Dogodilo se na današnji dan

 Danas je utorak, 6. maj, 2025. 

 1237 - U manastiru Mileševa sahranjene su mošti oca

srpske Crkve, Svetog Save, godinu i po dana posle njegove smrti u

bugarskoj prestonici Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima

u Srbiju. Bugarski car Jovan Asen II nevoljno je pristao na zahtev

Savinog sinovca kralja Vladislava da Savine mošti budu prenesene

u otadžbinu.

        1626 - Holandski naseljenik Peter Minuit kupio je od

lokalnih Indijanaca ostrvo Menhetn, na kojem je kasnije izgrađen

Njujork, plativši ga sitnicama. Ukupna vrednost te robe nije

premašivala 25 dolara.

        1758 - Rođen je Maksimilijan Robespjer, jedan od 

prvaka Francuske revolucije, predvodnik jakobinaca i začetnik 

revolucionarnog terora. Zbog opste nepopustljivosti narod

Pariza nazvao ga je "Nepodmitljivi". Odigrao je ključnu ulogu u

pogubljenju kralja Luja XVI, 21. januara 1793, kao i u obaranju s

vlasti žirondinaca krajem maja 1793. Uspostavio je jakobinsku

diktaturu juna 1793. i ona je trajala do kraja jula 1794. Kao član

"Odbora javnog spasa" bio je stvarni šef revolucionarne vlade sa

presudnim uticajem na Konvent. Uveo je novi, revolucionarni

kalendar, korišćen od 1793. do kraja 1805. s novim praznicima i

nazivima meseci. Ukinuo je hrišćanstvo, zaveo veru u "Vrhovno 

biće" i postao njen prvosveštenik. Boreći se protiv spoljne 

intervencije, bio je inicijator stvaranja revolucionarne armije. 

Poslao je na giljotinu sve prvake revolucije i saborce koji su 

zastupali drukčije ideje ili se protivili teroru. Kad je krupna 

buržoazija izvela termidorski prevrat 27. jula 1794, sutradan 

su na giljotini okončali život on i druge jakobinske vođe.

        1804 - U Ostružnici kod Beograda počela je ustanička

skupština radi uspostavljanja sudskih i upravnih vlasti na

oslobođenoj teritoriji, koju je sazvao vođa Prvog srpskog ustanka

Karađorđe. U toku zasedanja skupštine propao je pokušaj nekih

starešina da raspravu usmere protiv Karađorđa i ponovo postave

pitanje vođstva ustanka. Zasedanje je okončano 15. maja.

        1830 - Na osnovu naredbe knjaza Miloša Obrenovića, u

Požarevcu je oformljena prva jedinica garde u tadašnjoj Kneževini

Srbiji. Taj datum prihvaćen je kao Dan garde Vojske Srbije.

        1840 - Puštene su u promet prve poštanske marke u Velikoj

Britaniji - od jednog i dva penija s likom kraljice Viktorije.

        1856 - Rođen je Sigmund Frojd, austrijski lekar jevrejskog 

porekla, osnivač psihoanalize, lekar za nervne bolesti i profesor 

nervne patologije na Univerzitetu u Beču. Pred nacistima je 1938. 

emigrirao u London, gde je umro 1939. Posebno je isticao značaj 

nesvesnog (podsvesnog) kao i seksualnosti na psihički život ljudi. 

Njegove psihoanalitičke studije bitno su uticale na najrazličitije 

sfere humanističkih nauka i umetničkog stvaralaštva. Zanimljivo 

je da je kao austrijski patriota 1914. bio oduševljen pohodom 

Austrougarske protiv, kako je govorio, "drskih Srba". Veoma plodan 

autor. Dela: "Psihopatologija svakodnevnog života", "Tumačenje snova", 

"Tri raspave o seksualnoj teoriji", "Dosetka i njen odnos prema 

nesvesnom", "Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta", "Uvod u 

psihoanalizu","Totem i tabu", "O snu", "Psihologija masa i analiza ega", 

"Ja i ono", "Mikelanđelov Mojsije", "Dostojevski i oceubistvo", 

"Nelagodnost u kulturi", "Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu", 

"Studije o histeriji", "Autobiografija".

        1856 - Rođen je američki istraživač i admiral Robert

Edvin Piri čija je ekspedicija u aprilu 1909. uspela da prva dospe

do Severnog pola. Ispitao je najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga

je 1901. i na taj način ustanovio da je ostrvo. Dela: "Na Sever

preko Velikog leda", "Najbliže polu", "Severni pol", "Tajne

polarnih putovanja".

