Dogodilo se na današnji dan

  - Danas je sreda, 2. april, 2025. 

   748 - Rođen je franački car Karlo Veliki, koji je od

dolaska na presto 768. do smrti 814. prekrojio kartu Evrope i

proširio Franačku državu od Severnog mora do Italije i od

Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog

cara. Što je bio čin sa trajnim posledicama po istoriju Evrope.

        1724 - Rođen je italijanski avanturista Đovani Đakopo

Kazanova, sinonim latinskog ljubavnika, jedna od najkoloritnijih

ličnosti Evrope 18. veka. Tokom burnog života bio je učenik

verske škole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir,

opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar. 

Njegovi "Memoari" dragocena su slika evropskog društva epohe u 

kojoj je živeo.

1791 - Pod optužbom da je paktirao sa dvorom ubijen je

francuski političar i pisac Onore Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo,

najbolji govornik Francuske revolucije i jedan od glavnih zastupnika

interesa trećeg staleža. Doprineo je pobedi Ustavotvorne skupštine

nad kraljem, ali ne kao principijelan protivnik monarhije. Njegov

cilj bio je parlamentarni model uz održavanje monarhije, po uzoru 

na Britaniju. Dela: "Esej o despotizmu", "O pruskoj monarhiji

pod Fridrihom Velikim".

        1805 - Rođen je danski pisac Hans Kristijan Andersen,

autor malih pripovedaka-bajki koje su mu donele svetsku slavu,

tvorac danske realističke proze. Izvanrednim stilom napisao je 

156 priča, uključujući "Carevo novo odelo" i "Ružno pače", 

koje su zasnovane na motivima danskog folklora, antičke mitologije 

i predanja, a za neke od njih inspirisalo ga je sopstveno tegobno 

detinjstvo obeleženo siromaštvom. Ostala dela: pesme (sačuvano 

ih je samo nekoliko), romani "Improvizator", "O.T.", "Samo muzičar", 

"Srećni Per", putopisi "Bazar jednog pesnika", "U Španiji", 

pisao je i dramska dela.

        1838 - Rođen je francuski državnik i advokat Leon 

Mišel Gambeta, jedan od osnivača Treće republike, koji je 

znatno doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle 

pada cara Napoleona III 1871. U borbi protiv Napoleona III predvodio 

je republikance, a u vreme Francusko-pruskog rata u, oktobru 1870, 

kao ministar unutrašnjih poslova, iz opsednutog Pariza balonom je

odleteo u unutrašnjost i organizovao borbu protiv Nemaca. Od 1879.

do 1881. bio je predsednik francuske Narodne skupštine, potom do

1882. predsednik vlade.

        1840 - Rođen je francuski pisac Emil Zola, tvorac i

najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je i

pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke

članke, političku publicistiku. Otvorenim pismom 1898. predsedniku

Francuske - pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror", odlučujuće

je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda Drajfusa, lažno

optuženog za izdavanje Nemačkoj vojnih tajni i osuđenog na

doživotnu robiju. Snagom talenta i strasnim ubeđenjima snažno 

je uticao na savremenike, ne samo u Francuskoj. Dela: romani "Nana",

"Žerminal", "Slom", "Trovačica", "Zver čovek", "Novac", "Zemlja",

"Plodnost", "Rad", "Istina", "Tri grada: Lurd, Rim, Pariz", 

rasprava "Eksperimentalni roman".

        1861 - U Sremskim Karlovcima je pod predsedništvom

patrijarha Josifa Rajačića započeo Blagoveštenski sabor,  

jedan od poslednjih crkveno-narodnih sabora Srba u Habzburškim 

zemljama. Na osnovu privilegija dobijenih od Beča, zatražena je 

posebna teritorija za Srbe pod nazivom Vojvodina Srpska, s vojvodom 

na čelu i sopstvenom administracijom, ali Ugarski sabor potom nije 

želeo ni da razmotri te zahteve. Održavanje Sabora odobrio je 

austrijski car Franc Jozef, ali ga je dvor u Beču iskoristio jedino 

da zaplaši nelojalni deo  mađarske aristokratije i umanji njihove 

aspiracije. Sabor je ipak značajan za istoriju Srba u Vojvodini, 

kao i srpskog naroda uopšte, jer je jasno naglasio da se ne slaže 

sa ukidanjem "Vojvodine srbske i tamiškog Banata" obrazovane posle 

revolucije 1848/9.

        1872 - Umro je američki pronalazač i slikar Semjuel Finli

Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane

znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf.

Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu

njemu u čast Morzeova azbuka.

        1905 - Zvanično je otvoren železnički tunel Simplon

ispod Alpa koji je povezao Švajcarsku i Italiju.

        1914 - Rođen je engleski filmski glumac Alek Ginis. 

Dobitnik je dva Oskara: 1957. za ulogu u filmu "Most na reci Kvaj" 

i 1980. za ukupan doprinos filmskoj umetnosti. Ostali filmovi: 

"Nežno srce", "Veliko očekivanje", "Oliver Tvist", "Čovek u 

belom odelu", "Most na reci Kvaj" (Oskar), "Naš čovek u Havani", 

"Lorens od Arabije", "Pad Rimskog carstva", "Hitler: 10 poslednjih 

dana", "Doktor Živago", "Rat zvezda", "Dan Eskima".

