alternative". U ranoj mladosti je 

postao komunista i 1944. je uhapšen kao sekretar komunističke 

omladine u rodnom Sasariju na Sardiniji. U Centralni komitet partije 

ušao je 1945, član Politbiroa postao je 1959, a zamenik generalnog 

sekretara 1969.

        1988 - Umro je italijanski državnik Đuzepe Saragat,

bivši predsednik Italije, osnivač italijanske Socijaldemokratske

partije. Posle dolaska na vlast fašističkog režima Benita

Musolinija emigrirao je sa ostalim rukovodiocima Socijalističke

partije, u kojoj je bio član Direkcije, a u zemlju se vratio 1943.

posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu. Nemci su ga ubrzo

uhapsili, ali je uspeo da pobegne iz zatvora. Iz Socijalističke

partije je istupio 1947. a 1952. osnovao je Socijaldemokratsku

partiju. Bio je ministar u prvoj posleratnoj italijanskoj vladi,

potom do 1957. potpredsednik vlade. Šef diplomatije postao je 

1963. a na čelu države bio je od 1964. do 1971.

        1990 - Umro je srpski istoričar, akademik Vasa

Čubrilović, aktivni član "Mlade Bosne", profesor Beogradskog

univerziteta. Kao učenik pristupio je nacionalno-revolucionarnoj

organizaciji "Mlada Bosna", a kao učesnik Sarajevskog atentata

osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austrougarske 1918. bio

je u zatvoru. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu,

gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata pripadao je levom

krilu Zemljoradničke stranke. Posle Drugog svetskog rata izvesno

vreme bio je ministar, zatim profesor Univerziteta a po obnovi

predratnog Balkanološkog instituta (izvorno "Balkanski institut")

postaje njegov direktor. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i

studija. Dela: "Bosanski ustanak 1875-1878", "Poreklo muslimanskog

plemstva u Bosni i Hercegovini", "Prvi srpski ustanak i bosanski

Srbi", "Politička prošlost Hrvata", "Istorija političke misli u

Srbiji XIX veka", "Odabrani istorijski radovi".

        1995 - U eksploziji bombe podmetnutoj u kolumbijskom gradu

Medeljin u vreme održavanja muzičkog festivala, poginulo je 28

osoba i povređeno više od 200.

        1996 - U eksploziji u trgovinskom centru u brazilskom gradu

Sao Paolo poginulo je 39 i povređeno više od 500 lica.

        1999 - Komandant Treće armije Vojske Jugoslavije general

Nebojša Pavković obelodanio je da je Treća armija tokom 79 dana

agresije NATO na Srbiju (SRJ) iako najisturenija (teritorija Kosova

i Metohije) izgubila 161 pripadnika i da je uništeno 13 tenkova,

šest oklopnih transportera, osam artiljerijskih oruđa, 19

protivavionskih topova i jedan radar. Što je nesumnjiv uspeh

imajući u vidu ogromnu nesrazmeru zaraćenih strana.

        1999 - Ruski bataljon s 23 kamiona, 16 oklopnih

transportera, pet džipova i jednim vozilom veze prešao je iz Bosne

i Hercegovine na teritoriju Srbije (SRJ) tokom prepodneva i uveče

je prispeo na Kosovo i Metohiju kao prva jedinica iz sastava Kfora,

zaposevši potom aerodrom Slatina kod Prištine.

        2001 - Pogubljen je američki ratni veteran Timoti Mekvej,

šest godina pošto je aktivirao kamion-bombu ispred jedne federalne

zgrade u Oklahoma sitiju, pri čemu je poginulo 168 ljudi.

        2003 - U samoubilačkom bombaškom napadu islamskog

teroriste u autobusu u centru Jerusalima poginulo je 17 osoba.

        2005 - Ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja

sveta i Rusije, tzv. Grupa osam (G8), postigli su u Londonu

istorijski sporazum da najsiromašnijim zemljama sveta bude 

otpisano 40 milijardi duga.

        2005 - Umro je bivši portugalski predsednik vlade general

Vasko Gonsalveš, jedan od vođa portugalske "Revolucije karanfila"

1974. godine, kada je zbačen sa vlasti režim koji je svojevremeno

utemeljio Antonio Salazar.

        2008 - Svrgnuti kralj Nepala Gjanendra napustio je svoju

palatu u Katmanduu i započeo život običnog građanina Nepala.

Dinastija koja je tom zemljom vladala 240 godina uklonjena je pošto

su drevnom himalajskom monarhijom ovladali maoisti.

        2009 - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila

je, posle više od 40 godina, pandemiju novog gripa, pošto je

ocenjeno da se virus H1N1 globalno proširio. Na kraju se

ispostavilo da je opšta panika koja je potom usledila bila

suvišna i da novi grip nije ozbiljna opasnost.

      

2015 - U Španiji je, uz vojne počasti, sahranjen Migel 

de Servantes, četiri veka nakon smrti, otkrivanjem spomenika u 

madridskom manastiru bosonogih trinitaraca koji je sačuvao njegove 

posmrtne ostatke. Migel de Servantes, poeta, dramaturg i prozni 

pisac, autor prvog modernog romana "Don Kihot", bio je i veteran 

španske vojske i učesnik čuvene bitke kod Lepanta 1571. kojom 

je zaustavljena turska ekspanzija na Mediteranu.

2021 - Preminuo je Zoran Stanojević, pisac, prevodilac, 

aforisticar, satiricar, radijski voditelj. Autor je 60 dramskih 

tekstova, od kojih je čak trećina nagrađena na anonimnim konkursima. 

Preveo je pet knjiga, među kojima i trotomnog Tolkinovog "Gospodara 

prstenova". Petnaestak njegovih dramskih tekstova prevedeno je i 

izvođeno u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Belgiji. Bio je dopisnik 

Radio Beograda 2 iz Nemačke.