Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 6. mart, 2025. 

1475 - Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i

pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika renesanse.

U kamenu je klesao savršene proporcije ljudskog tela. U Sikstinskoj

kapeli u Vatikanu oslikao je prizore iz Starog zaveta, uključujući

ogromni "Strašni sud". Sagradio je Lorencovu biblioteku u Firenci,

u Rimu je projektovao trg Kampodiljo, dovršio je palatu Farneze i

radio na crkvi Svetog Petra. Pisao je stihove ("Soneti",

"Madrigali"). Skulpture: "David", "Mojsije", "Robovi", "Jutro",

"Veče", "Dan", "Noć", "Pijeta".

        1480 - U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija

priznala portugalsko osvajanje Maroka, a Portugal se odrekao

pretenzija prema Kanarskim ostrvima.

        1619 - Rođen je francuski pisac Sirano de Beržerak, čija

su dela kombinacija političke satire i fantazije. Teško je ranjen

1640. zbog čega je napustio vojsku, u kojoj se istakao kao izuzetan

mačevalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne mašte, pisao je pesme,

napisao je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po

delu "Drugi svet", gde je opisivao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon

Rostan ovekovečio ga je u herojskoj komediji "Sirano de Beržerak",

stvorivši od njega simbol retke duševnosti i neobičnog uma.

        1836 - Trupe pod komandom predsednika Meksika generala

Antonija Lopesa de Santa Ane zauzele su tvrđavu Alamo u Teksasu i

pobile sve branioce, uključujući Dejvija Kroketa.

        1882 - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju

kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva kneza

Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika 1872. Kralj Milan ostaće

upamćen kao prvi srpski kralj "posle Kosova", kao i po uspešnim

reformama koje će imati dugoročne posledice, poput vrlo

uspešne reforme vojske, kao i opšte ubrzane evropeizacije Srbije, 

ali i potezima poput Tajne konvencije sa Austrougarskom ili gušenja

Timočke bune.

        1900 - Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler,

koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Taj

motor je omogućavao brzinu vozila od 18 kilometara na čas. Osnovao

je 1890. kompaniju "Dajmler Motoren-Gezelšaft", koja se 26 godina

posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca u kompaniju

"Dajmler-Benc", proizvođača prestižnih automobila "mercedes".

        1926 - Rođen je poljski filmski režiser Andžej Vajda,

utemeljitelj subjektivnig realizma. Glavni je predstavnik "crnog

talasa" poljskog filma pedesetih godina 20. veka. Filmovi:

"Generacija", "Kanal", "Pepeo i dijamant", "Lotna", "Samson",

"Prah", "Svadba", "Obećana zemlja", "Čovek od mramora",

"Gospođice iz Vilka", "Dirigent", "Čovek od gvožđa", "Danton",

"Jedna nemačka ljubav".

        1930 - Umro je nemački admiral Alfred fon Tirpic, koji je

kao ministar mornarice od 1897. do 1916. odlučujuće doprineo

izgradnji moćne ratne flote Nemačke. Ratnu mornaricu gradio je

radi obračuna s Velikom Britanijom. Uz odlučnu podršku cara

Vilhelma II u Prvom svetskom ratu izazvao je neograničeni

podmornički rat, uključujući potapanje trgovačkih brodova.

Napisao je memoare - "Sećanja".

        1941 - Krunski savet je, posle ogromnih pritisaka, odlučio

da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka 

i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

        1944 - Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj

Britaniji, 658 američkih bombardera je u Drugom svetskom ratu

započelo danonoćno bombardovanje Berlina.

        1945 - Umrla je srpska slikarka Milena Pavlović-Barili,

umetnik rafinirane kulture. Slikala je u nadrealističkom maniru.

Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu,

živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila

ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u

njujorškim pozorištima. Od posledica pada s konja umrla je u

Njujorku u 36. godini života.

        1949 - Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku

emisiju "Veselo veče", koja se pokazala kao retko dugovečna,

emitovana je u kontinuitetu čak 60 godina.

        1950 - Umro je francuski državnik Alber Lebren, predsednik

Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće

republike, nakon što je nacistička Nemačka okupirala Francusku u

Drugom svetskom ratu, primoran je da vlast preda vladi maršala Petena.

        1953 - Georgij Maljenkov je posle smrti Staljina postao

sovjetski predsednik vlade i prvi sekretar Komunističke partije.

        1957 - Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland

(britanski deo negdašnjeg nemačkog Togoa) ujedinjene su, pod

vođstvom Kvame Nkrumaha u državu pod nazivom Gana, koja je stekla

nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije

u Africi.

