Dogodilo se na današnji dan

  Danas je sreda, 19. mart, 2025. 

    1519 - Rođen je francuski kralj Anri II, otac trojice

kraljeva - Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom vladavine od

1547. do smrti 1559, uz potporu supruge Katarine de Mediči,

otpočeo je sistematsko proganjanje hugenota (francuskih

protestanata kalvinista), što je 1562. izazvalo verske ratove

koji su 36 godina potresali Francusku.

        1563 - Mirom u Amboazu završen je prvi verski rat u

Francuskoj i hugenoti su dobili ograničenu slobodu ispovedanja

religije.

        1629 - Rođen je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov,

otac Petra Velikog, koji je tokom vladavine od 1645. do 1676.

ugušio više pobuna uključujući i bunt donskih kozaka pod 

Stenkom Razinom. Podržao je ustanak ruskih kozaka u Ukrajini 

koji je protiv Poljaka predvodio zaporoški hetman Bogdan

Hmeljnicki i potom je u ratu od 1654. do 1667. potukao poljsku

vojsku i pripojio Ukrajinu do reke Dnjepar, uključujući grad

Kijev. Učvrstio je centralnu vlast, pripojio istočne delove Sibira

i razvio trgovinu s Kinom, Persijom i evropskim zemljama.

        1812 - Španski Kortesi (skupština) usvojili su u Kadisu 

ustav koji je sadržao liberalne elemente. Posle povratka na presto 

1813. kralj Ferdinand VII ukinuo je ustav i obnovio stari poredak, 

ali ga je po izbijanju ustanka 1820. godine, nevoljno vratio na snagu.

        1813 - Rođen je škotski lekar, misionar i istraživač

Afrike Dejvid Livingston, koji je 1855. otkrio Viktorijine vodopade.

Prvi je istraživao pustinju Kalahari, basen reke Zambezi, jezero

Njasa (Malavi) i druga jezera i izvorište reke Kongo. Više od 30

godina proveo je u Africi. Kao najveći britanski istraživač

Afrike, sahranjen je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu.

        1818 - Rođen je Petar Preradović, književnik, jedan 

od najznačajnijih pesnika epohe ilirizma, čija se lirika kreće 

od zanosnog rodoljublja do krajnjeg pesimizma. Posle završene 

Vojne akademije u Vinernojštatu, iako rođen kao Srbin, zbog 

napredovanja u karijeri prešao je u rimokatoličanstvo

i napredovao do čina generala, učestvujući u svim ratovima

Austrije njegovog doba. Isprva je pisao na nemačkom, ali je ubrzo

počeo da piše na maternjem jeziku, pa se njegovim pravim

književnim početkom smatra pesma "Zora puca, biće dana". Napisao

je i niz toplih ljubavnih pesama, od kojih se mnoge pevaju i sada,

poput pesme "Miruj, miruj, srce moje". Dela: zbirke pesama

"Prvijenci", "Nove pjesme", drama "Kraljević Marko", epovi

"Lopudska" (nedovršen), "Prvi ljudi", "Pustinjak" (nedovršen),

libreta "Vladimir i Kosara", "Sirotica". Tekst današnje austrijske

himne delo je njegove praunuke Paule fon Preradović.

        1821 - Rođen je engleski istraživač, pisac, prevodilac 

i diplomata Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, predvodeći

ekspediciju s Džonom Haningom Spikom, 1858. video jezero Tanganjika

u Africi. Radio je pri britanskoj vojsci u Indiji i bio je britanski

konzul u Brazilu, Siriji i Italiji. Kao izuzetan poliglota dosta je

prevodio, uključujući vrsne prevode arapskih priča "Hiljadu i

jedna noć" u 16 tomova, "Mirisni vrt šeika Nefzauija" i "Kama

sutra". Napisao je više od 50 putopisnih knjiga o različitim

delovima sveta, mahom egzotičnim, ispoljivši ogromnu erudiciju 

i nesputanu fantaziju. Glavna dela: "Sind i rase koje nastanjuju

dolinu Inda", "Sokolarstvo u dolini Inda", "Hodočašće u Medinu 

i Meku", "Prvi koraci Istočnom Afrikom".

        1849 - Rođen je nemački admiral Alfred fon Tirpic, koji

je kao ministar mornarice od 1897. do 1916. odlučujuće doprineo

izgradnji moćne ratne flote Nemačke. Ratnu mornaricu gradio je 

u nadi da će vremenom Nemačka zavladati morima nasuprot Velikoj

Britaniji. U Prvom svetskom ratu izazvao je neograničeni

podmornički rat, uključujući potapanje trgovačkih brodova.

Napisao je memoare "Sećanja".

        1862 - Rođen je srpski filozof Božidar Knežević. Rodio

se u varošici Ub, Veliku školu završio je u Beogradu. Veći deo

života proveo je kao nastavnik po raznim mestima srpske provincije.

Ostavio je čudesno filozofsko delo. Glavna dela: "Red u istoriji", 

"Principi istorije", posthumno "Misli". Prevodio je uspešno Bekla, 

Makolea, Karlajla, mada je engleski jezik naučio kao samouk. 

