Dogodilo se na današnji dan

 Danas je nedelja, 9. mart, 2025.

    1074 - Papa Grgur VII naredio je da svi oženjeni

rimokatolički sveštenici budu odstranjeni iz Crkve.

        1454 - Rođen je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči,

prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački

kartograf Martin Valdzemiler 1507. novootkriveni kontinent nazvao 

Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 

1492. otkrio Vespučijev zemljak Kristifor Kolumbo. Vespuči je u

Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i

1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su

Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je

Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

        1661 - Umro je francuski kardinal italijanskog porekla Žil

Mazaren, posle smrti kardinala Armana Žana Rišeljea 1642. šef

vlade u vreme Luja XIII i Luja XIV. Kao jedan od najveštijih

diplomata svog doba postavio je temelje na kojima je Luj XIV gradio

hegemonističku politiku Francuske u Evropi. Okončao je 1648.

Tridesetogodišnji rat, posle kojeg je Vestfalskim mirom Francuska

od Nemačkog carstva preuzela Alzas i neke lorenske gradove. Takođe

je savladao bunu plemstva od 1652. i učvrstio kraljev apsolutizam

poljuljan tokom pobune.

        1749 - Rođen je francuski političar i pisac Onore

Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo, najbolji govornik Francuske

revolucije i jedan od glavnih zastupnika interesa trećeg staleža.

Doprineo je pobedi Ustavotvorne skupštine nad kraljem, ali ne kao

principijelan protivnik monarhije. Njegov cilj bila je parlamentarna 

monarhija. Ubijen je 1791. pod optužbom da je paktirao s dvorom. 

Dela: "Esej o despotizmu", "O pruskoj monarhiji pod Fridrihom Velikim".

        1814 - Rođen je ukrajinski pisac i slikar Taras

Grigorjevič Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka,

osnivač nove ukrajinske književnosti, romantičar, revolucionar,

vatreni borac za prava naroda. Poezijom inspirisanom narodnim

stvaralaštvom je utemeljio književni ukrajinski jezik. Kao

ukrajinski nacionalista proveo je više godina u progonstvu u

Sibiru, a mnoga njegova dela našla su se na udaru carske cenzure.

Ruski režim, u to vreme, je Ukrajince smatrao delom ruskog naroda

kao Maloruse. Dela: zbirka pesama i poema "Kobzar", poema

"Hajdamaki", romani (na ruskom) "Najamnica", "Kneginja", 

"Muzikant", "Blizanci", "Umetnik".

        1817 - Srpski vojvoda i popečitelj (ministar) finansija u

Prvom srpskom ustanku knez Sima Marković pogubljen je u beogradskoj

tvrđavi prema naređenju Marašli Ali paše. Od početka ustanka

bio je blizak saradnik Karađorđa, s kojim je emigrirao posle

propasti ustanka. Vratio se u Srbiju zahvaljujući nagodbi Miloša

Obrenovića i Ali paše, ali je nastavio prepisku sa srpskim

starešinama u Besarabiji, pozivajući ih da se vrate i nastave

borbu protiv Turaka. S vojvodom Pavlom Cukićem i bivšim

Karađorđevim kapetanom Dragićem Gorunovićem podigao je bunu 

koju su Miloš i Turci brzo ugušili, a Marković i Gorunović 

su uhvaćeni i pogubljeni.

        1831 - Kralj Luj Filip osnovao je francusku Legiju

stranaca.

        1851 - Umro je danski fizičar Hans Kristijan Ersted,

osnivač nauke o elektromagnetizmu. Njegovo glavno delo "Experimenta

circa effectum conflictus electrici in acum magneticam" znatno je

uticalo na francuskog fizičara i matematičara  Andre Mari Ampera.

Njemu u čast jedinica za  jačinu magnetnog polja  je nazvana

Ersted (oznaka Oe).

        1885 - Rođena je ruska balerina Tamara Platonovna

Karsavina, jedna od najvećih umetnica klasičnog baleta u prvoj

polovini 20. veka. S Anom Pavlovom i Vaclavom Nižinskim bila je

među glavnim zvezdama Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva, u

Imperatorskom baletu u Petrogradu nastupala je kao primabalerina 

i gostovala je na scenama u Parizu i Londonu, gde je 1928. osnovala

baletsku školu. Upamćena je kao nezamenjiva partnerka Nižinskog

u baletu "San o ruži" i po sjajnim rolama u baletima "Šeherezada",

"Žar ptica", "Petruška", "Fantastični dućan", "Trorogi šešir".

