Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 24. april, 2025.

  1533 - Rođen je holandski državnik Vilhelm I "Ćutljivi"

od Oranža (u srpskoj istoriografiji poznat kao Viljem Oranski), od

1579. prvi državni poglavar protestantske republike Ujedinjenih

provincija Nizozemske. U borbi protiv Španije, koja je Holanđanima

silom naturala rimokatolicizam, bio je zapovednik holandske

revolucionarne vojske. Ubio ga je u julu 1584. Baltazar Žerar,

prema nalogu španskog kralja Felipea II.

        1731 - Umro je engleski pisac Daniel Defo. Objavio je

niz literarnih dela, ali mu je svetsku slavu doneo roman "Robinzon

Kruso". Ostala dela: "Mol Flanders", "Pukovnik Džek", "Kapetan

Singlton", "Roksana", "Dnevnik iz godine kuge".

        1792 - Francuski kapetan Klod Žozef Ruže de Lil napisao

je reči i melodiju kasnije francuske himne. Pesmu komponovanu kao

marš, prema narudžbini gradonačelnika Strazbura, oduševljeno su

pevali vojnici francuske revolucionarne vojske na maršu iz Marselja

u Pariz, pa je nazvana "Marseljeza". Kao poznata i opšte prihvaćena 

revolucionarna pesma, kasnije je prihvaćena kao himna republikanske 

Francuske.

        1815 - Rođen je engleski pisac Entoni Trolop, koji je

u velikom broju romana realistično opisao građanski sloj

viktorijanske Engleske. Među njima su najuspeliji romani iz ciklusa

o imaginarnoj pokrajini Barsetšir, poput "Stražara", "Tornjeva

Barčestra" i "Poslednje hronike Barseta", u kojima se pojavljuju

isti likovi u različitim životnim dobima.

        1854 - Vrhovni sud SAD je, posle duge parnice, presudio da

patent za šivaću mašinu pripada američkom mehaničaru Elijasu

Houu, koji je mašinu konstruisao 1845. u Engleskoj, gde je pokušao

da pronađe finansijere. Izigrali su ga bivši direktor putujućeg 

pozorišta Ajzak Singer sa grupom poslovnih ljudi koji su pomoću 

njegovih nacrta proizveli prve "Singer" mašine.

        1856 - Rođen je francuski maršal Anri Filip Peten, heroj

iz Prvog svetskog rata i pobednik nad Nemcima kod Verdena. U Drugom 

svetskom ratu stavio na čelo vlade u Višiju. Sarađivao je sa 

nemačkim okupacionim vlastima, zbog čega je po dolasku De Golovih 

trupa osuđen na smrt, ali mu je zbog ranijih zasluga, kazna zamenjena 

doživotnom robijom, što se dogodilo i s liderom francuskih rojalista, 

članom Akademije besmrtih, Šarlom Morasom.

        1877 - Ruski car Aleksandar II objavio je rat Turskoj

pošto je odbila da ispuni Londonski ugovor. Rat u kojem je 

Rusija težila da izbije na Bosfor i Dardanele i interveniše u

Istočnoj krizi izazvanoj ustankom u Bosni i Hercegovini 1877.

završen je u decembru 1877. ruskim osvajanjem Plevne. Turke je

spasla britanska flota usidrena u Dardanelima, pa je Aleksandar II

bio primoran da se povuče.

        1898 - Španija je odlučila da odbaci američki ultimatum 

da se povuče sa Kube. Sutradan je započeo rat. Brojnija i bolje 

opremljena američka vojska i mornarica brzo su porazile Špance. 

SAD su mirovnim ugovorom otele španske kolonije Kubu, Filipine, 

Portoriko i Guam. Pri čemu je Kuba proglašena za nezavisnu 

državu, dok su ostale teritorije ostale zavisne od SAD, Portoriko 

i Guam su to i danas.

        1904 - Rođen je američki slikar holandskog porekla

Vilhelm de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je

četrdesetih godina 20. veka bitno uticao na preobražaj slikarstva

u SAD.

        1905 - Rođen je američki pisac Robert Pen Voren.

U njegovom najpoznatijem delu, romanu "Svi kraljevi ljudi" naslikan

je uspon i pad političara kod kojeg su istovremeno prisutni i porok

i vrlina. Bio je suptilan pesnik i pouzdan tumač moderne

književnosti. Ostala dela: romani "Noćni jahač", "Na vratima

neba", "Bujica", "Pećina", "Mesto gde valja doći", "Brat

zmajevima", zbirke pesama "Jedanaest pesama na istu temu",

"Obećanja", "Inkarnacije", "Odabrane pesme", eseji "Razumevanje

proze", "Razumevanje poezije", "Ko govori za crnca?", "Demokratija

i poezija".

