Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je sreda, 9. april, 2025. 

       1241 - Mongolski konjanici pod komandom Batu Kana, unuka

Džingis Kana, potukli su nemačke tevtonske vitezove u bici kod

Legnice u Šleziji.

        1483 - Umro je engleski kralj Edvard IV, vođa dinastije

Jork u građanskom "Ratu dveju ruža" protiv pristalica dinastije

Lankaster. Presto je osigurao pobedama svojih snaga 1461. u

ključnim bitkama kod Mortimer Krosa i Toutona. Krunu mu je 1470.

preoteo prethodnik na prestolu Henri VI, ali je pobedom nad vojskom

Lankastera u bici kod Tuksberija 1471. ponovo postao kralj.

        1553 - Umro je francuski pisac Fransoa Rable,

najznačajnija ličnost francuske renesanse. Zamonašio se kako bi 

sebi obezbedio mirno i stabilno školovanje, ali je nakon sukoba sa 

pretpostavljenima, zbog učenja grčkog, što je tadašnja Sorbona 

sprečavala, napustio manastir. Završio je medicinu u Monpeljeu i 

radio je kao lekar u Lionu. Pošto su njegova književna dela 

zabranjivana neretko je menjao mesto boravka. Glavna dela: "Gargantua" 

i "Pantagruel". Šaljivom pričom o neobičnoj kraljevskoj porodici 

divova, uz mnoštvo dosetki, izražavao je opšte ideje pravde, 

istinoljubivosti i humanosti. Na srpski jezik njegova dela je, 

virtuozno, preveo Stanislav Vinaver.

        1588 - Umro je italijanski slikar Paolo Veroneze, jedan 

od najznačajnijih predstavnika venecijanskog slikarstva. Bio je

majstor kolorita, dinamičnih kompozicija, svetla, gesta, prostora,

slikar gozbi, skupocenih tkanina, veličanstvenih enterijera i

eksterijera, renesansnog ambijenta u koji je prenosio biblijske i

mitološke teme. Obrađivao je teme iz hrišćanstva i antičke

mitologije, proslavivši bogatstvo i moć tadašnje venecijanske

države.

        1626 - Umro je engleski filozof i državnik Frensis

Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji.

Izradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). 

Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom 

kritikom ideologije. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 

1662. osnovano "Učeno društvo". U vreme vladavine kralja 

Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Uticao je 

na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika 

"Francuska enciklopedija". Dela: "Unapređenje nauke", "Novi 

organon", "Nova atlantida", "Eseji ili saveti etički i 

politički".

        1683 - Francuski istraživač Rober Kavelije, proglasio

je prostranu teritoriju u Americi posedom Francuske, nazvavši je

Luizijana u čast kralja Luja XIV.

        1821 - Rođen je francuski pisac Šarl Pjer Bodler, jedan 

od najvećih lirskih pesnika 19. veka. Prevazišao je estetičke

forme svog vremena, uneo u poeziju orijentalne boje i egzotiku,

zadržao elemente romantizma i nagovestio je simbolizam. Njegova

poezija je izraz očajanja i degeneracije civilizacije u kojoj je

živeo. Uz zbirku pesama "Cveće zla", koju mnogi kritičari

smatraju najvećim lirskim događajem 19. veka, objavio je prozno

delo "Veštački raj".

        1865 - Južnjački general Robert Li predao se komandantu

severnjačkih snaga generalu Julisizu Grantu i potpisao kapitulaciju

otcepljenih država Konfederacije. Ovim je završen četvorogodišnji 

Američki građanski rat u kom je poginulo više od 600.000 ljudi.

        1872 - Rođen je francuski državnik Leon Blum, vođa

Socijalističke stranke od osnivanja 1920, predsednik vlade Narodnog

fronta 1936. i 1937. i u martu i aprilu 1938, prvi socijalistički

predsednik vlade Francuske od 1870. Jedan je od tvoraca "politike

nemešanja" u građanski rat u Španiji. U Drugom svetskom ratu

Nemci su ga zatvorili u koncentracioni logor Dahau. Treći put je

predvodio francusku vladu 1946. i 1947.

        1881 - Rođen je Veselin Čajkanović, srpski klasični

filolog i istoričar religije, član Srpske kraljevske akademije.

Po okončanju studija klasičnih jezika na Velikoj školi u Beogradu

1903. usavršava se u Nemačkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je doktorirao

1907. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je katedrom za

klasičnu filologiju. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je Uporednu

istoriju religija. U više navrata bio je dekan Filozofskog fakulteta.

Rukovodio je Zadužbinom Nikole Čupića, Društvom Sv. Save, bio je

upravnik Srpske književne zadruge. Kao rezervni oficir učestvovao

je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U Bizerti je osnovao

Štampariju srpskih invalida i časopis "Napredak". Prevodio je Plutarha,

Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su značajna

njegova istraživanja stare srpske religije i mitologije. Odlikovan je

nizom priznanja, između ostalih i Legijom časti. Dela: "Vergilije 

i njegovi savremenici", "O srpskom vrhovnom bogu", "Mit i religija u

Srba", "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama", "Stara srpska

religija i mitologija". Njegova "Sabrana dela iz srpske religije i

mitologije" objavljena su tek 1994.