        1888 - Umro je nemački car Vilhelm I Fridrih Ludvig.

Podržao je Bizmarkovu politiku ujedinjenja Nemačke, svim

sredstvima ("krvlju i gvožđem"). Bio je kralj Pruske od 1861. 

a 1871. postaje  prvi car novostvorenog Nemačkog carstva. Tokom

njegove vladavine Nemci su Danskoj oteli pokrajine Šlezvig i

Holštajn u ratu 1864. porazili Austriju 1866. a u Francusko-pruskom

ratu 1871. otrgli su Alzas i Lorenu od Francuske. Izdao je 1879.

"Izuzetni zakon" (Lex specialis), kojim je socijaldemokratski pokret

u Nemačkoj stavljen van zakona.

        1890 - Rođen je Vjačeslav Molotov, sovjetski državnik, 

šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956. 

Bio je glavni kreator, sa sovjetske strane, sovjetsko-nemačkog 

desetogodišnjeg pakta o nenapadanju, potpisanog 1939. devet dana 

pre napada Nemačke na Poljsku. Jedan je od osnivača lista "Pravda". 

Održao se u vrhu vlasti tokom tri decenije Staljinove vlade, ali 

je u junu 1957. pod optužbom za "antipartijski stav", isključen 

iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih 

funkcija.

        1893 - Umro je francuski teoretičar umetnosti, istoričar

i filozof Ipolit Ten, koji je nastojao da unese pozitivističke

metode u izučavanje literature, umetnosti i društva. Prema

determinističkom shvatanju istorije, smatrao je da pojedinac,

izrazito određen jednom "preovlađujućom osobinom", trpi jak

spoljni uticaj "rase", "sredine" i "trenutka". Kao filozof bavio 

se problemima saznanja. Dela: "Istorija engleske književnosti",

"Filozofija umetnosti", "O inteligenciji", "Postanak savremene

Francuske".

        1896 - Rođen je Mirko Plajvajs, kapetan bojnog broda 

Jugoslavenske kraljevske ratne mornarice, heroj Aprilskog rata 1941. 

Rođen u Ljubljani, Plajvajs je završio Vojno pomorsku akademiju u Puli 

1915, kada je postao oficir ratne mornarice Austrougarske. Novembra 1918, 

prišao je ratnoj mornarici Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i bio je 

prvi koji je na svom brodu "Silni" razvio zastavu Kraljevine SHS. Tokom 

Aprilskog rata 1941, kao komandant Severnog sektora pomorske odbrane u 

Selcu, kod Crikvenice, odlučno je onemogućio pokušaj hrvatskih ustaša 

da preuzmu vlast u Crikvenici i otmu vojnu komandu. Plajvajs je tada, uz 

pomoć Đure Hejdina, sreskog načelnika Crikvenice, ubio Petra Kvaternika, 

istaknutog ustašu, brata Slavka Kvatrenika, čoveka koji je proglasio NDH. 

S grupom mornara iz baze Selce izvršio je napad na lokalne ustaše, kada je 

ta grupa uništena. Dva dana docnije, po njegovom naređenju dignute su 

u vazduh zgrade komande i potopljeni sektorski brodovi u luci Klimno na 

Krku, kako ne bi pali u ruke neprijatelju. Potom se s grupom mornara na 

minolovcu "Malinska" povukao prema jugoistoku, u nadi da će pronaći 

organizovani otpor okupatoru. Uspešno se borio protiv ustaša i Italijana 

u Lici, da bi se posle kapitulacije JKV, zaputio put Slovenije. 

Ostavio je sećanja "Slomljeno sidro".

        1916 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat

Portugaliji, koja je prethodno u svojim lukama zaplenila nemačke

brodove.

        1918 - Umro je nemački pisac Frank Vedekind, koji je

ekscentričnim dramama, punim ironije i cinizma, tragike i komike,

grotesknih likova, drastičnih erotskih scena i uličnog žargona,

provocirao građanski moral. Njegove pesme, šansone i balade,

recitovane su i izvođene u minhenskom kabareu "Jedanaest dželata".

