Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 27. mart, 2025. 

        1625 - Umro je engleski kralj škotskog porekla Džejms I

Stjuart, prvi monarh koji je od 1603. do smrti vladao i Škotskom i

Engleskom i prvi Stjuart na engleskom prestolu. Posle abdikacije sa

škotskog prestola majke Meri Stjuart 1567. proglašen je, kad je

imao samo godinu dana, kraljem Škotske kao Džejms VI i tu titulu

je takođe nosio do smrti.

        1770 - Umro je italijanski slikar Đovani Batista

Tijepolo, poslednji veliki venecijanski mastor, jedan od najvećih

dekorativnih umetnika 18. veka. Njegovi glavni radovi, freske

velikih dimenzija, rađene u maniru rokokoa, nalaze se u

ariepiskopskoj palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u

episkopskoj rezidenciji u Vircburgu i u kraljevskoj palati u Madridu.

        1797 - Rođen je francuski pisac Alfred Viktor de Vinji, 

u čijoj su romantičarskoj misaonoj poeziji centralne teme

usamljenost i stoičko mirenje sa sudbinom. Dela: poeme "Mojsije",

"Pastirska kuća", "Eloa", "Samsonov gnev", drama "Čaterton", roman

"Zavera", novele "Ropstvo i veličina vojničkog poziva", "Dnevnik 

jednog pesnika".

        1824 - Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski

pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni

pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva

na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim

slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine,

vitalnosti, žudnje i uživanja u prirodi, u nekima predoseća

sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima,

Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u

najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane

mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima čije su lepote, posebno

uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U

najpoznatijoj pesmi "Đački rastanak" opevao je Sremske Karlovce i

đačke radosti. Dubinu i misaonost iskazao je u pesmi "Tuga i

opomena", a u satiričnoj pesmi "Put" ismejao je protivnike

Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a docnije je sahranjen

na Stražilovu.

        1837 - Umro je srpski književnik Lukijan Mušicki, monah,

pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika. Studirao je prava u Pešti.

Mitropolit Stratimirović, i sam fascinantan intelektualac, uvideo

je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je

profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac.

Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama

imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je sa mesta upravnika

Šišatovca između ostalog zato što su njegove ideje bile suviše

svetovne za ukus visoke crkvene hijerarhije. Prijateljevao je sa

Dositejem Obradovićem i Vukom Karadžićem. Postao je vladika

Gornjokarlovački 1828. Bio je jedan od najučenijih Srba svog

vremena, govorio je čak deset jezika. Prevodio je Horacija, njegovu

"De arte poetica" znao je napamet. Dela: "Glas harfe šišatovačke",

"Glas narodoljupca", "Slaveno-srpska gramatika", sastavio je "Srpsku

bibliografiju" kao i "Životopis srpskih arhiepiskopa", priredio je

"Izbor basana"(D. Obradovića).

        1845 - Rođen je nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen,

koji je 1895. otkrio "iks-zrake", dobitnik Nobelove nagrade za

fiziku 1901. "Iks-zraci", elektromagnetski talasi dužine od

milionitog do milijarditog dela santimetra njemu u čast nazvani su

"rendgenski zraci". Primenjuju se u medicini za dubinsko snimanje

organa i za zračenja, ali pošto izazivaju štetne promene u

strukturi tkiva kroz koja prodiru, potiskuju ih druge metode

lečenja i uspostavljanja dijagnoze. Koriste se i za identifikovanje

hemijskih elemenata i za strukturnu analizu raznih supstanci.

        1854 - Francuska je objavila rat Rusiji i stala na stranu

Osmanskog carstva u Krimskom ratu koji je izbio krajem 1853.

Sutradan je to učinila i Velika Britanija, koja je nastojala da

suzbije ruske aspiracije prema Balkanu i Crnom moru. Rat protiv

Rusije udruženi saveznici vodili su dve godine na poluostrvu Krim,

gde su posle krvavih borbi i velikih gubitaka uspeli da osvoje

ključni lučki grad Sevastopolj.