        1917 - Pred vojnim sudom za oficire, u Solunu je počeo 

proces, otvorena je istraga, protiv grupe oficira, poznate kao "Crna 

ruka" odnosno njihovog lidera generalštabnog pukovnika Dragutina 

Dimitrijevića Apisa. Bio je to obračun sa Apisom i oficirima koji 

su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu i 1911. 

organizovali tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt". Optuženi 

su da su pripremali terorističke aktivnosti i pokušali ubistvo 

regenta Aleksandra. Sud je osudio devet optuženih na smrt i dvojicu 

na 15 godina robije. Veliki vojni sud je delimično preinačio presudu, 

ali su Dimitrijević, major Ljubomir Vulović i Rade Malobabić 

streljani u Solunskom polju 26. juna 1917. Na temelju sačuvanog 

Vulovićevog pisma, 2. juna 1953. obnovljen je proces, i Vrhovni sud 

Narodne republike Srbije rehabilitovao je Dimitrijevića i ostale 

osuđene, što je nesumnjivo bilo motivisano političkim razlozima, 

odnosno namerom da se okrivi kralj Aleksandar.

1930 - Ras Tafari je postao car (Negus) Etiopije (Abisinija) 

pod imenom Haile Selasije I.

        1974 - Umro je francuski državnik Žorž Pompidu,

predsednik Francuske od 1969. do smrti. Šef države postao je 

posle ostavke Šarla de Gola i uglavnom je sledio ideje slavnog

prethodnika. Prethodno je bio profesor u Marselju i Parizu. Sa De

Golom je blisko sarađivao od 1945, u međuvremenu je bio direktor

Rotšildove banke, šef De Golovog kabineta i član Ustavnog 

saveta, a od 1962. do 1968. predsednik vlade.

        1982 - Vojna hunta Argentine je napala i zauzela

britanski posed Folklandska (Malvinska) ostrva u južnom 

Atlantskom okeanu, oko 500 kilometara istočno od argentinske 

obale, na kojima je u tom trenutku bilo 75 britanskih vojnika. 

Argentinske snage su Britanci potukli, povrativši Folklande, 

u ratu vođenom do polovine juna.

        1999 - Prvi put od početka agresije NATO je bombardovao

centar Beograda, ispalivši krstareće rakete na ispražnjene 

zgrade ministarstava unutrašnjih poslova SRJ i Srbije, od kojih 

je jedna pala samo tridesetak metara od Instituta za ginekologiju 

i akušerstvo, u kojem je u tom trenutku bilo oko 70 novorođenčadi 

s majkama. Vazdušni udar izazvan eksplozijama oštetio je zgradu 

Instituta, obližnju Neuropsihijatrijsku kliniku "Laza Lazarević", 

druga bolnička zdanja i više stambenih zgrada. Šira zona grada 

je bila bombardovana sve vreme od samog početka.

        1999 - Prilikom dva napada na Kuršumliju, NATO avijacija

usmrtila je 13 civila, oštetivši oko 500 zgrada, uključujući

manastire Svete Bogorodice i Svetog Nikole iz 12. veka, a u napadu

kasetnim bombama na albansko selo Nogavac kod Orahovca ubijena su

dva civila.

        2005 - Umro je papa Jovan Pavle II, rodom Poljak Karol 

Vojtila, čiji je pontifikat, izrazito reakcionaran, trajao 26 godina 

i bio jedan od najdužih u istoriji Rimokatoličke crkve. Vojtila, koji 

je imenovan za kardinala 1967. godine, postao je papa 16. oktobra 1978.

i sa 58 godina bio najmlađi papa do tada.

        2006 - Umrla je udovica atentatora na Hitlera, Nina Šenk

fon Štaufenberg, čiji je suprug pokušao da ukloni Adolfa Hitlera 

u atentatu 1944. godine, posle čega je streljan. Klaus Šenk fon 

Štaufenberg, podmetnuo je tašnu s bombom pod sto, ali je noga 

stola zaštitila Hitlera, 20. jula 1944. Zaverenici su streljani, 

a rodbina, uključujući groficu Štaufenberg, odvedena je u 

koncentracione logore. Učesnici neuspele zavere se slave kao

heroji u današnjoj Nemačkoj. Udovica grofa Štaufenberga, 

rođena je kao baronesa Fon Lerhenfeld 1913.

        2007 - Umro je Žarko Petrović, svojevremeno jedan od

najboljih odbojkaša sveta. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 

je 253 utakmice i osvojio je bronzane medalje na Olimpijskim igrama 

u Atlanti 1996, na Svetskom kupu u Tokiju 1996, i na evropskom

prvenstvu u Atini 1995.

        2007 - U snažnom zemljotresu jačine 8 stepeni po

Rihterovoj skali, koji je pogodio oblast Zapadnih Solomonskih

ostrva (arhipelag sa 256 ostrva) u Tihom okeanu, život je izgubilo

najmanje 12 osoba. Bez krova nad glavom je ostalo između 2.000 i

3.000 ljudi.

2015 - U napadu islamskih terorista grupe al-Šabab na 

kampus Univerziteta Garisa u Keniji, ubijene su 152 osobe, 

uključujući 4 napadača, a 79 je ranjeno. Organizator napada 

Muhamed Muhamud, bivši učitelj, poznat po nadimcima Kuno, 

Dulijadin ili Gamadhere, pripadnik somalske grupe Al Šabab 

i komandant milicije Ras Kamboni, i ranije je bio na poternici 

zbog niza ubistava na severoistoku Kenije.

2017 - Aleksandar Vučić pobedio je u prvom krugu 

predsedničkih izbora u Srbiji. Prethodno, od aprila 2014, 

obavljao je dužnost predsednika Vlade Srbije.

 

2019 - Abdelaziz Buteflika podneo je ostavku na mesto 

predsednika Alžira. Buteflika je za predsednika izabran prvi 

put 1999. godine, a u poslednjem periodu bio je suočen s 

protestima i pozivima na povlačenje. Pripadao je Frontu za 

nacionalno oslobođenje tokom rata za nezavisnost. Dugo je 

vodio diplomatiju Alžira, od 1963 do 1979. godine.