        1862 - Umro je američki pisac Henri Dejvid Toro, jedan od

najboljih američkih esejista, nazvan "pustinjak Valdena" zato što

je od 1845. do 1847. živeo usamljenički u šumama pored jezera

Valden. Pisao je protiv ropstva, otimačkog rata SAD protiv Meksika

od 1846. do 1848. u korist robovlasničkog Juga, propovedao je

vraćanje prirodi i spajao misticizam i posvećenost prirodi. U

najvažnijem delu, zbirci od 18 eseja "Valden", poznatoj i kao

"Život u šumi", opisao je svoja  usamljenička iskustva kao i

stavove o svetu koji ga okružuje. Ostala dela: "Dnevnik", eseji

"Građanska neposlušnost", "Ropstvo u Masačusetsu", "Odbrana

Džona Brauna".

        1868 - Rođen je srpski matematičar Mihajlo Petrović,

poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole,

profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije

i niza inostranih akademija. Kao dečak naučio je ribarski zanat,

potom polozio majstorski ispit ribarskog esnafa, ribarenje je

neobično voleo i tako dobio nadimak "Mika Alas". Napisao je više

od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke

fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije.

Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih

spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim

i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi,

posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela:

"Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina", "Elementi

matematičke fenomenologije", "Fenomenološko preslikavanje",

"Predavanja o matematičkim spektrima", putopisi "Kroz polarnu

oblast", "U carstvu gusara", naučna publicistika "Jegulje".

        1885 - Nikola Tesla prijavio je patentnom zavodu SAD prvi

patent:"Komutator za električne dinamo-mašine". U periodu od 1887.

do 1890. Tesla je prijavio svoje najpoznatije patente iz oblasti 

naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske javno prikazuje 

u Američkom institutu elektroinženjera, 16. maja 1888. tokom 

predavanja "Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje". 

Ubrzo potom Kompanija Vestinghaus otkupljuje prvih sedam Teslinih 

patenata iz oblasti polifaznih struja.

        1895 - Rođen je američki glumac italijanskog porekla

Rudolf Valentino, najpopularnija filmska zvezda početkom 20. veka.

Premda skromnih glumačkih sposobnosti, proslavio se u nemim

filmovima ulogama zavodnika, stekavši milione obožavateljki.

Filmovi: "Četiri jahača apokalipse", "Dama s kamelijama", "Šeik",

"Šeikov sin", "Krv i pesak", "Mladi radža", "Gospodin Boker",

"Crni orao".

        1900 - U Sremskim Karlovcima, uz veliku svečanost,

položen je kamen temeljac novog monumentalnog zdanja srpskog

Bogoslovskog seminara. Reprezentativnu građevinu, projekat arhitekte

Vladimira Nikolića, o svom trošku, podigao je patrijarh Georgije

Branković, prilogom od 200.000 kruna. Malo klirikalno učilište u

Sremskim Karlovcima, preteču današnje karlovačke Bogoslovije Svetog

Arsenija, osnovao je februara 1794. Mitropolit Stratimirović. Njoj 

je prethodila Mala klirikalna škola, koja je radila u okviru

Pokrovobogorodične škole mitropolita Pavla Nenadovića, otvorene

1749. Docnije 1797. mitropolit je otvorio i "Blagođejanije", gde su

siromašniji učenici Bogoslovije i Gimnazije besplatno dobijali stan

i hranu. Karlovačka bogoslovija uživala je veliki ugled i ostavila

je veliki trag u srpskoj kulturi. Iz njenog okrilja izrastao je i

najviši domet srpske duhovne muzike - Karlovačko pojanje, čiji su

znameniti učitelji bili prota Anastasije Popović i sveštenik Đura

Popović. Vrhunski dometi Karlovačkog pojanja najbolje su sačuvani

u crkvenoj muzici Kornelija Stankovića.

        1912 - Rođena je Elen Milen-Prajs, austrijski mačevalac,

trostruki prvak sveta. U Los Anđelesu 1932. osvojila je prvu zlatnu

olimpijsku medalju u mačevanju. Rođena u Berlinu, Miler se 1930.

preselila u Beč, gde je radila u prestižnom bečkom Burgteatru.

Na Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu osvojila je bronzani

trofej a 1948. u Londonu ponovo je izborila treće mesto. Tri puta

je bila prvakinja sveta - 1947. 1949. i 1950.

        1915 - Rođen je Orson Vels, američki filmski glumac 

i režiser, čiji je prvi film "Građanin Kejn" jedno od najbitnijih

dela u istoriji kinematografije. Svako njegovo delo nosi pečat

snažne i originalne ličnosti. Dobio je 1971. Oskar za životno

delo. Ostali filmovi: režija i gluma - "Veličanstveni

Ambersonovi", "Dama iz Šangaja", "Magbet", "Otelo", "Zrno zla",

"Gospodin Arkaden", "Proces", "Ponoćna zvona", "Istine i laži",

gluma - "Sirotica iz Lokvuda", "Treći čovek", "Hotel

internešenel".