        1867 - Rođen je engleski inženjer Frederik Henri Rojs,

koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju

automobila "Rols-Rojs". Rojsova firma počela je 1904. da pravi

automobile, čiji je izgled impresionirao Rolsa, i njih dvojica su

potom postali suvlasnici kompanije čija su vozila u automobilskoj

industriji nenadmašna po luksuzu i kvalitetu. Kompanija "Rols-Rojs"

proizvodi i avionske motore.

        1898 - Rođena je američka pozorišna i filmska glumica

Glorija Džozefina Mej Svanson, koja se proslavila u vreme nemog

filma, ali i zvučnim filmom "Bulevar sumraka", snimljenim 1950.

Ostali filmovi: "Muško i žensko", "Kraljica Keli", "Zaza",

"Gospođa San-Žen".

        1923 - Umro je škotski hemičar i fizičar Džejms Đuer,

koji je prvi pronašao tečni, zatim i čvrst vodonik. Takođe je

izumeo termos-bocu.

        1927 - Rođen je ruski violončelista i dirigent Mstislav

Leopoldovič Rostropovič, jedan od najvećih majstora violončela.

Prve godina života Rostropovič je proveo u rodnom Bakuu

(Azerbejdžan) gde je njegov otac Leopold Rostropovič bio profesor

konzervatorijuma, a prvi koncert održao je u Slavjanskoj, sa samo

12 godina. Bio je i dirigent, kompozitor, pijanista, menadžer,

mecena. Rostropovič je 1974. godine lišen sovjetskog

državljanstva i morao je da napusti zemlju. Krajem 60-ih kada je

Aleksandar Solženjicin izgnan, Rostropovič je tim povodom napisao

otvoreno pismo "Pravdi" štiteći svog prijatelja. Čak 60

kompozitora pisalo je muziku posebno za njega, poput Prokofjeva,

Šostakoviča, Britena, Pendereckog. Bio je počasni doktor više od

50 svetskih univerziteta i nosilac najviših ruskih i međunarodnih

priznanja.

        1933 - Japan je objavio da istupa iz Društva naroda zbog

toga što je ta organizacija osudila japansku okupaciju Mandžurije.

        1941 - U Beogradu je u zoru u oficirskom puču svrgnut

regent, odnosno prvi namesnik, knez Pavle Karađorđević i na presto 

je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Zbačena je vlada 

Dragiše Cvetkovića i obrazovana nova sa generalom Dušanom Simovićem 

na čelu. Narod je pozdravio puč masovnim demonstracijama u Beogradu 

i drugim gradovima Srbije. Time je raskinut sporazum potpisan dva dana 

ranije u Beču o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Kao posledica 

puča nacistička Nemačka napala je Jugoslaviju u noći 5. na 6. april 

a Beograd je strahivto bombardovan u zoru 6. aprila.

        1945 - Nemci su u Drugom svetskom ratu lansirali poslednju

raketu "Fau-2" na Veliku Britaniju. Projektil ispaljen iz holandskog

grada Hag pao je na Orpington, jugoistočno od Londona. U

eksplozijama raketa tog tipa tokom rata je poginulo 8.958 Britanaca.

        1953 - U Sovjetskom Savezu je pomilovan veliki broj

političkih zatvorenika, što je nagovestilo kraj "staljinističke

ere".

        1964 - U zemljotresu na Aljasci poginulo je više od 100

lica.

        1968 - Prilikom probnog leta avionom, kojim je sam

upravljao, u blizini Moskve je poginuo ruski kosmonaut Jurij

Aleksejevič Gagarin, prvi čovek koji je u aprilu 1961. vasionskim

brodom "Vastok" obleteo Zemlju.

        1968 - General Suharto izabran je za drugog predsednika

Indonezije, umesto Sukarna koji je izgubio vlast u martu 1966.

        1977 - U najtežem udesu u istoriji vazduhoplovstva,

poginule su 583 osobe od 644 koliko ih je bilo u dva "Boinga 747"

holandske kompanije KLM i američke PanAm, prilikom sudara na

pisti aerodroma Tenerife na Kanarskim ostrvima.

        1980 - Prilikom potonuća naftne platforme "Aleksander

Kiland" u norveškom sektoru Severnog mora, poginulo je 147 osoba.

        1992 - Poslednje jedinice Jugoslovenske narodne armije

napustile su bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju.