        1908 - Umro je srpski pravnik i istoričar Valtazar

Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik. Izradio

je "Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru", 1888. Ostala 

dela: "Pravni običaji u Slovena", "Zbornik sadašnjih pravnih običaja 

u Južnih Slovena", "Pisani zakoni na slovenskom jugu", "Naputak za 

opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive".

        1916 - U Dablinu je izbio Uskršnji ustanak Iraca koji su

proglasili slobodnu Irsku Republiku, ali su britanske trupe tokom

jedne sedmice slomile pobunu i sprovele oštru odmazdu. Vođe

ustanka su streljane.

1932 - Rođen je Leonid Sejka, srpski slikar, arhitekta, 

najpoznatiji kao istaknuti pripadnik umetničke grupe Mediala. 

Šejka je bio verovatno najistaknutija ličnost te samosvojne 

grupacije kao i društva Baltazar, zajedno sa Mirom Glavurtićem, 

Sinišom Vukovićem, Oljom Ivanjicki. Iako nalik na nadrealističke 

predloške, Mediala, koju je Šejka i teorijski razradio, zapravo 

je bila intelektualni, neotradicionalistički umetnički krug. 

Sin ruskog, belog, emigranta, diplomirao je arhitekturu u Beogradu. 

Imao je 15 samostalnih izložbi a ucesnik je više desetina 

kolektivnih, u Beogradu i inostranstvu. Knjige: "Traktat o 

slikarstvu", "Grad-Đubrište-Zamak".

        1934 - Rođena je američka filmska glumica Širli Meklejn,

briljantna komičarka, zapažena i po dramskim ulogama. Napisala je

više knjiga autobiografskog karaktera. Filmovi: "Nevolje sa

Harijem", "Apartman", "Slatka Irma", "Dobro jutro mister Gudbar",

"Artisti i modeli", "Neki su dotrčali", "Vreme nežnosti" (Oskar).

        1942 - Rođena je američka filmska glumica i pevačica

Barbara Strejsend, posebno zapažena u mjuziklima, ali i kao

komičarka i dramska glumica a u zrelijim godinama i filmski

režiser. Filmovi: "Smešna devojka" (Oskar), "Helo Doli", "Što te

tata pušta samu", "Devojka koju sam voleo", "Zvezda je rođena",

"Jentl", "Princ plime", "Ogledalo ima dva lica" (poslednja tri je 

i režirala).

        1945 - Američka armija je u Drugom svetskom ratu

oslobodila zatočenike nemačkog koncentracionog logora Dahau.

        1950 - Stvorena je država Jordan spajanjem kraljevine

Transjordanija i Palestine pod jordanskom kontrolom.

        1955 - U indonežanskom gradu Bandung okončana je

afroazijska konferencija 29 zemalja, na kojoj su potvrđeni principi

dekolonizacije, kao i opredeljenje zemalja "trećeg sveta" kao 

alternative blokovskoj podeli sveta.

        1967 - Sovjetski kosmonaut Vladimir Mihajlovič Komarov 

poginuo je prilikom prizemljenja vasionskog broda "Sojuz 1" zbog 

greške u padobranskom sistemu. Bio je to njegov drugi kosmički 

let, posle 12. i 13. oktobra 1964. kada je bio komandant kosmičkog 

broda "Vashod".

        1970 - Lansiran je prvi kineski veštački satelit.

        1971 - Sovjetski kosmonauti uspeli su da se spoje s

letelicom bez ljudske posade, što je prethodilo izgradnji prve

svemirske laboratorije u orbiti oko Zemlje.

        1980 - Misija američkih komandosa, koja je trebalo da

spase u Teheranu 53 člana ambasade SAD, pretvorene u taoce,

propala je u iranskoj pustinji. Poginulo je osam Amerikanaca.

        1990 - Istočna i Zapadna Nemačka odredile su 2. jul za

datum ekonomskog ujedinjenja, kao uvod u potpuno ujedinjenje dve

nemačke države 3. oktobra 1990.

        1991 - Vlada Južne Afrike je saopštila da je postigla

dogovor sa Afričkim nacionalnim kongresom Nelsona Mandele da do

30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike.

        1996 - Palestinska skupština u izbeglištvu izbacila je

iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije odredbu o

uništenju Izraela.

