Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je utorak, 13. maj, 2025.

   1607 - Kapetan Džon Smit stigao je s grupom vojnika u

Virdžiniju. Mesto na kom su se nastanili nazvao je Džejmstaun.

Bilo je to prvo stalno britansko naselje u Novom Svetu.

        1619 - Pogubljen je holandski državnik Johan

Oldenbarnevelt, otac moderne holandske države. Smaknuće je

naredio njegov saborac u borbi protiv španskih okupatora princ

Moris Nasau, pod optužbom za religioznu subverziju. Zajedno s

Morisovim ocem Vilhelmom I "Ćutljivim" od Oranža, vladarom

novostvorene protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske, Oldenbarnevelt je krajem 16. veka predvodio pobunu protiv Španaca. Odlučujuće je doprineo procvatu Holandije, trgovinskoj ekspanziji i osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov umereni protestantizam toliko zasmetao Morisu da ga je uhapsio i pogubio, što se smatra tamnom mrljom rane holandske istorije.

        1717 - Rođena je austrijska carica, češka i mađarska

kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do

smrti 1780. sprovodila reforme u duhu prosvećenog apsolutizma,

ali i germanizaciju i pokatoličavanje. Srbima u Potisko-pomoriškoj 

granici ukinula je privilegije, čime je podstakla njihove seobe u 

Rusiju od 1751. do 1753. (koje je literarno opisao Crnjanski u 

Seobama). Da bi osigurala osporavani presto, zbog problema 

nasleđivanja po ženskoj liniji, vodila je Rat za austrijsko 

nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj 

Fridrih II Veliki preoteo Šleziju (osim manjeg dela).  

Učestvovala je i u Sedmogodišnjem ratu od 1756. do 1763, 

opet zbog Šlezije protiv Pruske.

        1792 - Rođen je italijanski sveštenik Đovani Marija

Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31

godinu i 236 dana, najduže u istoriji rimokatoličke crkve, posle 

Svetog Petra. Na Vatikanskom koncilu 1870. proglasio je dogmu 

"Papske nepogrešivosti" u pitanjima vere i morala.

        1795 - Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel

Jozef Šafarik, ideolog slovenske uzajamnosti i jedan od osnivača

slavistike. Kao direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do

1833. pridobio je mnoge uticajne ličnosti, uključujući vladara

Srbije knjaza Miloša Obrenovića, za šire istraživačke poduhvate 

u proučavanju jezika i književnosti Južnih Slovena. Bio je i 

predsednik "Societas slavica", prvog časopisa Slovaka u Vojvodini. 

Od 1833, kao bibliotekar Univerzitetske biblioteke, posvetio se u 

Pragu izučavanju slovenskih jezika, književnosti i istorije. 

Za srpsku kulturu posebno je značajna "Srpska čitanka" u kojoj 

je izložio poreklo i razvitak srpskog jezika, "Žitije Stevana 

Nemanje" i "Dušanov zakonik". Ostala dela: "Istorija slovenskog 

jezika i književnosti svih dijalekata", "Slovenske starine", 

"Slovenska etnografija", "Spomenici stare književnosti Jugoslovena", 

"O poreklu i zavičaju glagoljice", "Istorija jugoslovenske 

književnosti", "Žitija Ćirila i Metodija".

        1809 - Trupe francuskog cara Napoleona I ušle su u Beč.

        1830 - Osnovana je republika Ekvador.

        1840 - Rođen je francuski pisac Alfons Dode, autor

trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske

humorističke proze. Bio je naturalista, ali se odlikovao toplinom u

razumevanju ljudske nesreće, nenametljivim humanizmom i izuzetnim darom zapažanja. Pisao je romane, drame i novele. Dela: "Pisma iz mog mlina", "Tartaren Taraskonac", "Nabob", "Safo", "Numa Rumestan", "Kraljevi u izgnanstvu", "Besmrtnik".

        1846 - Kongres SAD formalno je objavio rat Meksiku, mada su

borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije. Posle krvavih

dvogodišnjih sukoba, SAD su dobile rat 1848, otevši Novi Meksiko i

zlatom bogatu Kaliforniju.