        1993 - Predsednik Kine je postao Đang Cemin, generalni

sekretar vladajuće Komunističke partije i vrhovni komandant

armije. Ipak stvarnu moć u zemlji i tada je zadržao Đangov

pokrovitelj Deng Sjaoping.

        1996 - Jigal Amir je osuđen na doživotnu robiju zbog

ubistva izraelskog premijera Jicaka Rabina u novembru 1995.

        1997 - U okršajima u Albaniji poginulo je 17 lica, u

najtežem incidentu tokom dvomesečne antivladine pobune.

        1999 - U atar sremskog sela Buđanovci pao je američki

lovac bombarder "F-117 A", takozvani "nevidljivi" kojeg je oborila

protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije. Bilo je to najveće

poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD, i izazvalo je nevericu

i šok u NATO a posebno u Vašingtonu. Do tada se smatralo da

avion "stelt" tehnologije, simbol moći i neuništivosti,

koji se smatrao nevidljivim za radare, nije moguće oboriti.

        2000 - Vladimir Putin proglašen je pobednikom

predsedničkih izbora u Rusiji s više od 52 odsto dobijenih

glasova.

        2002 - U samoubilačkom bombaškom napadu islamskog

teroriste na jedan hotel u izraelskom primorskom gradu Natanija,

u vreme svečane večere povodom početka jevrejskog praznika 

Pasha, ubijeno je 29 osoba.

        2004 - Bespilotna letelica američke svemirske agencije

NASA, lansirana sa krila bombardera B-52 na visini 30.000 metara,

postavila je nov svetski rekord u brzini letenja sa nešto više od

8.000 kilometara na čas.

        2006 - Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava

okončala je u Ženevi svoje poslednje zasedanje. Time je završena

60-godišnja istorija ovog tela svetske organizacije, koje je često

bilo predmet osporavanja i ometanja.

        2006 - Umro je poljski pisac Stanislav Lem, najpoznatiji

poljski autor naučne fantastike. Lem je bio poznat po knjigama

"Solaris", "Nepobediv", "Summa tećnologiae" koje su prevedene i na

srpski. Rođen je 1921. godine u Lavovu (tada Poljska, danas

Ukrajina) a već njegov prvi rad "Čovek sa Marsa" iz 1946. ga je

proslavio širom sveta. Lem je 1939. započeo studije medicine, ali

ga je prekinuo Drugi svetski rat tokom kojeg je radio kao

automehaničar. Od 1950. ima status slobodnog književnika. Njegova

dela, prevedena na brojne jezike, prodata su u svetu u tiražima 

većim od osam miliona. Sem naučne fantastike, pisao je i bajke,

pesme, pripovetke, eseje i filozofske rasprave.

        2007 - Umro je Mihail Uljanov, istaknuti ruski glumac.

Široj javnosti poznat je po tumačenju lika maršala Žukova.

Rođen u Omsku 1950. završio je moskovsko Teatralno učilište 

i postao je član trupe "Teatra Vahtangova" i njegov vodeći

glumac. Zapamćen je po ulogama u filmovima "Idiot", "Antonije i

Kleopatra", "Front", "Braća Karamazovi". Snimao je do kraja

života ali je ostao veran Vahtangovskom teatru čiji je od 1987.

godine bio umetnički direktor.

2016 - U napadu bombaša saoubice u Lahoreu, Pakistan, 

poginulo je 75 osoba a 340 je ranjeno. Frakcija pakistanskih talibana 

"Džmat-ul-Ahrar" preuzela je odgovornost za napad, naglasivši da su 

meta bili hrišćani. Napad se dogodio na parkingu ispred izlazne 

kapije parka u kojem su hrišćani slavili Uskrs, nekoliko metara 

od dečijih ljuljaški.

2020 - Severna Makedonija i formalno je postala punopravna 

članica NATO-a. Deponovanjem dokumenta o njenom članstvu u Stejt 

departmentu SAD taj proceš je pravno zaokružen. Pošto su članice 

te Alijanse potpisale protokol o prijemu Severne Makedonije tokom 

februara 2019. godine, skupštine svih 29 zemalja ratifikovale su 

potom odluku o članstvu.

        - Danas je Međunarodni dan pozorišta, ustanovljen odlukom

Međunarodnog pozorišnog instituta 1961. godine.