        1926 - Rođen je Hju Hefner, američki biznismen, izdavač, 

producent, osnivač magazina "Plejboj". Osnivanjem tog časopisa, 

decembra 1953, odnosno uređivačkom koncepcijom koju je osmislio, 

Hefner je izgradivši nov brend, umnogome postavio osnove opšteg 

oslobađanja seksualnosti, šezdesetih i sedamdesetih 20. veka. 

Već krajem pedesetih "Plejboj", koji je odlikovala vrhunska štampa, 

mnoštvo erotskog sadržaja ali i kvalitetan informativni materijal, 

dostigao je tiraž od 4,5 miliona. Taj nivo održavan sve do 

devedesetih a tiraž je rastao, sedamdesetih je iznosio oko 7 miliona. 

Časopis koji je vodio, Hefner je opisivao kao magazin koji se bavi 

stilom života.

        1928 - U Turskoj je u okviru reformi Kemala Ataturka islam

prestao da bude državna religija.

        1933 - U Beogradu je otvoren Ruski dom, svojevrsni centar,

tada veoma brojne ruske emigrantske zajednice u Srbiji. Ruski dom

je nastao kao posledica inicijativa predstavnika ruske emigracije

(bele) koji su nakon revolucije u Rusiji pronašli utočište u

tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Njihova inicijativa

podržana je od strane Kralja Aleksandra Karađorđevića, Patrijarha

Varnave, Aleksandra Belića, slaviste, docnijeg predsednika Srpske

Kraljevske Akademije. Zdanje je projektovao ruski arhitekta

V.F.Baumgarten. Od 1945. delao je pod nazivom - Dom sovjetske

kulture, a od 1994. zvanični naziv je - Ruski centar za nauku i

tehniku.

        1933 - Rođen je Žan Pol Belmondo, francuski glumac. Bio 

je zvezda "novog talasa" francuske kinematografije šezdesetih godina 

20. veka. Posebno je upamćen po ulogama u akcionim filmovima i 

komedijama. Filmovi: "Budi lepa i ćuti", "Do poslednjeg daha", 

"Ljubav", "Žena je žena", "Leon Moren, sveštenik", "Moderato 

kantabile", "Pare na sunce", "Čovek iz Rija", "Ludi Pjero", 

"Gori li Pariz?", "Lopov", "Sirena sa Misisipija", "Borsalino", 

"Staviski", "Strah nad gradom", "Životinja", "Srećan Uskrs".

        1940 - U Beogradu je održan Prvi kongres studenata

Kraljevine Jugoslavije, na kojem je 127 delegata Beogradskog,

Zagrebačkog i Ljubljanskog univerziteta (fakulteti u Subotici i

Skoplju su bili u okviru Beogradskog univerziteta) deklaracijom

odlučno osudilo imperijalistički rat.

        1940 - Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave

neprijateljstava napala Norvešku i Dansku. Rano ujutro nemački

ambasadori predali su ultimatum vladama u Oslu i Kopenhagenu da se,

trenutno i bez otpora, stave "pod zaštitu Rajha". Danska je

pristala, a Norveška odlučno odbila predaju. I pored britanske i

francuske pomoći, nemačke trupe su skršile otpor. U Norveškoj je

u to vreme bio aktivan lokalni nacistički pokret pod vodstvom

majora Vidkuna Kvislinga.

        1959 - Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, jedan

od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio

armirani beton i industrijski građevinski materijal i snažno je

uticao na savremenu arhitekturu. Konstruisao je niz građevina,

uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u

Tokiju.

        1977 - Legalizovan je rad Komunističke partije u Španiji,

posle višedecinijske obustave rada, za vreme Frankove vladavine.

        1988 - Li Peng je imenovan za premijera Kine.

        1991 - Skupština Gruzije je jednoglasno usvojila

Deklaraciju o nezavisnosti od Sovjetskog Saveza, posle referenduma

na kojem se 97 odsto građana izjasnilo za nezavisnu Gruziju.

        1993 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila

je u članstvo svetske organizacije Bivšu jugoslovensku republiku

Makedoniju.

        1995 - Predsednik Alberto Fuhimori dobio je drugi

petogodišnji mandat, na prvim mirnim predsedničkim izborima u

Peruu od 1980.

        1998 - U paničnom stampedu islamskih hodočasnika u

Saudijskoj Arabiji poginulo je 119 islamskih vernika iz više

zemalja.

        1999 - Avioni NATO su prilikom napada na fabriku automobila

"Zastava" u Kragujevcu, ranili najmanje 126 radnika.