        1848 - Skupština predstavnika 175 crkvenih opština

vojvođanskih eparhija, zajedno sa delegatima iz Srbije, izabrala je

u Sremskim Karlovcima mitropolita Josifa Rajačića za partijarha, a

pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je istakla pravo

Srba u Austriji (Ugarskoj) na autonomni politički i kulturni

razvoj, a 15. maja proglasila je Srpsku Vojvodinu koja je obuhvatala

Srem, Vojnu granicu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i

šajkaškim okruzima (takođe deo Granice) i Banat sa Vojnom

granicom i kikindskim okrugom. Austrijska (i Ugarska) vlada

proglasile su odluke Majske skupštine nezakonitim, ali je

austrijski Ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske

Vojvodine i Tamiškog Banata, u koje su uključeni Bodroška,

Torontalska, Tamiška i Krašovska županija i Rumski i Iločki

okrug Sremske županije. Vojvodina je dobila status posebne upravne

teritorije, a austrijski car je poneo i titulu srpskog velikog

vojvode.

        1851 - Rođen je srpski pisac i lekar Laza Lazarević,

jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu 

a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih 

je "Švabica" ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima 

na život, njegove pripovetke, sažete, s veoma snažnom unutrašnjom

dramatikom, imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce

Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i

francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar učestvovao je u

organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim

medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj.

Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod

pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", 

"U dobri čas hajduci", "Verter".

        1862 - Rođen je srpski pisac Janko Veselinović.

Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući

tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac

srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima,

pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani "Hajduk Stanko",

"Junak naših dana", "Borci", zbirke pripovedaka "Slike iz seoskog

života", "Od srca srcu", "Rajske duše", "Zeleni vajati",

"Male priče", "Seljanka", pozorišna igra s pevanjem "Đido"

(s Dragomirom Brzakom), komad "Potera" (s Čiča-Ilijom

Stanojevićem).

        1871 - Italija je donela Zakon o garancijama, kojim je papa

proglašen neprikosnovenom osobom u čijem je posedu središte

rimokatoličke crkve Vatikan.

        1881 - Rođen je Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog

pokreta u Srbiji. Iako je bio protivnik oslobodilačke politike

Srbije u Staroj Srbiji (Kosovo i Metohija) i Južnoj Srbiji (danas

Makedonija) ipak se, kao vojni obveznik, borio u oslobodilačkim 

ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. Predvodio je marta 1903. 

demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom je pobegao u Austriju. Po povratku, posle majskog prevrata 1903, uređivao je "Narodne novine". Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar Srpske Socijaldemokratske partije postao je 1908. a teorijski časopis "Borba" pokrenuo je 1910. Na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 1910. u značajnom govoru o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine ukazao je na pogrešan stav austrijskih socijalista i u polemici je ubedljivo porazio jednog od vođa austrijske Socijalističke partije Karla Renera, kancelara Austrije posle Prvog svetskog rata, ukazavši na ekspanzionističku politiku Austrougarske i neodrživost stava socijalista te zemlje da slede vladu. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima.

Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici na Vrače brdu kod

Lazarevca. Dela: "Zakonsko osiguranje radnika", "Srbija i Arbanija",

"Zakon o radnjama i socijalna demokratija", "U izbornu borbu!", "Za

socijalnu politiku", "Socijal-demokratski agitator", "Porezi: jedna

žalosna glava u politici srpske buržoazije", "Jedinstvo pokreta".

        1882 - Rođen je francuski slikar Žorž Brak, koji je s

Pablom Pikasom  1905. osnivač kubističkog pokreta. Posle Prvog

svetskog rata prolazio je kroz razne faze, slikajući s upadljivom

originalnošću. Slikao je pejzaže, aktove i mrtve prirode.

        1887 - U Beogradu je osnovana Opservatorija Velike škole,

čiji je rad omogućio izradu desetina naučnih radova koji su

poslužili kao osnova za istraživanja klime. Osnivanjem

Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija

je postala njegov sastavni deo.

        1888 - U Brazilu je ukinuto ropstvo, među poslednjima u

svetu.

        1914 - Rođen je američki bokser afričkog porekla Džozef

Luis Barou, poznat kao Džoe Luis, apsolutni prvak sveta u teškoj

kategoriji od 1937. do 1949. Titulu je osvojio 22. juna 1937. u

meču sa zemljakom Džimom Bradokom i odbranio je 25 puta, po čemu je rekorder, a niko ga nije nadmašio ni po dužini držanja titule.