        1965 - Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da će u

Južni Vijetnam prebaciti 3.500 marinaca, čime je počelo otvoreno

američko vojno angažovanje u toj zemlji.

        1967 - Umro je mađarski kompozitor Zoltan Kodalj, uz Belu

Bartoka najznačajniji mađarski muzički stvaralac 20. veka, u

čijim delima je prepoznatljiva melodika i ritam narodne muzike.

Napisao je studije o mađarskom muzičkom folkloru i izdao zbirke

narodnih pesama. Dela: kantata "Psalmus hungaricus", scenska muzika

"Hari Janoš", orkestarsko delo "Igre iz Galante".

        1970 - Iz Komunističke partije Čehoslovačke isključen je

njen bivši lider Aleksander Dubček.

        1973 - Umrla je američka književnica Perl Bak, dobitnica

Nobelove nagrade za književnost 1938. Autor je serije dela iz

života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje. Kao ćerka

misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata

osnovala je fondaciju "Perl Bak" za pomoć deci američkih vojnika

koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći deo

prihoda od knjiga - više od sedam miliona dolara. Dela: romani

"Dobra zemlja", "Sinovi", "Zmajevo seme", "Rastureni dom", "Majka",

"Izgnanstvo", "To ponosno srce", "Obećanje", "Paviljon žena",

"Božur", "Skriveni cvet".

        1980 - Francuska književnica belgijskog porekla Margerit

Jursenar postala je prva žena član Francuske akademije.

        1988 - Britanski komandosi, pripadnici elitne jedinice SAS,

u Gibraltaru su ubili trojicu terorista Irske republikanske armije.

        1994 - Umrla je grčka glumica Melina Merkuri, veoma

angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte,

potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista. Filmovi:

"Stela", "Onaj koji mora da umre", "Ciganin i džentlmen", "Nikad

nedeljom", "Fedra", "Pobednici", "Jednom nije dovoljno", "Maja i

Brenda", "Lizistrata", "Slatka ptica mladosti", autobiografija "Ja

sam rođena Grkinja".

        1996 - U sarajevsko predgrađe Hadžići, koje je prema

Dejtonskom sporazumu pripalo muslimansko-hrvatskoj federaciji,

ušli su muslimani i Hrvati, pošto su ga prethodno napustili Srbi.

        1999 - Na severu Kambodže uz granicu s Tajlandom uhapšen

je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta

"Crvenih Kmera", koji su tokom četvorogodišnje strahovlade

Kambodžom u drugoj polovini sedamdesetih godina 20. veka pobili 

između milion i dva miliona ljudi.

        2000 - Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir

Putin nije isključio mogućnost da Rusija jednog dana postane

članica NATO, pod uslovom da se "na Rusiju gleda kao na

ravnopravnog partnera", naglasivši da za njegovu zemlju

"izolacionizam nije opcija".

        2002 - Umrla je srpska slikarka Vera Božičković -

Popović. Studirala je na beogradskoj Likovnoj akademiji u

klasi Marka Čelebonovića, gde je diplomirala 1951. Sa grupom

kolega sa Akademije bila je osnivač poznate neformalne

"Zadarske grupe" koja je odigrala prevratničku ulogu u modernom

jugoslovenskom slikarstvu. Božičković-Popović je bila 

među vodećim slikarima enformela u srpskom slikarstvu čemu

je ostala verna do kraja. Bavila se i scenografijom, tapiserijom 

i crtežom.

        2003 - Avion tipa "Boing 737-200" nacionalne alžirske

aviokompanije "Er alžeri" srušio se ubrzo po poletanju sa

aerodroma Tamanraset, pri čemu su poginule 102 osobe, putnici 

i članovi posade.

        2005 - Umro je američki naučnik Hans Bate, dobitnik

Nobelove nagrade za fiziku (1967) i jedan od tvoraca atomske bombe.

        2006 - Počelo je suđenje Zakariji Musauiu (38), u

okružnom sudu u Virdžiniji, jedinom čoveku koji je u SAD optužen

za direktnu vezu sa terorističkim napadima na Njujork i Vašington

11. septembra 2001. godine. U vreme napada bio je u zatvoru, ali je

slagao inspektore i tako ih sprečio da na vreme otkriju zaveru.

Musaui je šokirao porotu kad je 28. marta na suđenju rekao da je

trebalo da upravlja petim avionom čija je meta bila Bela kuća.