Knežević je bio specifična pojava velike duhovne snage, izrazito 

netipičan za srpske intelektualne krugove.

        1872 - Rođen je ruski baletski koreograf Sergej Pavlovič

Đagiljev, jedan od najvećih u istoriji baleta, osnivač čuvene

grupe "Ruski balet", koja je s izuzetnim uspehom nastupala od 1909.

do 1929. Okupio je sjajne baletske igrače, kompozitore i slikare,

a briljatno izvedeni baleti pod njegovim rukovodstvom, poput "Žar

ptice", "Petruške", "Popodneva jednog fauna", "Posvećenja

proleća", "Trorogog šešira", vrhunac su baletske umetnosti.

        1900 - Rođen je francuski nuklearni fizičar i hemičar

Žan Frederik Žolio, koji je sa suprugom Irenom, kćerkom 

nobelovaca Pjera i Marije Kiri, 1935. podelio Nobelovu nagradu 

za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: 

nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali 

da se svetlost može preobratiti u čestice (stvaranje iz 

gama-kvanta pozitrona i elektrona). Od 1946. rukovodio je 

Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom 

je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor.

        1906 - Rođen je nemački ratni zločinac Adolf Ajhman,

glavni izvršilac zamisli Adolfa Hitlera o "konačnom rešenju"

jevrejskog pitanja u vreme Drugog svetskog rata. Na sudskom procesu

u Izraelu utvrđeno je da je on tokom nacističke strahovlade u

Evropi rukovodio zločinačkom mašinerijom koja je poslala u smrt

šest miliona ljudi, većinom Jevreja, izrečena mu je smrtna

presuda i 1962. je obešen.

        1917 - Sile Antante sprovele su u Prvom svetskom ratu

pomorsku blokadu Grčke i tako pokrenule proces političkih borbi

koje su tu zemlju dovele u njihov ratni savez, zbog čega je

pronemački orijentisan kralj Konstantin I abdicirao u korist

sina Aleksandra.

        1920 - SAD su odbile da potpišu Versajski ugovor posle

Prvog svetskog rata i priključe se Društvu naroda, zbog bojazni 

od uvlačenja u rat u slučaju napada na neku članicu Društva.

        1930 - Umro je engleski državnik Artur Džejms Balfur,

premijer Velike Britanije od 1902. do 1906. Kao državni sekretar 

za Irsku od 1887. do 1892. stekao je nadimak "Krvavi Balfur", zbog

načina na koji je gušio irski pokret za nezavisnost, a kao šef

diplomatije objavio je 1917. plan (Balfurova deklaracija) o

stvaranju nacionalne države Jevreja u Palestini. Prvi strani šef

države koji je podžao Balfurovu deklaraciju bio je kralj Srbije

Petar I Karađorđević.

        1933 - Rođen je američki pisac Filip Rot, duhovit 

i provokativni slikar običaja i psihologije druge generacije

američkih Jevreja kao i njihovih odnosa sa drugim zajednicama.

Dela: romani "Grudi", "Naša banda", "Prepuštanje", "Portnojeva

boljka", "Veliki američki roman", "Profesor želje", "Kad je bila

dobra", "Moj život muškarca", "Oslobođeni Cukerman", zbirka

priča "Zbogom Kolumbus", eseji "Čitajući sebe i druge".

        1945 - Vlada Velike Britanije je priznala vladu Demokratske

Federativne Jugoslavije s Josipom Brozom na čelu.

        1950 - Umro je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po

seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu.

        1970 - Prvi put od nastanka zapadne, Savezne republika Nemačke 

i istočne, Nemačke demokratske republike, u Erfurtu su se susreli 

šefovi vlada tih zemalja Vili Brant i Vili Štof.

        1971 - Najmanje 160 ljudi poginulo je prilikom iznenadnog

klizanja zemlje severno od brazilskog grada Sao Paolo.

        1977 - U predsedničkoj rezidenciji u Brazavilu (bivši

Francuski Kongo) ubijen je predsednik Konga Marijen Nguabi, za šta

je optužen i potom pogubljen bivši šef države Alfons Masamba

Deba. Vlast je preuzela vojna hunta, a za predsednika je u aprilu

1977. proglašen pukovnik Joakim Jombi Opango.

        1978 - U nastojanju da spreči upade arapskih terorista,

izraelska armija je okupirala veći deo juga Libana.

        1993 - U Narodnoj biblioteci Srbije osnovana je "Zadužbina

Desanke Maksimović", nekoliko sedmica posle smrti srpske

književnice, s ciljem da pomaže objavljivanje i prevođenje na

strane jezike njenih dela i da podstiče pesničko stvaralaštvo.

        1994 - U eksploziji bombe podmetnute u podzemnu železnicu

u glavnom gradu Azerbejždana Bakuu poginulo je 12 lica.

        1994 - Trupe vlade u Pnom Penu zauzele su grad Pailin na

istoku Kambodže, glavno uporište maoističkog gerilskog pokreta

"Crveni Kmeri".