Povukao se neporažen 1949, ali se zbog finansijskih nedaća vratio

na ring i 1950. i 1951. bezuspešno pokušao da povrati titulu.

        1927 - U Nemačkoj je "crni petak" nagovestio slom

nacionalne privrede.

        1930 - Umro je norveški polarni istraživac Fritjof

Nansen, diplomata i humanista, profesor okeanografije na

Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922.

Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean,

a posle Prvog svetskog rata se bavio zaštitom ratnih zarobljenika

i nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio

je repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju

Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša nazvana "Nansenov pasoš" i sada je u upotrebi kao potvrda

identiteta raseljenih ljudi.

        1931 - Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif

Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći 

deo stvaralaštva posvetio romantičarskoj muzici. Njegove solo 

pesme i horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos

srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu i bio je u

Beogradu dirigent pevačkog društva "Obilić". Dela: horovi

"Narodni zbor", "Junački poklič", "Kola", "Potočara", "Zadovoljna

reka", solo pesme "Čežnja", "Kaži mi, kaži, Stojanke", crkvena

muzika "Liturgija", "Pomen", "Carju nebesni", "Opelo".

        1940 - Britanski premijer Vinston Čerčil u parlamentu je

u Drugom svetskom ratu izjavio da naciji u sukobu s Nemačkom ne

može da obeća "ništa sem krvi, suza i znoja".

        1941 - Ministar unutrašnjih poslova ustaške Nezavisne

Države Hrvatske Andrija Artuković propisao je u Drugom svetskom

ratu "Provedbenu naredbu o ustrojstvu i poslovanju ravnateljstva za

javni red i sigurnost", što je bio "pravni osnov" hrvatskih vlasti

za stavljanje van zakona oko dva miliona Srba i desetine hiljada

Jevreja i Roma.

        1944 - U Drvaru je u Drugom svetskom ratu formirana Ozna, 

Odeljenje za zaštitu naroda, služba bezbednosti ustrojena po 

uzoru na odgovarajuću sovjetsku službu. Kasnije je preimenovana 

u UDB, Uprava državne bezbednosti.

        1961 - Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, jedan

od najomiljenijih glumaca u istoriji Holivuda, prepoznatljiv po

naglašenoj individualnosti. Snimio je 84 filma. Filmovi: "Zakon

Divljeg zapada", "Narednik Jork" (Oskar), "Kome zvono zvoni",

"Tačno u podne" (Oskar), "Vera Kruz", "Prijateljsko ubeđivanje",

"Ljubav popodne", "Drvo za vešanje".

        1965 - Izrael i Zapadna Nemačka odlučili su da uspostave

diplomatske odnose, posle čega je više arapskih država prekinulo

odnose s Bonom.

        1968 - U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika

Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

        1969 - U rasnim nemirima u Kuala Lumpuru, glavnom gradu

Malezije, poginulo je više od stotinu osoba.

        1981 - Na papu Jovana Pavla II u Rimu je pucao Turčin

Mehmed Ali Agdža, ranivši ga u stomak i ruku.

        1994 - Ministri inostranih poslova SAD, Rusije, Britanije, 

Francuske, Nemačke, Belgije i Grčke odlučili su na sastanku u 

Ženevi, na osnovu mirovnog koncepta Evropske unije, da 51 odsto 

teritorije BiH pripadne bosanskim muslimanima i Hrvatima, a 49 odsto 

Srbima.

        1994 - Palestinska policija je, na osnovu sporazuma Izraela

i Palestinske oslobodilačke organizacije, u Jerihonu preuzela

kontrolu od izraelske vojske.

        1995 - U indijskoj državi Kašmir razularena masa

razbesnelih muslimana zbog razaranja jedne džamije, palila je

škole, vladine zgrade i hinduističke hramove.

        1996 - Više od 600 osoba poginulo je u nevremenu na severu

Bangladeša.

        1999 - Avioni NATO srušili su pokretni most u Vrbasu na

Velikom bačkom kanalu. Istovremeno su visokoprovodljivim grafitnim

bombama ponovo gađana postrojenja Elektroprivrede Srbije, zbog

čega su bez struje ostali Niš, Pirot, Kuršumlija, Aleksinac,

Prokuplje, Leskovac, Šabac i delovi Beograda, Novog Sada i više

mesta u Vojvodini.