        1919 - Na Versajskoj mirovnoj konferenciji posle Prvog

svetskog rata poraženoj Nemačkoj oduzete su kolonije u Africi

Tanganjika, Namibija (Jugozapadna Afrika), Togo i Kamerun, kao i

Papua na Novoj Gvineji i još neki posedi na Pacifiku i na

kineskoj obali.

        1923 - Rođen je Dragan Savić, srpski ilustrator,

karikaturista i strip autor. Pripadao je plejadi velikih

strip autora međuratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata

završio je Akademiju za primenjenu umetnost. Najveći deo radnog

veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu "Borba".

Njegove karikature objavljivane su i u "Njujork tajmsu", "Krokodilu",

"Uniti", "Ođiju", "Čikago san tajmsu", "Asahi šimbunu". Bio je

dopisni član Akademije "San Marko" u Veneciji. Prvi je dobitnik

nagrade za karikaturu "Pjer", a dobio je i niz međunarodnih

priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu

karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu

"Karikatura u borbi za mir" u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu

humora u Tolentinu.

        1932 - Francuskog predsednika Pola Dumea u Parizu je ubio

ruski emigrant.

        1937 - Poginulo je 36 putnika najvećeg nemačkog cepelina

"Hindenburg", koji se zapalio posle preletanja Atlantika, u trenutku

kad je sletao u Lejkharst u američkoj državi Nju Džersi. Nesreću

su preživele 62 osobe.

        1949 - Umro je Moris Meterlink, belgijski pisac flamanskog 

porekla, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. Dela:

pozorišni komadi "Peleas i Melisanda", "Mona Vana", "Plava ptica",

"Princeza Malen", dela filozofsko-lirske inspiracije "Mudrost i

sudbina", "O smrti", "Život pčela", "Život mrava", zbirka pesama

"Topli staklenci".

        1974 - Zapadnonemački kancelar Vili Brant podneo je

ostavku posle kampanje opozicije zbog špijunske afere u kojoj je

otkriveno da je njegov bliski saradnik Ginter Gijom bio

istočnonemački špijun.

        1976 - U severnom italijanskom gradu Udine u zemljotresu je

poginulo 973 osoba.

        1981 - SAD su proterale sve libijske diplomate, tvrdeći da

vlada Libije podržava međunarodni terorizam.

        1991 - Na poziv lidera HDZ-a Franje Tuđmana, u Splitu su

izbile žestoke demonstracije protiv JNA u kojima je ubijen vojnik

Saško Gešovski, a slika davljenja vojnika Svetlanča Nakova obišla

je svet.

        1992 - Umrla je Marlen Ditrih, američka filmska glumica 

nemačkog porekla, koja je snimila više od 50 filmova i važila za

najtipičniji primer vamp glumice. Sahranjena je u rodnom Berlinu,

iako je najveći deo života provela u SAD, gde je pobegla od

režima Adolfa Hitlera, odbivši 1937. ponudu da gradi umetničku

karijeru u Nemačkoj. Filmovi: "Plavi anđeo", "Žudnja", "Maroko",

"Šangaj-ekspres", "Kismet", "Obešćašćena", "Svedok optužbe",

"Suđenje u Nirnbergu".

        1993 - Skupština Republike Srpske odlučila je da se o

Vens-Ovenovom planu za Bosnu i Hercegovinu raspiše referendum. Na

izjašnjavanju građana 15. i 16. maja protiv plana je glasalo 96

odsto upisanih birača.

        1994 - Francuski predsednik Fransoa Miteran i engleska

kraljica Elizabeta II otvorili su tunel ispod Lamanša.

        1996 - Vlada predsednika Gvatemale Alvara Arsua i vođe

levičarske gerile potpisali su sporazum o okončanju 35-godišnjeg

građanskog rata u toj srednjoameričkoj zemlji.

        1998 - Najmanje 150 ljudi poginulo je u naseljima u južnoj

Italiji u rečnim bujicama nastalim posle izuzetno obilne kiše.

        2002 - Odlukom predsednika Džordža Buša, SAD su stavile

van snage potpis bivšeg predsednika Bila Klintona iz decembra 1999.

na međunarodni ugovor o formiranju Međunarodnog krivičnog suda za

ratne zločine. Kongres je rezolucijom ovlastio predsednika SAD da

upotrebi i oružanu silu u oslobađanju američkih državljana ako

budu privedeni pred taj sud.

