Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 3. maj,  2025. 

1469 - Rođen je italijanski političar, diplomata, 

pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača

politikologije. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 

14 godina sekretar vladajućeg "Saveta desetorice". Oslobodio je

politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih

koncepata i začetnik je ideje nacionalne države. U glavnom delu 

"Vladalac" u kojem je izneo i sopstvena diplomatska iskustva, 

razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom 

u interesu njenog jačanja, bez obzira da li će cilj postići 

zakonom ili silom. Smatrao je da su merila individualnog morala 

nepodobna za procenjivanje postupaka u ime države, otuda je iz 

njegove političke filozofije docnije izveden pojam "makijavelizam". 

Zalagao se za ujedinjenje Italije. Rimokatolička crkva je 1559. 

njegova dela stavila na "Indeks zabranjenih knjiga". Ostala dela: 

"Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija", "Istorija Firence", 

"O ratnoj veštini", komedija "Mandragola".

        1494 - Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor

Kolumbo otkrio je ostrvo kasnije nazvano Jamajka.

        1500 - Portugalski moreplovac Pedro Alvareš Kabral otkrio

je Brazil na putu ka Indiji i proglasio ga posedom Portugalije. U

januaru iste godine uz obalu Brazila prispeo je španski moreplovac

Vinsente Pinson, ali nije iskoristio priliku da tu zemlju proglasi

španskim posedom.

        1748 - Rođen je francuski revolucionar i sveštenik

Emanuel Žozef Siej, nazvan "patrijarh revolucije", jedan od vođa

Francuske revolucije i osnivač Jakobinskog kluba, koji je 1799.

odigrao ključnu ulogu u državnom udaru kojim je vlast prigrabio

Napoleon Bonaparta. U toku revolucije napustio je jakobince i postao

član kluba Fejana, koji je zastupao načela ustavne monarhije. Bio

je prevrtljiv u politici i zauzimao je istaknute položaje u svim

fazama revolucije, izuzev u periodu jakobinske diktature. U brošuri

"Šta je treći stalež?" izložio je političke zahteve

buržoazije.

        1791 - Poljski kralj Stanjislav II Avgust Ponjatovski

potpisao je liberalni ustav, drugi takav dokument u svetu posle

ustava SAD, kojim je uspostavljena parlamentarna monarhija.

        1814 - Francuski kralj Luj XVIII vratio se u Pariz posle

poraza cara Napoleona I u bici kod Vaterloa. Bio je to početak

epohe restauracije Burbona, a tekovine revolucije i bonapartizma 

su uklanjane.

        1841 - Novi Zeland je proglašen britanskom kolonijom.

        1885 - Umro je knez Srbije Aleksandar Karađorđević.

Tokom njegove vladavine od 1842. do 1858. donet je Građanski

zakonik Srbije (1844.) i reformisano sudstvo. Srbiji su autonomni

status 1856. na Pariskom kongresu, garantovale velike sile. Posle 

svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića na presto su ga 1842. doveli 

takozvani ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja njihovom Savetu 

i vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja ga je zbacila 

1858. na Svetoandrejskoj skupštini i na presto Srbije je vraćen 

knjaz Miloš Obrenović. U vreme kneza Aleksandra Karađorđevića 

nastalo je "Načertanije" Ilije Garašanina, svojevrsni program 

južnoslovenskog okupljanja.

        1898 - Rođena je Golda Meir, izraelska državnica. 

Predsednik vlade Izraela od 1969. do 1974. Iz rodnog Kijeva sa 

porodicom 1906. dospeva u SAD, a u Palestinu prelazi 1921. gde je 

živela u jednom kibucu. Bila je rukovodilac u Savezu sindikata 

(Histadrut) i Svetskoj jevrejskoj agenciji, a 1948. postala je 

prvi ambasador Izraela u Sovjetskom Savezu. Potom je bila ministar 

rada i šef diplomatije, od 1956. do 1966. generalni sekretar partije 

MAPAJ, a od 1972. i zamenik predsednika Socijalističke internacionale. 

Ostavila je neobično zanimljive memoare.

        1898 - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i

istoričar književnosti Svetislav Vulović, profesor Velike škole

u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od

najuticajnijih srpskih književnih kritičara u 19. veku. Napisao 

je kritičke studije trajnije vrednosti o srpskim pesnicima

romantičarima, Petru II Petroviću Njegošu, Simi Milutinoviću

Sarajliji, Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću.

        1901 - U Subotici je osnovan Sportski atletski klub

"Bačka", prvi fudbalski klub na teritoriji današnje Srbije.

        1902 - Rođen je francuski fizičar Alfred Kastler, član

Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966.

Otkrio je i razvio optičke metode izučavanja Hercovih rezonanci u

atomima i njegov rad je od ključnog značaja za razvoj lasera.