        1996 - Sarajevsko naselje Grbavica predato je muslimansko

hrvatskoj federaciji, na osnovu Dejtonskog sporazuma, pošto su ga 

uoči predaje napustili gotovo svi Srbi.

        1996 - U glavnom gradu Filipina Manili u požaru u jednoj

diskoteci poginulo je najmanje 150 osoba.

        1997 - Umro je američki slikar holandskog porekla Vilhelm

de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je

četrdesetih godina 20. veka preobrazio slikarstvo u SAD. Njegove

slike snažan su protest protiv ledenog, bezličnog sveta otuđene

tehničke civilizacije.

        1999 - U eksploziji bombe koju su islamski čečenski

teroristi aktivirali na pijaci u južnom ruskom gradu Vladikavkaz,

poginulo je više od 50 ljudi.

        1999 - Posle garancija saudijskog kralja Fahda i

južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele o poštenom suđenju,

Libija se saglasila da škotskom pravosuđu do 6. aprila 1999. preda

dvojicu Libijaca osumnjičenih da su u decembru 1988. izazvali

eksploziju američkog putničkog aviona "Boing 747" iznad Lokerbija,

u Škotskoj, kada je poginulo 270 osoba.

        2001 - Izbore za gradonačelnika Pariza dobio je

socijalista Bertran Delanoe, čime je levica preuzela vlast u glavnom

gradu Francuske prvi put za 130 godina, od vremena Pariske komune.

        2002 - Komonvelt je odlučio da na godinu dana suspenduje

Zimbabve iz članstva jer je jedan broj članica smatrao da

predsednički izbori u toj zemlji nisu bili slobodni i demokratski.

        2007 - U eksploziji u rudniku "Uljanovskaja" u Kemerovskoj

oblasti u Rusiji, poginula su 102 rudara od 203 osobe koliko se

nalazilo u rudniku u trenutku eksplozije. Rudnik uglja

"Uljanovskaja" jedan je od najmodernijih u kuzbaškom regionu.

        2008 - Umro je britanski pisac Ser Artur Klark, autor niza

dela iz oblasti naučne fantastike. Završio je Kraljevski Koledž u

Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. Njegov najveći

doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se

koriste kao komunikacioni releji, otuda je Međunarodna astronomska

unija nazvala geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom. Dela:

"Odiseja u svemiru 2001", "S druge strane strane neba", "Pad

mesečeve prašine", "2010: Druga odiseja", "2061: Treća odiseja",

"Susret sa meduzom", zbirke pripovedaka "Sastanak sa Ramom" i "Pesme

daleke zemlje".

        2008 - Srpski plivač Milorad Čavić osvojio je zlatnu

medalju na prvenstvu Evrope u disciplini 50 metara leptir pošto 

je u finalnoj trci trijumfovao rezultatom 23,11 sekundi, oborivši

evropski rekord. Evropska plivačka federacija, dva dana docnije,

zabranila je Čaviću da se takmiči do kraja prvenstva u

Ajndhovenu, pošto je tokom dodele medalja nosio majicu s natpisom

"Kosovo je Srbija".

2011 - Započelo je bombardovanje Libije, s ciljem podrške

pobunjenicima na terenu i svrgavanja režima Moamera Gadafija. Akcijama 

francuskih aviona i ispaljivanjem krstarećih raketa sa američkih i 

britanskih ratnih brodova i podmornica započela je vazdušna vojna 

intervencija u Libiji, s ciljem da se sprovede zona zabrane 

leta, na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN.

2012 - Preminula je Verica Barać, dugogodišnja predsednica 

Saveta za borbu protiv korupcije. Po okončanom pravnom fakultetu radila

je u privredi, potom u opštinskoj upravi u Čačku. Od maja 2003. bila 

je član Saveta za borbu protiv korupcije. Priređivač je zbornika:

"Pravac promena" i "Korupcija, vlast i država". Dobitnica je nagrade: 

"Osvajanje slobode".

2013 - Ustoličen je 266. poglavar Rimokatoličke crkve, papa 

Frančesko, odnosno Franja (Horhe Mario Bergoljo). 

2018 - Uginuo je Sudan, poslednji muški primerak podvrste 

severnog belog nosoroga na svetu. Sudan je bio smešten u Laikipi 

u Keniji, gde je bio deo napora za spasavanje te podvrste od 

izumiranja, zajedno s još dve ženke.

2022 - Preminuo je Dragan Mraović, pesnik, prevodilac, novinar, 

profesor, diplomata. Autor je 22 knjige, a učestvovao je u priređivanju 

oko 150 naslova. Bio je veliki popularizator srpske kulture u Italiji. 

Na italijanski je prevodio Desanku Maksimović, Branka Miljkovića, Milovana 

Vitezovića, Ljubivoja Ršumovića, Dragomira Brajkovića, Sašu Hadži 

Tančića, Srbu Ignjatovića, Dušana Kovačevića, Adama Puslojića, 

monografije o Dečanima i Hilandaru. Bio je diplomata SRJ u Italiji.