        1999 - Francuski pisac i filozof Režis Debre optužio je

NATO u otvorenom pismu predsedniku Francuske Žaku Širaku za

zločine nad civilima i osporio "ključni razlog" za agresiju na

Srbiju (SRJ) jer tokom boravka na Kosovu i Metohiji nije našao

nikakve dokaze navodnog genocida nad Albancima.

        1999 - Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava

"Hjumen rajts voč" optužila je NATO da krši međunarodno ratno

pravo, povodom agresije na Srbiju (SRJ) i da se stalno povećava

broj ubijenih civila i razorenih civilnih objekata, mada je agresija

otpočela pod izgovorom "zaštite ljudskih prava".

        1999 - Peru i Ekvador potpisali su dokument o

razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg 

su dve latinoameričke zemlje tri puta ratovale.

        2000 - Predsednika Izvršnog veća Vojvodine Boška

Peroševića na Novosadskom sajmu ubio je umno poremećeni pripadnik sajamskog obezbeđenja.

        2004 - U Indiji su završeni maratonski skupštinski izbori

koji su trajali više od mesec dana, na kojima je posle osam godina

u opoziciji, pobedila Kongresna stranka Sonje Gandi, koja je

neočekivano odlučila da ne prihvati mesto šefa vlade i podnela

je ostavku na mesto predsednika stranke.

        2006 - Najmanje 29 lica je poginulo, a osam je nestalo u

tropskoj oluji koja je zahvatila severozapadnu oblast Filipina.

Tajfun "Čanču" naterao je oko 24.000 osoba da napuste svoje

domove. Oko 20 tajfuna svake godine pogode arhipelag Filipina,

uglavnom tokom trajanja kišne sezone od sredine maja do septembra.

        2007 - U eksploziji kamiona bombe čija je meta bilo

središte vodeće kurdske političke partije, Kurdistanske

demokratske partije (KDP) Masuda Barzanija, lidera autonomnog

kurdskog regiona na severu Iraka, u Mahmuru, oko 50 kilometra

južno od Ibrila, poginulo je 30, a ranjeno 50 osoba. Odgovornost 

za taj napad preuzela je međunarodna teroristička mreža 

Al Kaida.

        2007 - Najmanje milion Turaka koji podržavaju svetovnu

državu okupilo se u gradu Izmiru kako bi protestvovalo protiv

proislamističke orjentacije vlade, u strahu da će sekularni

koncept države kakav je ustrojio Kemal Ataturk biti poništen.

        2007 - Predstavnica Srbije Marija Šerifović pobedila je

pesmom "Molitva" na 52. nadmetanju za Pesmu Evrovizije održanom u

Helsinkiju u Finskoj, u Hartval Areni.

        2008 - Najmanje 80 osoba poginulo je u indijskom

gradu Džaipur, u Radžastanu, na severozapadu Indije, oko

240 km od Delhija, a oko 150 je povređeno, u osam eksplozija.

Bombe su aktivirane na gradskim pijacama u blizini hindu hrama

u kojem je bio okupljen veliki broj vernika.

2018 - U Surabaji, Istočna Java, drugom najvećem gradu 

Indonezije, dogodilo se više terorističkih napada na hrišćane, 

pri čemu je poginulo 28 osoba a 57 je povređeno. Napad motivisan 

islamskim ekstremizmom izveli su otac, majka i četvoro dece. 

Takozvana Islamska država priznala je odgovornost. 

2024 - Umrla je Alis Manro, kanadska književnica, nobelovac. 

Uglavnom je pisala kratku fikciju s najčesćom tematikom sudbina 

i psiholoških stanja običnih ljudi u provincijskoj sredini. Otuda 

je prozvana "kanadski Čehov". Objavila je desetinu zbirki priča. 

Dobitnica je najprestižnijih književnih priznanja Kanade, Bukerove 

nagrade 2009. a Nobelove 2013.

2024 - U Novoj Kaledoniji izbili su rasni nemiri. Bunt praćen 

žrtvama, paljevinama, pljačkom, izazvan je nezadovoljstvom matičnog stanovništa, Kanaka, izbornim zakonom koji izjednačava prava doseljenika sa starosedeocima. Na Novoj Kaledoniji su prethodno održani referendumi na kojima je odvajanje od Francuske odbačeno.