Dogodilo se na današnji dan

 Danas je utorak, 4. mart,  2025. 

      1193 - Umro je arapski državnik i vojskovođa Saladin,

sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, koji je 1187.

porazio krstaše kod Hatina i osvojio veliki deo Sirije i Palestinu

s Jerusalimom. Tako je posle 88 godina okončao franačku okupaciju

Jerusalima, što je izazvalo Treći krstaški rat. Važio je za

mudrog i verski tolerantnog vladara. Saladin je do danas ostao

mitska ličnost arapske istorije i kulture, iako po etničkom

poreklu nije bio Arapin nego Kurd.

        1461 - U engleskom "Ratu ruža" Edvard od Jorka preuzeo je

presto kao kralj Edvard IV.

        1678 - Rođen je italijanski kompozitor i violinski virtuoz

Antonio Vivaldi. Po profesiji bio je sveštenik u Veneciji. Tipičan

je predstavnik zrelog baroka. Nije bio poznat samo kao sjajan

i veoma plodan kompozitor već je oduševljavao savremenike i

izvanrednim izvođačkim umećem. Dela: "Četiri godišnja doba",

"L'estro armonico", "Il cimento dell'armonia e dell'inventione",

niz koncerata za violinu, flautu, fagot.

        1789 - U Njujorku je osnovan prvi Kongres SAD.

        1801 - Tomas Džeferson je postao prvi predsednik SAD

inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.

        1832 - Umro je francuski orijentalista Žan Fransoa

Šampolion, osnivač egiptologije. Uspeo je da 1822. dešifruje

hijeroglife sa ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid. 

I to tako što je primetio da se na toj ploči nalaze tri identična

teksta na trima različitim jezicima, od kojih je jedan bio grčki.

        1852 - Umro je ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj,

otac ruske realističke proze. U romanu "Taras Buljba" prikazao 

je borbu Kozaka protiv poljskih i turskih osvajača. U zbirkama

pripovedaka "Večeri na salašu kraj Dikanjke", "Mirgorod",

"Petrogradske priče", "Arabeske", delu "Mrtve duše", komedijama

"Revizor" i "Ženidba" oslikao je neveselu stvarnost. Opterećen 

opštim stanjem ali i sopstvenim delom, piše "Izabrana mesta iz 

prepiske sa prijateljima", pokušavajući da na mračnu sliku baci 

svetle tonove i stvori pozitivne junake. Pred smrt je uništio rukopis 

drugog toma "Mrtvih duša". Intimno, bio je izrazito religiozan, čak 

mistik, pisao je teološke tekstove, pa i tumačenja liturgije. Na 

osnovu Gogoljevog dela, Visarion Belinski je formulisao principe 

naturalne škole ruske književnosti, a Nikolaj Černiševski ga 

je smatrao osnivačem "satiričnog ili tačnije rečeno kritičkog 

pravca ruskog realizma".

        1857 - Mirom u Parizu završen je Britansko-persijski rat 

i šah Persije morao je da prizna nezavisnost Avganistana, što je

London iskoristio da se s manje teškoća usmeri na pokoravanje te

zemlje (Britancima to nije nikada u potpunosti uspelo).

1865 - Rođen je Svetislav Simić, srpski diplomata, sekretar 

Ministarstva spoljnih poslova, nacionalni radnik, žurnalista, jedan 

od najzaslužnijih za organizovanje i pomoć srpskom pokretu u tada 

neoslobođenoj Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Studirao je na 

Filozofskom fakultetu u Beogradu i u Petrogradu. Radio je u 

poslanstvima Srbije u Prištini i Sofiji. Osnivač je urednik listova 

"Delo" i "Ustavna Srbija", kao i "Srpskog književnog glasnika". 

Dela: "Makedonsko Pitanje", "Radikali i naša nacionalna politika", 

"Srbi i Arbanasi", "Stara Srbija i Arbanasi".

        1913 - Rođen je američki filmski glumac Džulijus

Garfinkl, poznat kao Džon Garfild, koji je najčešće igrao uloge

društvenih autsajdera i buntovnika. Bio je veliki prijatelj

socijalističke Jugoslavije i pomogao je da se SAD u Drugom svetskom 

ratu okrenu ka Josipu Brozu Titu i njegovom Pokretu, a pred kraj 

rata se na tlu Jugoslavije borio protiv nemačkih nacista. Filmovi: 

"Četiri žene", "Huarez", "Načinili su me zločincem", "Morski vuk", 

"Oni žive opasno", "Poštar uvek zvoni dva puta", "Humoreska", 

"Telo i duša", "Snaga zla", "Džentlmenski sporazum", "Veliki nož", 

"Imati i nemati".

        1932 - Rođen je poljski pisac i novinar Rišard Kapušćinjski, 

verovatno najprevođeniji poljski autor, knjige su mu objavljivane 

na tridesetak jezika. Rođen je 1932. u Pinsku (danas Belorusija). 