        2003 - U Bagdadu se predao Tarik Aziz, bivši zamenik

predsednika vlade Iraka i 43. na američkoj listi najtraženijih

55 pripadnika oborenog režima Sadama Huseina.

        2004 - Kiparski Grci su se na referendumu većinom od

75,8 odsto glasova izjasnili protiv plana Ujedinjenih nacija za

ujedinjenje Kipra, koji su na paralelnom referendumu kiparski

Turci podržali sa 64,9 odsto glasova.

        2005 - Umro je bivši izraelski predsednik Ezer Vajcman,

koji je odigrao ključnu ulogu u postizanju mirovnog sporazuma

između jevrejske države i Egipta 1979. godine.

        2007 - Najmanje 74 osobe ubijene su u napadu na jedno

istraživačko postrojenje kineske naftne kompanije "Čunguan" 

u istočnoj Etiopiji, u pokrajini Ogaden. Među ubijenima je bilo 

devet kineskih državljana i najmanje 65 Etiopljana.  

        2008 - Umro je Tristram Keri, engleski kompozitor,

tvorac elektronske muzike. Nakon studija na Oksfordu emigrirao je

u Australiju gde je osnovao muzički elektronski studio po uzoru na

onaj koji je prethodno 1967. osnovao u Muzičkom kraljevskom koledžu

u Londonu. Bio je neka vrsta tehničkog maga i stajao je iza

saundtreka čuvene BBC serije "Dr Who". Kerijev doprinos muzici

60-ih 20.v. je izuzetan, njegov rad inspirisao je grupe poput

"Pink Flojd", "Hu" ili "Roksi mjuzik".

2013 - Prilikom pada osmospratnice u Savaru, predgrađu Dake, 

Bangladeš, poginulo je 1.129 osoba, a oko 2.500 je povređeno. U zgradi 

se nalazila fabrika odeće, a vlasnici su ignorisali prethodno dobijeni 

službeni nalog da zgradu evakuišu. 

2018 - Slika Paje Jovanovića "Dva bašibozuka pred kapijom" 

prodata je na aukciji u londonskom Sotbiju za više od pola miliona 

evra, odnosno 465.000 funti ili oko 530.000 evra, čime je višestruko 

oboren rekord koji je držao Jovanovićev "Ukrotitelj zmija", koji 

je pre dve decenije kupljen u njujorškom Kristiju za više od 168.000 

evra. Početna cena "Dva bašibozuka pred kapijom", dela nastalog između 

1887. i 1888, nevelikog formata (43 puta 50 cm), rađenog tehnikom ulja 

na drvetu, bila je između 100.000 i 150.000 funti, odnosno 113.000 

i 170.000 evra. Jovanovićeva "Dva bašibozuka pred kapijom" su 

najskuplje prodato delo srpskog likovnog stvaraoca uopšte. Tokom 

iste aukcije samo jedno delo dostiglo je višu cenu od Jovanovićevih 

"Bašibozuka" - slika "Rabat (Crvena kapija)" Edvina Lorda Viksa koja 

je kupljena za 573.000 funti.

2019 - Umro je Dejan Anastasijević. Bio je dugogodišnji 

novinar beogradskog nedeljnika Vreme, urednik u Radiju B92, a tri godine 

je bio dopisnik Novinske agencije Tanjug iz Brisela. Izveštavao je sa 

ratišta devedesetih. U poslednjem periodu bio je urednik u redakciji 

BBC na srpskom. Godine 2007. preživeo je pokušaj atentata. Priredio 

je publikaciju "Out of time".

2021 - Umro je Miloš Šobajić, slikar. Diplomirao je na Likovnoj 

akademiji u Beogradu 1970. Decenijama potom živeo je u Parizu. Izlagao 

je na preko osamdeset samostalnih izložbi, i na više stotina kolektivnih, 

širom sveta. Njegova dela nalaze se u tridesetak muzeja savremene umetnosti. 

Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Šenjangu, Kina.

2021 - U bolnici "Ibn Hatib" u Bagdadu, u jugoistočnom delu grada, 

gde su lečeni oboleli od kovida, izbio je požar u kojem su poginule 82 

osobe a 110 je povređeno. Požar je izazvala eksplozija boce s kiseonikom.

2021 - Džozef Bajden, predsednik SAD saopštio je da je masakr 

nad Jermenima 1915. godine kada je u Turskoj ubijeno milion i po pripadnika 

tog naroda, bio genocid. Bajden je time upotrebio termin koji su njegovi 

prethodnici u Beloj kući decenijama izbegavali, zbog negovanja dobrih 

odnosa s Turskom.