        1922 - U Parizu je osnovana Međunarodna železnička

unija, među čijim osnivačima je bila i Državna železnica

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

        1933 - Rođen je Džejms Braun, jedan od najuspešnijih

američkih pevača "soula i bluza". Tokom svoje 40-godišnje

karijere imao je rekordnih 98 hitova na listi "Bilbord Top 40". 

Sedamnaest njegovih hitova je bilo prvoplasirano na top listama, 

što su nadmašili samo Stivi Vonder i Luis Džordan, dok Areta 

Frenklin ima isti broj hitova. Braun je uz Prislija i Dilana 

najbitnija pojava muzičke industrije SAD druge polovine 20 veka.

        1939 - Smenjen je Maksim Litvinov i za šefa sovjetske

diplomatije postavljen je Vjačeslav Molotov, a već idućeg dana

počeli su tajni pregovori Sovjetskog Saveza i Nemačke, okončani

krajem avgusta 1939. paktom o nenapadanju, u čemu je Molotov imao

velikog udela.

        1945 - Britanska 14. armija zauzela je u Drugom svetskom

ratu Rangun, glavni grad Burme (sadašnji Mjanmar) oslobodivši 

ga od japanske okupacije.

        1946 - U Tokiju je počeo da zaseda Međunarodni vojni sud

za Daleki istok, koji je sudio japanskom vojnom rukovodstvu. Proces

je trajao do novembra 1948, kad je od 28 okrivljenih sedam osuđeno

na smrt, 16 na doživotnu robiju, a ostali na vremenske kazne.

Sjedinjene države su postupno izmenile čitav sistem ustrojstva

japanske monarhije. Tradicionalni sistem Japana podrazumevao je da

carska vlast ima božansko poreklo, a nakon Drugog svetskog rata

ustanovljena je klasična parlamentarna monarhija.

        1968 - U Parizu su se žestoko sukobili studenti i

policija, što je označilo početak jednomesečnih demonstracija

koje su zahvatile još neke evropske zemlje, ukljucujući

Jugoslaviju.

        1991 - U rodno selo Lelić kod Valjeva preneti su posmrtni 

ostaci episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikolaja Velimirovića, 

izuzetnog besednika, doktora teologije i filozofije, koji je 1956. 

umro u jednom ruskom manastiru u SAD. Prvi svetski rat proveo je 

na Zapadu kao izaslanik srpske vlade, a u Drugom svetskom ratu 

Nemci su ga držali u zatočeništvu, uključujući logor Dahau. 

Po okončanju rata ostao je u emigraciji kao politički emigrant.

        1991 - Umro je američki pisac poljskog porekla Ježi

Kosinski, u čijim delima preovlađuju teme nasilja, surovosti i

požude. U prvom i najboljem romanu "Obojena ptica" groteskno je

opisao zaostalost istočnoevropskog sela u vreme Drugog svetskog

rata. Bilo je pokušaja osporavanja autorstva nekih romana

objavljenih pod njegovim imenom. Ostala dela: romani "Koraci",

"Prisutnosti", "Đavolje drvo", "Pilotska kabina".

        1992 - U Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu muslimanske snage

pod kontrolom člana krnjeg Predsedništva BiH Ejupa Ganića, kojem

je asistirao bivši šef Hrvatske demokratske zajednice u BiH

Stjepan Kljujić, o čemu postoji tonski snimak, napale su kolonu

vozila JNA. To je učinjeno uprkos dogovoru muslimanskog lidera

Alije Izetbegovića, komande Druge vojne oblasti JNA i Unprofora,

kao i "čvrstim garancijama" da će kolona bezbedno napustiti grad.

Pripadnici tzv. teritorijalne odbrane i "zelenih beretki" pod

komandom Emina Švrakića otvorili su unakrsnu vatru, posle čega 

su ljude izvlačili iz vozila, zlostavljali i ubijali.

        1996 - Delegati 55 zemalja saglasili su se na konferenciji

UN o novim pravilima korišćenja mina, ali nisu prihvatili njihovu

potpunu zabranu.

        1998 - Saopšteno je da je DNK analizom nepobitno

ustanovljeno da je telo iskopano ispod jedne zgrade u Berlinu više

od 20 godina ranije pripadalo nemačkom ratnom zločincu Martinu

Bormanu, jednom od najbližih saradnika Adolfa Hitlera.

        1999 - Kasetne bombe izbačene iz aviona NATO usmrtile su

najmanje 20 i ranile 43 osobe u autobusu kod Savinih Voda u blizini

Peći. To područje je više od dva sata zasipano kasetnim bombama,

pa su ranjeni i pripadnici spasilačkih ekipa. Portparol NATO

Džejms Šej izjavio je da NATO nema ništa s napadom na autobus,

što su porekli očevici, a nemačka televizija ARD je nepobitno

dokazala da su na autobus bačene kasetne bombe CBU-87/B,

prikazavši i upaljač FZU-39/B nađen kod pogođenog autobusa, 

koji se koristi samo uz navedeni tip kasetne bombe.