        2007 - Umro je srpski pisac i režiser Milan Vukotić,

tvorac alternativnog "Teatra levo". Vukotić je više  godina 

vodio dečji zabavni kamp Apelhof u Austriji gde je i umro. 

Autor je desetak dečjih romana, koji su doživeli međunarodni 

uspeh, a na srpskom jeziku, u izdanju Kreativnog centra, 

objavljeni su "Zagonetni iksilon" i "Trinaesti jezik".

        2007 - U dva snažna zemljotresa, koji su pogodili

indonežansko ostrvo Sumatru, poginulo je najmanje 70 ljudi.

Epicentar zemljotresa, koji se osetio i u Maleziji i Singapuru,

bio je na oko 50 kilometara od grada Padanga na Sumatri.

        2007 - Najmanje 100 iračkih šiita hodočasnika je

poginulo, a 160 je ranjeno u dva samoubilačka napada eksplozivom 

u gradu Hila, oko 95 kilometara južno od Bagdada.

        2007 - Umro je Žan Bodrijar, francuski filozof,

postmodernist i poststrukturalist. Najpoznatiji je po stvaranju

pojma "hiperstvarnost". Posebno je bio kritičan prema potrošackoj

kulturi savremenih SAD. Pisao je o bombardovanju Srbije 1999.

godine, kao o "dvoličnom ratu". Najpoznatije njegovo delo je

"Zaboraviti Fukoa" objavljeno 1977. Poslednje od 20 dela koliko 

je napisao, je "Kul sećanja", objavljeno 2005.

        2007 - Iračka sunitska pobunjenička grupa "Islamska

država u Iraku", povezana sa Al Kaidom, izvela je akciju upada

u zatvor Baduš, u blizini iračkog grada Mosula, odakle je

oslobođeno 150 zatvorenika. Policija je uspela da pronađe i

ponovo uhapsi 47 zatvorenika.

        2008 - U dva bombaška napada u centru Bagdada, najmanje

55 ljudi je poginulo, a oko 130 je ranjeno. Nagazna mina

eksplodirala je u trgovačkoj zoni u gradskom okrugu Karada, a

ubrzo zatim, pošto su se iračke snage bezbednosti pojavile na

mestu napada i okupili se prolaznici, bombaš samoubica digao se

u vazduh.

2014 - Vrhovni sovjet (skupština) Krima doneo je načelnu 

odluku o stupanju te autonomne republike u sastav Ruske Federacije.

2018 - Prilikom pada ruske vojno transportne letelice 

"An-26", na aerodromu "Hmejmim" u Siriji, poginulo je 39 osoba, 

putnika i članova posade. Avion se srušio tokom sletanja.

2020 - U Srbiji je potvrđen prvi slučaj koronavirusa, 

saopštio je na vanrednoj konferenciji za štampu Zlatibor Lončar, 

ministar zdravlja. Virus je pronađen kod muške osobe srednjih 

godina iz Subotice.

2020 - U terorističkom napadu u Kabulu, Avganistan, 

na učesnike ceremonije u čast lokalnog lidera Hazara, 

Abdula Ali Mazarija, ubijenog 1995, poginule su 32 osobe a gotovo 

60 je ranjeno. Žrtve su bili civili. Takozvana Islamska država 

preuzela je odgovornost za raketni napad. Osumnjičeni Talibani 

odbacili su ma kakvu povezanost s ovim činom. U većinski 

sunitskom Avganistanu, Hazari koji su šiiti neretko su žrtve 

pritisaka i napada. 

2021 - Umro je Lu Otens, holandski inovator, tvorac 

audio kasete. Od 1952. radio je za Filips gde su on i njegov tim 

razvili prvi portabl snimač kaseta, koji je prodat u više od 

milion primeraka, da bi potom uspešno modifikovao magnetofon 

stvorivši audio kasete. Docnije je radio i na razvoju CD tehnologije 

za kompanije Soni i Filips. Zanimjivo je da je principijelno odbijao 

da preuzme lične zasluge za učešće u tehnološkoj revoluciji 

tvrdeći da je sve to bio timski rad.

2022 - Portparol Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov 

objavio je da se, navodno, u ukrajinskim laboratorijama razvija 

biološko oružje. Rukovodilac ruskog tima za zaštitu od radijacije, 

hemijskog i biološkog oružja Igor Kirilov sutradan je pojasnio da je 

aktivnost bioloških laboratorija poznata je od 2014, od kada se zna 

za američki program takozvane reforme ukrajinskog zdravstvenog sistema.