Proslavio se reportažama o Kongu krajem pedesetih. Tokom brojnih 

boravaka u Africi, Južnoj Americi i Aziji, bio je svedok više 

građanskih ratova, revolucija i svrgavanja režima. Više puta bio 

je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.Najpoznatije knjige: 

"Jedan dan života", "Fudbalski rat", "Car", "Šahinšah", "Beležnica", 

"Lapidarijum", "Imperija", "Ebonovina", "Putovanja s Herodotom".

        1933 - Frenklin Ruzvelt je položio zakletvu kao 32.

predsednik SAD i pod pritiskom ekonomske krize objavio je "Nju dil",

čija je suština bilo intervenisanje države u rastrojeni privredni

sistem.

        1941 - Jugoslovenski knez-namesnik Pavle Karađorđević,

pod velikim pritiskom sastao se u Berhtesgadenu sa vođom Trećeg

rajha Adolfom Hitlerom, koji je insistirao da Beograd pristupi

Trojnom paktu, a Nemačka i Italija bi navodno garantovale

integritet i nezavisnost Kraljevine Jugoslavije.

        1941 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala

nemačke snage na okupiranim norveškim Lofotskim ostrvima i

potopila 11 nemačkih brodova.

        1945 - Progoneći nemačke trupe, sovjetska Crvena armija

je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more, presecajući,

na taj način nemačku Pomeraniju.

        1952 - Kina je optužila SAD da su u Koreji počele

biološki rat.

        1954 - Umro je srpski filozof, matematičar i 

paleontolog Branislav Petronijević, profesor Velike škole, 

potom Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. 

U Prvom svetskom ratu prošao je sa srpskom vojskom povlačenje 

preko Albanije. Doktorirao je filozofiju u Lajpcigu. Stvorio je 

originalni filozofski sistem, u koji je uz metafiziku uključio 

teoriju saznanja i filozofiju prirode. Pisao je na nemačkom i 

francuskom. Dela: "Principi metafizike" , "Istorija novije 

filozofije", "Univerzalna evolucija", "Članci i studije", 

"Empirijska psihologija", "O vrednosti života" (sa kratkom 

autobiografijom, objavljeno posthumno).

        1965 - Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija,

uključujući dve američkih naftnih koncerna.

        1967 - Umro je srpski pisac Vladan Desnica. Pravo i

filozofiju je studirao u Zagrebu i Parizu. Direktni je potomak 

legendarne ličnosti srpske epike Stojana Jankovića. Njegova dela 

su duboko intelektualna i najčešće prikazuju psihološke tipove 

njegove rodne Dalmacije. Dela: romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeća 

Ivana Galeba", zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeće u Badrovcu", 

"Tu odmah pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

        1970 - Havariju francuske podmornice "Euridika" u

Sredozemnom moru u blizini Tulona nije preživeo niko od 57 ljudi u

njoj.

        1977 - U snažnom zemljotresu u Rumuniji, koji je najteže

pogodio glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.570 ljudi.

        1996 - Islamski terorista-samoubica ubio je u Tel Avivu 13

ljudi i ranio više od 130, uključujući decu.

        1999 - Američki vojni sud oslobodio je krivice vojnog

pilota, iako je on, kršeći proceduru tokom leta, krilom aviona

presekao sajle uspinjače u jednom italijanskom zimskom skijalištu, 

usmrtivši 20 ljudi u gondoli.

        2004 - U požaru koji je zahvatio manastir Hilandar

na Svetoj Gori potpuno su uništene renovirana gostoprimnica,

igumanske prostorije, deo monaških kelija, Beli konak iz 17. veka,

mala crkva iz 17. veka, administrativne prostorije, ali su monasi

uspeli da spasu najvrednije relikvije.

        2008 - Umro je srpski naučnik Vladimir Bošnjaković,

član SANU. Bio je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu

(nuklearna medicina), upravnik Laboratorije za primenu radioaktivnih

izotopa u medicini (Medicinski fakultet) i direktor Instituta za

nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije.

2012 - U nizu eksplozija u skladištu municije u Brazavilu, 

glavnom gradu Republike Kongo (bivši Francuski Kongo) poginule su

282 osobe, povređeno je više od 2.300, a čak 14.000 ljudi je 

ostalo bez krova nad glavom. 

       

2015 - Preminuo je Vlada Divljan, muzičar. Divljan je bio 

frontmen sastava "Idoli" i istaknuti muzičar novog talasa. Od 1991. 

do 1997.godine živeo je u Sidneju a od 1999. u Beču. Autor je niza 

pesama koje su obeležile jugoslovensku muzičku scenu osamdesetih. 

"Odbrana i poslednji dani" album "Idola" objavljen 1982. proglašen 

je najboljim albumom jugoslovenske rok i pop muzike.

2020 - Umro je Perez de Kueljar, peruanski diplomata, 

peti po redu generalni sekretar Ujedinjenih nacija, od 1982. do 1991. 

Po profesiji advokat, postao je uspešan diplomata. Izvesno vreme bio 

je predsednik vlade Perua, od oktobra 2000. do jula 2001.