Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 8. mart,  2025.

        1714 - Rođen je nemački kompozitor, čembalista i

dirigent Karl Filip Emanuel Bah, sin i učenik Johana Sebastijana

Baha. Dela: dvadesetak simfonija, oko 60 koncerata za klavir,

kamerna muzika, sonate za klavir, kantate, crkvene kompozicije.

        1847 - Rođen je Sima Lozanić, hemičar, prvi rektor

Beogradskog univerziteta, član, izvesno vreme i predsednik, Srpske

kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom

fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar

privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao

je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

        1866 - Rođen je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev,

profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti,

dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što

je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: "Sila

pritiska svetlosti na gasove", "Magnetometrijsko proučavanje

obrtnih tela".

        1869 - Umro je francuski kompozitor i muzički pisac Hektor

Berlioz, tvorac romantičarske programske muzike i začetnik moderne

orkestracije. Znatno je uticao na evropsku muziku svog doba. Napisao

je "Nauku o instrumentaciji". Dela: "Fantastična simfonija",

"Harold u Italiji", "Romeo i Julija", "Faustovo prokletstvo",

"Rekvijem", opere "Benvenuto Čelini", "Trojanci".

        1879 - Rođen je srpski slikar, vajar i pisac Mihailo

Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika

Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom

ratu, autor portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika,

Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala

Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I i regenta Aleksandra

Karađorđevića. Diplomirao je 1909. na Likovnoj akademiji u

Minhenu, odakle je 1912. došao u Srbiju kao dobrovoljac. Njegovo

slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i

impresionizma, uz oslon na nacionalnu tradiciju. Izradio je spomenike 

arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije 

Hadži-Melentiju u manastiru Rača, srpskim ratnicima u Mladenovcu 

(1947. uklonjen grb Srbije), spomenik na Krfu poginulim vojnicima 

Drinske divizije, mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu. Iako 

nosilac Albanske spomenice i Ordena Svetog Save, ubijen je u 

Užicu novembra 1941, od strane partizana (Užička republika) 

pod optužbom da je "engleski špijun". Napisao je roman "Lendina 

vodenica", prvi put objavljen 1997.

        1879 - Rođen je nemački hemičar i fizičar Oto Han,

profesor univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove

nagrade za hemiju 1944, koji je 1957. potpisao Getingenšku

deklaraciju, odbijajući da sarađuje u razvoju eventualnog

zapadnonemačkog nuklearnog oružja. Dokazao je 1938. raspadanje

rubidijuma, a 1939. s Fricom Štrasmanom otkrio je nuklearnu fisiju

(cepanje) jezgra urana. Otkrio je i redioaktivne elemente

mezotorijum, radio-torijum i - s Lizom Majtner - protoaktinijum.

        1888 - Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif

Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske

akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA.

Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je

završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i

upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u

Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a

1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu,

čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i

mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je 

oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je

endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea

omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae).

Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona

se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan

(Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije,

geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: "Flora

Kraljevine Srbije", "Ptice Srbije", "Ribe Srbije".

        1895 - Rođena je urugvajska književnica Huanita Fernandes

Morales, poznata kao Huana Fernandes de Ibarbourou. Jedna je od

najistaknutijih liričarki Južne Amerike, poznata i kao "Huana

Amerike". Dela: zbirke stihova "Dijamantski jezici", "Divlji koren",

"Ruža vetrova", "Izgubljena", "Romanse sudbine".

        1904 - Nemačka je ublažila antijezuitski zakon iz 1872,

dopustivši povratak pojedinih pripadnika tog rimokatoličkog reda.

        1907 - Rođen je grčki državnik Konstantin Karamanlis,

predsednik Grčke od 1980. do 1985, osnivač stranke "Nova

demokratija". Prvi put je postao predsednik vlade 1955. i na tom

položaju ostao je do 1963, kad je dobrovoljno emigrirao. Vladu je

ponovo sastavio 1974, posle pada vojne hunte, odigravši ključnu

ulogu u obnovi demokratije u Grčkoj.