        2002 - U Holandiji je ubijen lider holandske desnice Pim

Fortajn što je, zvanično, prvo političko ubistvo u toj zemlji

od 17. veka. Fortajna je ubio jedan muslimanski fanatik, navodno 

iz verskih razloga.

        2006 - Umrla je poslednja preživela putnica Titanika

amerikanka Lilijan Gertrud Asplund. Ona se Titanikom vraćala sa

roditeljima i četvoricom braće iz Švedske, odakle su poreklom,

u SAD, kada je brod udario u santu leda i posle nekoliko časova,

15. aprila 1912. godine, potonuo u vode na severu Atlantskog okeana.

Putovali su trećom klasom tada najluksuznijeg broda, za koji se

tvrdilo da ne može da potone. Prema izveštaju američkog Senata,

u nesreći su poginule 1.523 osobe.

        2007 - Umro je Đorđe Novković, najtiražniji kompozitor

pop muzike u bivšoj Jugoslaviji. Novković je 1960-tih svirao sa

sarajevskom grupom "Indeksi", a zatim je osnovao grupu "Pro Arte".

Njegove pesme je izvodila plejada poznatih interpretatora: Gabi

Novak, Tereza Kesovija, Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Arsen

Dedić, Neda Ukraden, Mišo Kovač. Upamćen je i po pesmi "Danke

Dojčland", koja je nastala u znak zahvalnosti Nemačkoj za njeno

zalaganje za međunarodno priznanje nezavisnosti Hrvatske

januara 1992.

        2009 - Umro je srpski novinar Leon Davičo. Do 1968.

kao novinar "Politike", bio je dopisnik iz Londona, Berlina,

Pariza i Rima. Osnivač je i glavni urednik "Ekspres politike",

od 1968. do 1974. godine šef je evropske kancelarije za

informacije UNICEF-a sa središtem u Parizu, a do 1980. godine

direktor za informacije UNESKO-a. Od 1980. do 1987. bio je

portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice u Ženevi, a 

posle toga, do 1989. portparol UNESKO-a. 

2012 - U Srbiji je na skupštinskim i predsedničkim 

izborima pobedu odnela koalicija okupljena oko Srpske napredne 

stranke "Pokrenimo Srbiju", a u drugom krugu predsedničkih izbora 

održanim dve sedmice potom pobedio je kandidat te koalicije, 

lider SNS-a Tomislav Nikolić.

2013 - Preminuo je Đulio Andreoti, prvak italijanskih 

Hrišćanskih demokrata i neka vrsta "sive eminencije"

italijanske politike u vreme "Hladnog rata". Čak u sedam 

navrata bio je predsednik vlade te zemlje.

2015 - Objavljeno je da se Vrhovni savet za antikvitete 

Egipta saglasio s ponovnom gradnjom Aleksandrijskog svetionika. 

Jedno od sedam čuda antičkog sveta Aleksandrijski svetionik, 

visok 137 metara, izgrađen je u trećem veku pre n.e. na 

poluostrvu Faros.

2020 - Skupština Srbije izglasala je ukidanje vanrednog 

stanja uvedenog 15. marta zbog pandemije virusa. U tom trenutku 

u Srbiji je zabeleženo približno 10.000 zaraženih, na nepunih 

120.000 testiranih. Preminulih je do tada bilo preko 200.

2021 - U velikoj policijskoj akciji protiv trgovaca narkoticima 

u faveli Žakarezinjo, Rio de Žaneiro, Brazil, poginulo je 29 osoba. 

Akcija je izazvala kritike grupa za zaštitu ljudskih prava, s tezom da 

je upotrebljena prekomerna sila.

2022 - U hotelu Saratoga u centru Havane, Kuba, dogodila se 

razorna eksplozija. Poginulo je 47 osoba, a 52 su povređene. Do tragedije 

je došlo uzled curenja gasa. Stradali su radnici koji su radili na obnovi 

odnosno pripremama otvaranja hotela. 

2023 - U Londonu, Kenterberijski arhiepiskop krunisao je kralja 

Čarlsa III u Vestminsterskoj opatiji. Krunisan je krunom Svetog Edvarda 

koja je sadašnji oblik dobila 1661, na tronu iz 14. veka. Činom krunisanja, 

miropomazanja, Čarls III postao je monarh zemalja Ujedinjenog Kraljevstva 

kao i još 14 krunskih zemalja iz sastava Komonvelta.

        - Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Georgija.

Ovaj praznik najčešće se u narodu naziva Đurđevdan i česta

je krsna slava među Srbima. Sveti Georgije kažnjen je razapinjanjem 

na točku pošto je, kao tribun u vojsci rimskog cara Dioklecijana 

javno priznao da ispoveda hrišćanstvo. Smatra se zaštitnikom 

ratnika.