        1999 - Sa teritorije Albanije napadnuta je karaula 

Vojske Jugoslavije Košare, u prvom u nizu bezuspešnih pokušaja 

terorističke takozvane OVK, da uz učešće vojske Albanije i 

vazdušnu podršku NATO, izvede kopnenu invaziju na Srbiju (SRJ). 

Bio je to početak Bitke na Košarama.

        1999 - Pobunjeni vojnici su na aerodromu u Nijameju ubili

predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru.

        2002 - Skupštine Srbije i Crne Gore prihvatili su sporazum

o ukidanju Savezne Republike Jugoslavije i stvaranju - Državne

zajednice Srbija i Crna Gora, koji su, uz posredovanje Evropske

unije, 14. marta potpisali predsednici Jugoslavije i Crne Gore

Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade

Miroljub Labus, šefovi vlada dveju republika Zoran Đinđić i Filip

Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost

Havijer Solana.

        2003 - Američke snage ovladale su centrom Bagdada.

        2004 - Vlada SAD je, godinu dana posle pada Bagdada,

ukinula zabranu prodaje oružja Iraku "za policijske snage i buduću

iračku vojsku".

        2005 - Britanski prestolonaslednik princ Čarls i Kamila

Parker Bouls venčali su se u Vindzoru, a venčanje je, po prvi put

u istoriji monarhije u Ujedinjenom kraljevstvu, obavljeno i po

građanskoj proceduri u lokalnoj opštini. Čarlsova prva supruga,

princeza Dajana, poginula je u automobilskoj nesreći u Parizu 1997.

        2006 - Poginulo je 29 osoba, žena i dece, u Karačiju, 

u Pakistanu, u ljudskom "stampedu" koji je nastao po izlasku vernika 

iz džamije. Metež je započeo ubrzo posle okončanja obeležavanja 

godišnjice rođenja proroka Muhameda.

        2007 - Najmanje 26 osoba je poginulo, dok je 18 povređeno,

u sudaru kamiona i autobusa u zapadnom delu Irana. Autobus sa

hodočasnicima, koji se se vraćali u Isfahan, posle obilaska

nekoliko verskih mesta u susednom Iraku, survao se u dolinu, pošto

ga je kamion udario na mostu, na putu koji povezuje gradove Ilam

i Kermanšah, oko 700 kilometara jugozapadno od prestonice Teherana.

2011 - Umro je Sidni Lamet, američki filmski režiser, 

producent i scenarista, jedan od vodećih reditelja druge polovine 

20. veka. Režirao je više od 40 filmova. Pet puta bio je nominovan 

za Oskara, ali ga je dobio tek 2005. za životno delo. Filmovi: 

"Dvanaest gnevnih ljudi", "Pasje popodne", "Mreža", "Presuda", 

"Ubistvo u Orijent ekspresu", "Serpiko", "Dugo putovanje u noć".

2014 - Preminula je Svetlana Velmar-Janković, književnik,

redovni član SANU. Bila je urednik u beogradskoj "Prosveti", gde je 

pored drugog uređivala i znamenitu ediciju "Baština". Dobitnica je 

niza priznanja, od nagrada "Isidora Sekulić", "Ivo Andrić", preko 

priznanja za najčitaniju knjigu Narodne biblioteke Srbije, do 

NIN-ove nagrade, koju je dobila za roman "Bezdno". Druga dela: 

"Ožiljak", "Lagum", "Nigdina", "Vostanije", "Dorćol", "Vračar", 

"Glasovi", "Žezlo", "Knez Mihailo".

2017 - U terorističkim napadima na dve koptske crkve u 

Egiptu 45 osoba je poginulo, a 126 je povređeno. Ekstremistička 

tzv. Islamska država preuzela je odgovornost za napade. 

Teroristi-samoubice aktivirali su eksploziv ispred hrama Svetog 

Marka u Aleksandriji i u crkvi Mar Girgis u gradu Tanta, između 

Kaira i Aleksandrije.

2021 - Umro je Remzi Klark, proslavljeni američki pravnik, 

advokat, vrhovni državni pravobranilac SAD, u vreme Lindona Džonsona. 

Uobličio je rešenja kojima su u sklopu Zakona o biračkim pravima 

1965. godine, i Zakona o građanskim pravima 1968, konačno, pravno, 

odstranjeni ostaci rasne segregacije u SAD. Bio je odlučan protivnik 

smrtne kazne i borac protiv vojnih intervencija SAD širom sveta. 

Uživao je izuzetan i stručni i lični ugled. Univerzitet u Beogradu 

dodelio mu je počasni doktorat.

2024 - Sedam osoba je poginulo prilikom eksplozije u 

hidroelektrani Bargi, na jezeru Suvijana nedaleko od Bolonje, 

Italija. Petoro je zadobilo teške opekotine, dok se četiri lica 

vode kao nestali. Celokupno postrojenje elektrane nalazi se ispod 

nivoa jezera, na oko 30 metara dubine. Do eksplozije je verovatno 

došlo tokom radova na turbini.