1911 - Umro je Svetislav Simić, srpski diplomata, sekretar 

Ministarstva spoljnih poslova, nacionalni radnik, žurnalista, 

jedan od najzaslužnijih za organizovanje i pomoć srpskom pokretu 

u tada neoslobođenoj Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Studirao 

je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i u Petrogradu. Radio je u 

poslanstvima Srbije u Prištini i Sofiji. Osnivač je urednik 

listova "Delo" i "Ustavna Srbija", kao i "Srpskog književnog 

glasnika". Dela: "Makedonsko Pitanje", "Radikali i naša nacionalna 

politika", "Srbi i Arbanasi", "Stara Srbija i Arbanasi".

        1917 - U Petrogradu (danas Sankt-Peterburg) je nemirima i

štrajkovima počela Februarska revolucija (događaj se zbio 23.

februara prema Julijanskom kalendaru, tada na snazi u Rusiji).

        1917 - Umro je nemački konstruktor i general Ferdinand fon

Cepelin, koji je 1900. konstruisao veliku vazdušnu lađu -

dirižabl, nazvanu po njemu "cepelin".

        1921 - Francuske trupe ušle su u Diseldorf i druge gradove

u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, prema obavezi iz

Versajskog ugovora kao poražena strana u Prvom svetskom ratu.

        1921 - Španskog predsednika vlade Eduarda Data u Madridu

su ubili anarhisti.

        1930 - Umro je američki državnik Vilijam Hauard Taft,

predsednik SAD od 1909. do 1913, prvi bivši šef države u

američkoj istoriji koji je od 1921. do smrti bio predsednik

Vrhovnog suda. Tokom predsedničkog mandata vojno je intervenisao 

u Nikaragvi, koja je potom bila pod američkom okupacijom od 1912. 

do 1925. i od 1926. do 1933.

        1931 - Rođen je srpski književnik Vladimir Bulatović

Vib, satiričar, dramski pisac, novinar. Bio je dugogodišnji

urednik u kući "Politika" i urednik "Politikinog Zabavnika" u

njegovim najslavnijim danima. Rođen je u Sopotskom u današnjoj

Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija, pošto je njegova majka

tamo bila učiteljica. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i

Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u

istoriji srpske književnosti. Najprestižnija nagrada koja se

dodeljuje za stvaralaštvo iz oblasti satire nazvana je po njemu -

Vibova nagrada. Dela: "Budilnik", "Menjačnica ideala", Veliko

spremanje", "Korak nazad", "Šta je pisac hteo da kaže", "Dežurno

uvo vremena".

        1942 - Umro je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka 

i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Izgubio je samo

jednu partiju u razdoblju od 1914. do 1924, po čemu je jedinstven 

u istoriji šaha. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog

velemajstora Emanuela Laskera s 4:0, uz 10 remija, a izgubio je od

ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina, koji ga je pobedio sa 6:3,

uz 25 remija. Dela: "Osnovi šaha", "Moja šahovska karijera".

        1942 - Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele

glavni grad Burme Rangun. U ratu je Burma imala izuzetan strateški

značaj, ali su Britanci tu koloniju smatrali za sporedno ratište,

što im se osvetilo u kasnijim operacijama.

        1950 - Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio je da

je Sovjetski Savez isprobao atomsku bombu, što je izazvalo šok u

SAD, jer su Amerikanci bili uvereni da jedini poseduju nuklearno

oružje. Pometenost u Vašingtonu upotpunila je izjava Vorošilova

da je proba izvršena još 23. septembra 1949.

        1954 - Zaključen je odbrambeni sporazum SAD i Japana,

čime se Tokio formalno potpuno priklonio političko-vojnom savezu

Zapada.

        1965 - U Južni Vijetnam iskrcalo se 3.500 američkih

marinaca, čime je otpočelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD

u vijetnamsku ratnu avanturu, okončanu potpunim porazom 1975. i

pogibijom više od 58.000 Amerikanaca u toj zemlji jugoistočne

Azije.

        1969 - Sovjetski Savez je stavio u stanje uzbune

dalekoistočne trupe kao znak upozorenja Kini posle pograničnih

sukoba na reci Usuri.

        1971 - Osnovan je hor "Kolegijum muzikum" (Collegium

musicum), akademski kamerni hor studenata Fakulteta muzičke

umetnosti  u Beogradu. Inicijativa je potekla od profesora Vojislava

Ilića. Hor nastavlja tradiciju kamernomuzičkog hora Univerziteta 

u Beogradu osnovanog 1925. pod istim imenom, na inicijativu profesora Miloja Milojevića.

