Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je subota, 26. april,  2025. 

   121 - Rođen je rimski car Marko Aurelije, car filozof.

Tokom vladavine počev od 161. uspešno je suzbio germansku invaziju

na Carstvo. Njegove beleške na grčkom jeziku u vidu aforizama,

vođene tokom brojnih ratnih pohoda u Evropi i Aziji, svojevrsna

filozofska introspekcija i razmišljanja o etici, objavljene su

posmrtno pod naslovom "Samom sebi" i bile su vekovima popularne.

Sačuvana je i njegova prepiska s rektorom Frontonom na latinskom

jeziku. Jedan je od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog

eklekticizma i moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo.

Car filozof je upamćen i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti,

krajnje neuobičajenim za vladara.

        1532 - Napredujući ka Beču, turska vojska pod komandom

sultana Sulejmana II provalila je u Ugarsku.

        1573 - Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla

Marija de Mediči, koja je posle smrti kralja Anrija IV 1610.

upravljala zemljom kao regentkinja uz sina Luja XIII. Pokušavala je

da suzbije samovolju visokog plemstva, a pošto nije uspela da pronađe oslonac u skupštini raspustila ju je 1614. posle čega se ona nije sastajala do Francuske revolucije 1789. Tek je kardinal Arman Žan Rišelje, prvi ministar od 1624. suzbio težnje plemstva i ojačao 

kraljev apsolutizam, ali je onemogućio i kraljičin upliv na 

državne poslove.

        1607 - Kapetan Džon Smit doveo je u Kejp Henri u

Virdžiniji prve koloniste, koji će osnovati prvo stalno britansko

naselje u Americi.

        1798 - Rođen je Ežen Delakroa, francuski slikar, 

glavni predstavnik romantizma, izvrstan kolorista, sklon literarnim 

i egzotičnim temama, koji je stvorio dela velikog temperamenta i

dramatičnosti. Ilustrovao je "Fausta" Johana Volfganga Getea i

napisao "Dnevnik" u kojem je izložio zapažanja o umetnosti. Dela:

"Danteova barka", Ulazak krstaša u Carigrad", "Na barikadama 28.

jula 1830.", "Pokolj na Hiosu", "Smrt Sardanapala".

        1812 - Rođen je nemački industrijalac Alfred Krup, nazvan

"kralj topova", pod čijom je upravom metalurški koncern "Krup"

1847. počeo da proizvodi teške topove. 

        1828 - Rusija je objavila rat Turskoj, podržavši borbu 

Grka za nezavisnost.

        1865 - Džon Vilkis But, ubica predsednika SAD Abrahama

Linkolna, ubijen je u pucnjavi s federalnim vojnicima, 11 dana posle

Linkolnove smrti.

        1889 - Rođen je Ludvig Vitgenštajn, austrijsko britanski 

filozof, zaslužan što je problematika jezika, značenja i smisla 

iskaza dobila posebno mesto u filozofiji. Dela: "Filozofska 

istraživanja", "Plava i smeđa knjiga", "Napomene o osnovama 

matematike", "Filozofske napomene".

        1894 - Rođen je nacistički prvak Rudolf Hes, zamenik

nacističkog vođe Adolfa Hitlera, koji je u maju 1941, navodno na

svoju ruku, avionom odleteo u Škotsku u nameri da kod britanske

vlade izdejstvuje separatan mir. Njegov predlog nije prihvaćen 

i kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao zarobljenik u 

Britaniji. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je na 

doživotnu robiju. U avgustu 1987. obesio se u ćeliji zatvora 

"Špandau".

        1899 - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između

Kraljevine Srbije i Holandije. U prvo vreme, na nerezidencijalnoj

osnovi, srpski  poslanik u Londonu bio je tada zadužen i za

Holandiju.

        1910 - Umro je norveški pisac Bjernstjerne Martinius

Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903. vodeća

ličnost norveškog kulturnog života u 19. veku. Književnu slavu

stekao je pripovetkama o seljacima "Sineve Sulbaken", "Arne",

"Srećan dečak", "Otac", kojima je otvorio novu epohu norveške

proze, ugledajući se stilom i tehnikom na sage i narodno

pripovedanje. Među njegovim istorijskim dramama najznačajnija je

trilogija "Sigurd Slembe" sa izrazito nacionalnom orjentacijom.

Ostala dela: drame "Stečaj", "Urednik", "Kralj", "Novi sistem",

"Iznad moći", "Rukavica", "Pesme i pesme za pevanje", "Arnljot

Geline".

        1910 - Rođen je srpski pisac Mehmed Meša Selimović,

član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih

književnika 20. veka. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i

do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli.

Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a 

posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu,

umetnički direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti".

Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše

zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u

Beograd i u njemu ostao do smrti 1982. Selimović je jedna od

najbitnijih  pojava srpske književnosti uopšte. Dela: romani

"Derviš i smrt" "Tišina", "Tvrđava", "Magla i mjesečina", "Krug"

(nedovršen), zbirke pripovedaka "Prva četa", "Tuđa zemlja",

"Đevojka zlatne kose", studija "Za i protiv Vuka", eseji "Pisci,

mišljenja, razgovori", memoarska proza "Sjećanja", nekoliko

filmskih scenarija.