Dela: drame "Prolećno buđenje", "Zemaljski duh", "Markiz fon

Kajt", "Pandorina kutija", "Mrtvački ples", "Muzika", "Cenzura",

pesme "Četiri godišnja doba".

        1919 - Britanci su deportovali na Maltu vođu egipatskog

pokreta za nezavisnost Saada Zaglula.

        1924 - Italija je anektirala grad Fiume (danas Rijeka).

        1934 - Rođen je ruski kosmonaut Jurij Aleksejevič

Gagarin, prvi čovek koji je obleteo Zemlju. U aprilu 1961.

vasionskim brodom "Vastok I" načinio je krug oko planete za 108

minuta, krećući se maksimalnom brzinom od 28.000 kilometara na

čas, na najvećoj udaljenosti od Zemlje 327 kilometara.

        1942 - Japanske invazione snage su u Drugom svetskom ratu

okončale zauzimanje centralnog indonežanskog ostrva Java.

Indonezija je tada bila holandska kolonija, kao Holandska Istočna

Indija.

        1943 - Rođen je Bobi Fišer, šahovski velemajstor, bivši

prvak sveta u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji. Titulu

svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku pobedom nad Spaskim, a

kruna mu je oduzeta tri godine docnije, pošto je odbio meč protiv

izazivača Karpova. Kada je 1956. kao trinaestogodišnak, postao

juniorski prvak SAD, proglasen je za "čudo od deteta", a već

naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu

velemajstora osvojio je sa 15 godina. Šahu se vratio 1992. kada je

na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš protiv Spaskog. Vlada

SAD optužila ga je tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ)

što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe.

Nakon osmomesečnog pritvora u Japanu, zbog zahteva SAD za

deportaciju, 2005. dobio je islandsko državljanstvo, pa je ostatak

života proveo u Rejkjaviku.

        1945 - Američke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele

Bon.

        1956 - Englezi su deportovali kiparskog arhiepiskopa

Makariosa III na Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu.

        1976 - U Kavalezeu kod grada Trento na severu Italije

srušila se uspinjača, usmrtivši 42 osobe u najgoroj nesreći

te vrste u svetu. Tragediju je preživela jedna devojka.

        1987 - Teheran je optužio Bagdad da upotrebljava hemijsko

oružje u Iransko-iračkom ratu.

        1989 - Vlasti u Varšavi zvanično su optužile sovjetske

službe bezbednosti za likvidaciju više od 4.200 poljskih oficira u

Katinskoj šumi u proleće 1940.

        1991 - U Beogradu su se opozicione demonstracije pretvorile

u masovne nerede u kojima su poginuli učenik Branivoje Milinović 

i policajac Nedeljko Kosović. 

        1992 - Umro je bivši premijer Izraela Menahem Begin, prvi

izraelski državnik koji je potpisao ugovor s nekom arapskom

zemljom. Posle razgovora u Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom

Anvarom el Sadatom i predsednikom SAD Džimijem Karterom, 1977. u

Vašingtonu je potpisao mirovni ugovor sa Egiptom i sa Sadatom je

1978. podelio Nobelovu nagradu za mir. Završio je prava u Varšavi,

a 1939. bio je vođa omladinskog cionističkog pokreta "Betar" u

rodnoj Poljskoj. Uhapšen je 1940. i dve godine je proveo u logoru 

u Sibiru, ali je 1942. uspeo da se domogne Palestine, tada pod

britanskom upravom, gde je komandovao ilegalnom cionističkom grupom

"Irgun Cevai Leumi" (Narodni vojnički savez). U tek osnovanoj

državi Izrael 1948. oformio je pokret "Herut" (sloboda), od kojeg

je nastala partija "Likud" (jedinstvo). Ubrzo je postao član

Kneseta  (Skupština), u vladu je ušao 1967. i bio je premijer od

1977. do  1983, kad je podneo ostavku. Važio je za "čoveka

najtvrđe linije  s vizijom za kompromis". Dela: "Pobuna", "Lična

sećanja komandanta  Irgun Cevai Leumija", "Bele noći", "U

podzemlju".