        1971 - Umro je američki filmski glumac Harold Lojd, jedan

od najvećih komičara nemog filma. Filmovi: "Sigurnost na

poslednjem mestu", "Brucoš", "Čuvaj se, profesore", "Luda sreda".

        1983 - Umro je engleski kompozitor Vilijam Tarner Volton,

tvorac osećajne i lirske muzike neoromantičarskog stila. Posebno

je značajan po orkestarskim kompozicijama, koje se odlikuju dugom

melodijskom linijom, bogatom harmonijom i složenim ritmom. Dela:

melodrama "Fasada", oratorijum "Baltazarov pir", "Koncert za

violinu".

        1994 - Kod Durbana u Južnoj Africi poginula su 64 putnika

prigradskog voza koji je iskočio iz šina.

        1996 - Okončan je neuspešni mirovni mandat UN u Ruandi.

        1999 - Umro je američki sportista Džo Di Mađo,

legendarni bejzbol igrač njujorških "Jenkija".

        2000 - U Kini je pogubljen bivši provincijski viceguverner

Hu Čangćing zbog podmićivanja, najviši funkcioner pogubljen u

toj zemlje tokom poslednjih 50 godina.

        2001 - Tročlano veće čileanskog apelacionog suda

presudilo je sa 2:1 da bivšem diktatoru Augustu Pinočeu može da

bude suđeno za kršenje ljudskih prava posle vojnog udara koji je

izveo 1973. u kojem je ubijen demokratski izabrani šef države

Salvador Aljende.

        2003 - Ubijen je jedan od osnivača i vođa oružanog krila

palestinskog islamističkog pokreta Hamas, Ibrahim el Makadma. U

raketnom napadu izraelskih helikoptera na Makadmino vozilo u pojasu Gaze ubijena su i trojica njegovih telohranitelja.

        2005 - U akciji specijalne ruske policije na severu

Kavkaza, u mestu Tolstoj-Jurt, ubijen je Aslan Mashadov, vođa

čečenskih separatista, jedan od najozloglašenijih terorista na

prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza.

        2005 - Sirijske trupe počele su povlačenje iz Libana,

nakon sirijsko-libanskog vojnog sporazuma čiji su detalji

dogovoreni dan ranije, prilikom susreta u Damasku sirijskog

predsednika Rašida el Asada sa svojim libanskim kolegom Emilom

Lahudom.

        2007 - Izraelski ministar zdravlja Jakob Ben-Jizri je

potvrdio da smrtonosna bakterija hara bolnicama u Izraelu i da je

ukupno izazvala smrt oko 200 ljudi, od početka godine. Veruje se

da je u pitanju bakterija "Klebsiella pneumoniae" jedna od

najotpornijih na antibiotike, bezopasna za zdrave ljude ali fatalna

za pacijente s oslabljenim imunitetom.

2014 - Uklanjanjem koloseka kod železničke stanice Beograd 

nedaleko od mosta Gazela, započela je realizacija projekta - Beograd 

na vodi.

2014 - Avion malezijske aviokompanije koji se kretao od 

Kuala Lumpura ka Pekingu nestao je, i sudbina letelice na letu 

MH370 i svih 239 osoba u njoj ostala je nerazjašnjena.

2020 - Umro je Maks fon Sidou, švedski glumac. Proslavio 

se ulogom viteza u filmu Ingmara Bergmana "Sedmi pečat", kao i 

docnije ulogom sveštenika u filmu "Isterivač". Glumio je u 11 

Bergamnovih dela, a ukupno u više od 130 filmova ili serija. 

Drugi filmovi: "Tri Kondorova dana", "Konan varvarin", "Nikad ne 

reci nikad", "Kvo vadis?", "Do kraja sveta", "Ratovi zvezda: 

Buđenje sile".

        - Danas je međunarodni Dan žena. Tokom međunarodne 

konferencija žena socijalista 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu 

članica iz Nemačke ustanovljen je Dan žena, u znak sećanja na 

manifestacije američkih radnica 1909. povodom Nacionalnog dana 

žena. Prva proslava Dana žena u Srbiji je održana 1914.