        1915 - Italija je potpisala tajni Londonski ugovor s

Britanijom, Rusijom i Francuskom čime se priključila bloku 

Antante tokom Prvog svetskog rata. Obećan joj je Južni Tirol,

Trst, Gorica, Istra, veći deo Dalmacije i deo Albanije.

        1931 - Umro je srpski glumac i reditelj Milorad

Gavrilović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od

najdarovitijih i najobrazovanijih glumaca svog vremena. Znatno je

uticao na stil igre u smeru prirodnog govora i ponašanja na sceni.

        1937 - Nemački avioni, koje je Francisku Franku poslao

Adolf Hitler, razorili su tokom španskog građanskog rata gradić

Gerniku u Baskiji i pri tom pobili stotine civila. Španski slikar

Pablo Pikaso ovekovečio je stradanje Gernike istoimenom slikom.

        1942 - U najvećoj nesreći u istoriji rudarstva, u

kineskom rudniku uglja u Benksiju, tada pod okupacijom Japana,

poginulo je najmanje 1.540 ljudi.

        1954 - U Ženevi je počela konferencija o Indokini kojom

je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu

prihvatile rezultate skupa pa je u junu 1954. diktator Ngo Din

Dijem, uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama.

        1962 - Američkom raketom iz Kejp Kanaverala lansiran je

prvi britanski satelit "Arijel I".

        1964 - Tanganjika i Zanzibar osnovale su Ujedinjenu

Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. nazvana

Tanzanija.

        1966 - U erupciji vulkana Kelud na indonežanskom ostrvu

Java poginulo je najmanje 1.000 ljudi.

        1984 - Umro je afroamerički džez muzičar Vilijam

"Kaunt" Bejzi, kompozitor i vođa orkestra. Osnovao je 1937.

orkestar sa vrhunskim muzičarima, uključujući pevačicu Bili

Holidej i trubača Baka Klejtona, koji je ubrzo stekao slavu

najboljeg sving-orkestra u svetu.

        1986 - U sovjetskoj atomskoj elektrani u Černobilju

eksplodirao je četvrti reaktor, izazvavši najtežu mirnodopsku

nuklearnu katastrofu, posle koje je hiljade ljudi umrlo od posledica

zračenja, a radioaktivni oblak je prekrio znatan deo Evrope, s

nesagledivim posledicama.

        1994 - Prilikom pada tajvanskog putničkog aviona tipa

"Erbas A300-600" blizu aerodroma kod japanskog grada Nagoje,

poginulo  je svih 264 putnika i članova posade.

        1999 - Avijacija NATO srušila je drumsko-železnički

"Žeželjev most", već oštećen tokom tri napada prethodnih dana.

Time je Novi Sad ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu.

Monumentalni most, životno delo arhitekte Branka Žeželja, pušten

je u saobraćaj oktobra 1961.

        1999 - U Albaniji se srušio američki helikopter AH-64

"apač", što je NATO opisao kao nesrećan slučaj tokom "rutinske

vojne vežbe" odbijajući mogućnost da je letelica pogođena

tokom bombardovanja Srbije, odnosno SRJ.

        2002 - U Erfurtu, prestonici nemačke pokrajine Tiringija,

bivši učenik je u tamošnjoj gimnaziji ubio 14 profesora, dva

đaka i jednog policajca, a potom izvršio samoubistvo.

        2005 - Umrla je austrijska filmska i pozorišna glumica

Marija Šel, zapažena ulogom u filmu Lukina Viskontija "Bele noći", 

adaptaciji istoimene povesti Dostojevskog. Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je 1954. u Kanu, za ulogu u filmu "Poslednji most".

        2005 - Sirija je okončala povlačenje svojih snaga iz

Libana, u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija. Time je

okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

        2008 - U požaru u fabrici madraca u Kazablanki u Maroku,

55 ljudi je poginulo, dok je 12 teško povređeno. Požar je izbio u

prizemlju zgrade, u trenutku dok se u njoj nalazilo šezdesetak

radnika, od oko 150 zaposlenih u fabrici.

2016 - Pablo Neruda, čuveni čileanski poeta, svečano je 

sahranjen u Santjagu, Čile, nakon što je izvršena stručna analiza. 

Međunarodni tim stručnjaka potvrdio je da je zvanična verzija njegove 

smrti septembra 1973, malo verovatna, čime je potvđena sumnja da je 

Neruda stradao kao žrtva režima generala Pinočea.

2019 - Preminuo je Petar Omčikus, srpski slikar, član SANU. 

Rođen je 1926. godine u Sušaku, a od 1937. živeo je u Beogradu. 

Od 1941. pohađao je Školu primenjenih umetnosti u Beogradu, a od 1945. 

studirao je na Akademiji likovnih umetnosti. Bio je jedan od pripadnika 

Zadarske grupe, a potom grupe Jedanaestorica. Prvu samostalnu izložbu 

priredio je 1951. godine. Od naredne 1952, živeo je u Parizu. Bavio 

se i skulpturom, gravirom, ilustracijom, izrađivao mozaike.