        1994 - Teroristi Irske republikanske armije izveli su prvi

u seriji minobacačkih napada na londonski aerodrom "Hitrou".

        1999 - Iranski predsednik Muhamed Hatami doputovao je u

Italiju, što je bila prva poseta Zapadu šefa iranske države od

islamske revolucije 1979. u toj azijskoj zemlji.

        2000 - NATO je odbacio izveštaje da je špijun unutar tog

vojnog saveza snabdevao Srbe tajnim detaljima tokom agresije NATO na

Srbiju odnosno SRJ u proleće 1999.

        2003 - Evropska unija otvorila je diplomatsko

predstavništvo u kubanskoj prestonici Havani.

        2007 - Umro je Kazuo Tanaka, istoričar književnosti,

pisac i prevodilac, koji je svojim radom dao dragocen doprinos

širenju srpske kulture u Japanu. Dobitnik je Ordena Vuka

Karadžića, Nagrade Njegoševe zadužbine i Nagrade Srpskog PEN

centra za životno delo. Predavao je na univerzitetima Cudađuku i

Ćiba, a kao urednik i savetnik direktora izdavačke kuće

"Kobunša" preveo je i objavio dela srpskih književnika kao što

su Ivo Andrić, Miodrag Bulatović, Desanka Maksimović ili akademik

Georgije Ostrogorski. Objavio je i preveo (sa M. Suzukijem, 1995.) 

fotomonografiju Hilandar. Tanaka je bio i koautor više priručnika

za učenje srpskog jezika i priručnika za konverzaciju. Bio je

član odbora za izradu Velikog srpsko-japanskog rečnika (30.000

reči). Objavio je zbirku eseja: "Balkanska duša".

2014 - Iz zemunskog "Ikarbusa" izašao je prvi autobus

plod saradnje te fabrike s "Mercedesom".

2017 - U Dizeldorfu, na železničkoj stanici, povređeno 

je devet lica tokom napada sekirom. Napadac, za kog je zaključeno 

da pati od "psihičkog poremećaja", identifikovan je kao Albanac 

sa Kosova Fatmir H. Zanimljivo je da se identičan napad dogodio 

jula 2016 u Vircburgu, kada je napadač bio Avganistanac i 

povređeno je pet osoba.

2019 - Preminuo je Slobodan Žunjić, srpski filozof. 

Studirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u 

Beogradu. Kao univerzitetski predavač radio je u Beogradu, Novom 

Sadu kao i u SAD na univerzitetima Pensilvanija i Rod Ajlend. Aktivno 

se bavio i prevođenjem. Dela: "Aristotel i henologija", "Martin 

Hajdeger i nacionalsocijalizam", "Službe Mnemosini", "Modernost i 

filozofija", "Istorija srpske filozofije", "Prirok i suštastvo" I-IV, 

"Hajdeger i presokratovci".

2020 - Umro je Ričard Kenet Gaj, matematičar. Rodom Britanac, 

bio je univerzitetski profešor u Singapuru, zatim u Indiji, a od 1965. 

živeo je u Kanadi i predavao u Kalgariju. Bavio se rekreativnom 

matematikom, teorijom brojeva, kombinatorikom, geometrijom. Poznat je 

kao autor knjige "Nerešeni problemi u teoriji brojeva" i jedan 

od autora knjige "Kako da pobedite u matematičkim igrama". Autor je 

više stotina naučnih radova.

2021 - Evropski parlament ukinuo je imunitet bivšeg 

katalonskog separatističkog lidera Karlesa Pudždemona i još dvoje 

njegovih saradnika. Posledica bi mogla da bude njihovo izručenje 

Španiji. Pudždemon, Toni Komino i Klara Ponsati su 2019. godine 

osvojili mesta u Evropskom parlamentu.

2023 - Sedam osoba je ubijeno, a osam ranjeno, u pucnjavi u 

Hamburgu, na severu Nemačke. Prilikom okupljanja Jehovinih svedoka, 

bivši njihov pripadnik otvorio je vatru iz automatskog oružja. 

Među poginulima je i napadač.

2024 - U Port-o-Prensu, na Haitiju, dogodila se serija 

koordinisanih i brzih oružanih napada organizovanih bandi na 

više državnih institucija, uključujući predsedničku palatu.