        1999 - NATO avioni su razorili zgradu novosadske

Radio-televizije.

        2001 - U Centralnom zatvoru u Beogradu pokušano je

uručenje optužnice Haškog tribunala bivšem predsedniku Srbije 

i SRJ Slobodanu Miloševiću, što je on odbio.

        2002 - Predstavnici 36 od 44 zemlje Saveta Evrope potpisali

su dokument o potpunoj zabrani smrtne kazne, čak i u vreme rata.

        2002 - Najmanje 450 osoba je poginulo kad je na reci Megna

170 kilometara južno od Dake, glavnog grada Bangladeša, potonuo

feribot "M.V. Salahudin-2" sa oko 500 putnika i članova posade.

        2005 - U Iraku je izabrana prva Vlada te zemlje po svrgavanju 

Sadama Huseina.

        2006 - Avion sa 113 putnika i članova posade jermenske

aviokompanije "Armavia" srušio se u Crno More nedaleko od ruskog

letovališta Soči, niko od putnika nije preživeo. Avion tipa

"Erbas" A-320 leteo je na liniji Jerevan-Soči i srušio se na pet

kilometara od obale.

        2007 - Umro je  Slobodan Novaković, filmski i televizijski

stvaralac. Po obrazovanju dramaturg, autor je popularnih,

humorističkih serija: "Muzikanti", "Građani sela luga",

"Kamiondžije", "Diplomci", "Ljubav na seoski način", "Mladići i

devojke" kao i serije "Sivi dom". Bio je urednik i voditelj hronika

Festa i Beogradske hronike, glavni i odgovorni urednik Umetničkog

programa i glavni urednik Televizije Beograd.

        2008 - Turska vojska saopštila je da je u sukobima s

gerilcima, prethodnih dana, poginulo najmanje 150 pripadnika

Radničke partije Kurdistana. Planinski masiv Kandil u severnom

Iraku, nedaleko od granice Turske, glavno je uporište pripadnika 

PKK, što je turskim vlastima decenijama otežavalo obračun sa 

Kurdima unutar Turske. 

        2008 - Oko 133.000 osoba poginulo je u Mjanmaru (ranije 

Burma) u oblastima Jangon i Ajejavadi, u naletu ciklona "Nagris".

Najteže je pogođena regija Bogalej, u delti Iravadi. Ciklon je

uništio desetine hiljada kuća i ostavio stotine hiljada ljudi 

bez krova nad glavom.

2011 - Rumunija i Sjedinjenje Američke Države postigle su 

sporazum o instaliranju NATO odbrambenog raketnog sistema na teritoriji 

Rumunije. Takozvani antiraktni štit izazvao je nezadovoljstvo u 

Rusiji, mada su SAD tvrdile da on nije uperen protiv te zemlje.

       

2016 - Preminula je Jadranka Stojaković, kantautor, velika 

zvezda jugoslovenske šansone. Muzikom je počela da se bavi obradom 

sevdalinki i izvođenjem pesama Alekse Šantića i Desanke Maksimović.

Njene pesme "Sve smo mogli mi", "Što te nema", "Ima neka tajna veza" 

bile su veliki hitovi. 

2016 - Takozvani Fudbalski savez Kosova primljen je u UEFA 

na Kongresu u Budimpešti prostom većinom od 28 glasova, nasuprot 

statutu te organizacije.

2019 - U Štrpcu, Sirinićka župa, Kosovo, došlo je do sukoba 

grupe meštana Srba i pripadnika specijalne jedinice kosovske policije 

ROSU. Povređeno je dvadesetak građana. Meštani su protestovali zbog 

gradnje mini hidroelektrane, uvereni da se time ugrožavaju izvori 

pijaće vode.

2020 - Politički protivnici vlasti u Karakasu i plaćenici koje 

je angažovala firma Silverkorp iz SAD, njih šezdesetak, iskrcali su se 

iz motornih čamaca na obalu Venecuele kod lučkog grada Gvaira, s ciljem 

obaranja tamošnjeg režima. Namera je bila zauzimanje aerodroma Simon 

Bolivar u Maiketiji i hapšenje Nikolasa Madura, predsednika Venecuele. 

Osam napadača je poginulo a desetine su uhapšene.

2023 - U Beogradu, u školi Vladislav Ribnikar, dogodilo se 

višestruko ubistvo. Trinaestogodišnji učenik škole upao je u ranim 

jutarnjim satima u školsku zgradu otvorivši vatru iz pištolja prvo 

u hodniku a potom u jednom kabinetu. Velikom brzinom ubio je 9 osoba 

a 6 je ranjeno. Jedna ranjena devojčica je naknadno umrla. Žrtve su bili 

učenici i radnik obezbeđenja. Među teško ranjenima je i nastavnica.