Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je utorak, 18. mart, 2025. 

   1745 - Umro je engleski državnik Robert Volpol, prvi

britanski premijer. Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742,

najduže u istoriji Velike Britanije.

        1780 - Rođen je knjaz Miloš Obrenović, vođa Drugog

srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti

1860. Borio se u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima

posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu

1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke.

Sporazumom s Marašli Ali pašom dobio je za Srbiju ograničenu

autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i

Turske, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što 

je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata 

unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost knjaževskog

dostojanstva. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. 

izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, 

Turska i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 

1839. povuče sa vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga 

je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

        1837 - Rođen je američki državnik Stiven Grover

Klivlen, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897.

Lična čestitost i nezavisnost učinila ga je neprijateljem moćne

njujorške organizacije "Tamani hol" - ogrezle u korupciji i

podmićivanju - u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog

predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji

previsoku carinsku zaštitu, a drugi mandat je obeležila

finansijska kriza i radnički nemiri.

        1839 - Između Kine i Velike Britanije izbio je Opijumski

rat pošto su se kineske vlasti odvažile da onemoguće dopremanje

opijuma u Kinu. Rat je 1842. završen porazom Kine, koja je

primorana da Britancima ustupi Hongkong (britanski zvanični naziv

bio je Viktorija), otvori pet luka za britansku trgovinu, plati

ratnu odštetu i zaključi neravnopravan ugovor kojim su britanskim

građanima u Kini date posebne privilegije.

        1842 - Rođen je francuski pisac Stefan Malarme, preteča

simbolista. Znatno je uticao na francusku poeziju. Dela: "Popodne

jednog fauna", "Pesme i proza".

        1844 - Rođen je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj

Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe "Velika

petorica", čije delo odlikuju raskošne orkestarske boje,

briljantna instrumentacija i virtuozna orkestracija. Oslanjao se na

muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao 

pedagog: među njegovim učenicima bili su i Igor Stravinski i 

Sergej Prokofjev. Napisao je "Principe orkestracije", standardni 

priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere 

"Sadko", "Zlatni petao", "Snjeguročka", "Carska nevesta",

simfonijske kompozicije "Fantazija na srpske teme", "Šeherezada",

"Španski kapričo".

        1848 - U Milanu je izbila pobuna protiv Austrije i

austrijski feldmaršal Johan Jozef Radecki morao je da povuče trupe

iz grada.

        1850 - Po odobrenju knjaza Aleksandra Karađorđevića, a

po projektu Ilije Garašanina, osnovana je Artiljerijska škola, 

kasnija Vojna akademija Kraljevine Srbije. Prvi kurs Artiljerijske

škole trajao je od 1850. do 1855. i završilo ga je (i dobilo

činove) 10 lica, četvorica su kasnije postali generali a

četvorica pukovnici. Datum osnivanja Artiljerijske škole, kasnije

Vojne akademije, kao začetak modernog vojnog školstva u Srbiji,

danas se obeležava kao Dan Vojne akademije.

        1858 - Rođen je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je

1893. konstruisao prvi motor s unutrašnjim sagorevanjem na principu

samopaljenja. Motor je po njemu dobio ime.

        1869 - Rođen je britanski državnik Artur Nevil

Čemberlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije

od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s

Nemačkom, potpisao je krajem 1938. kapitulantski Minhenski pakt s

vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom, što je omogućilo nacistima

da 1939. raskomadaju Čehoslovačku.

        1871 - Građani Pariza podigli su revoluciju, poznatu kao

Pariska komuna, čiji je neposredni povod bio Francusko - pruski

rat. Naoružani radnici, nazvani "komunari", stvorili su Nacionalnu

gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i

proglasili komunu, koja je u krvi ugušena krajem maja 1871.

        1874 - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič 

Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od

najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka. Postao je

najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po

dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno

s grupom intelektualaca sličnih nazora proteran. Potom se vratio

hrišćanstvu, mada su pojedini njegovi stavovi ostali neprihvatljivi 

za crkvene zvaničnike. Rusiju je nevoljno napustio 1922. Veoma 

plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem 

periodu sebe smatrao "Hrišćanskim socijalistom". Dela: 

"Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija 

slobode", "Čovek i mašina", "Izvori i smisao ruskog komunizma", 

"O čovekovom ropstvu i slobodi", "Novo srednjovekovlje".

1893 - Rođen je Aleksandar Kostić, srpski naučnik, 

lekar, profesor histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu 

u Beogradu. Autor je medicinskog rečnika, prevedenog na više jezika.

Preveo je "Polno pitanje" švajcarskog psihijatra i entomologa

Ogista Anrija Forela. Stručno je proučavao i problematiku 

seksualnosti. Osim Medicinskog, bio je među osnivačima i 

Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Godine 1952. oteran je sa univerziteta, nesumnjivo iz političkih 

razloga. Ostala dela: "Polni život čoveka", "Žena pol, žena 

čovek", "Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji", "Higijena braka", 

trilogija "Polno saznanje" i udžbenici "Osnovi normalne histologije", 

"Embriologija", "Osnovi histološke tehnike".

        1913 - U Solunu je ubijen grčki kralj Đorđe I, koji 

je vladao Grčkom od 1863. Ubica je sebe deklarisao kao socijalistu.

Đorđe I rođen je u Kopenhagenu kao princ danske kraljevske kuće 

Gliksburg.  

        1921 - Boljševici su vojskom u krvi ugušili pobunu u

Kronštatu, glavnoj bazi ruske Baltičke flote. Mornari Flote i

radnici u pomorskoj bazi u Kronštatu na ostrvu Kotlin u Finskom

zalivu, zapadno od Petrograda, započeli su krajem februara 1921.

pobunu protiv boljševičke vlasti, zahtevajući promene i

okončanje boljševičke političke dominacije. Kronštatski mornari

i radnici snažno su 1917. podržavali boljševike i bili jedan od

najvećih oslonaca Oktobarske revolucije.

        1922 - Vođu indijskog pokreta za nezavisnost Mahatmu

Gandija britanski kolonijalni sud je, zato što je predvodio

kampanju građanske neposlušnosti, osudio na šest godina robije.

        1932 - Rođen je Džon Apdajk, američki pisac i

književni kritičar. Ironičan i sumoran posmatrač, pisac

snažnog introspektivnog dara. Prividno banalnim temama svedočio

je o moralnim dilemama modernog čoveka. Diplomirao je engleski

na Harvardu. Najpoznatiji je po ciklusu o Hariju Zeki Angstromu.

Za dela "Zeka je bogat" i "Zeka je umro" dobio je Pulicerove

nagrade. Bio je jedan od najplodnijih američkih autora, tokom

višedecenijske karijere napisao je oko pedesetak knjiga. Za

ugledni magazin "Njujorker" redovno je pisao kratke priče.

Ostala dela: romani "Beži, Zeko, beži","Kentaur", "Sajam u

ubožnici", "Na farmi", "Parovi", "Zeka se vraća", "Oženi me",

"Državni udar", "Veštice iz Istvika", zbirke priča "Ista

vrata", "Golubije perje", "Muzička škola", "Problemi", "Muzeji

i žene".

        1936 - Rođen je južnoafrički državnik Frederik

Vilhelm de Klerk, koji je doprineo okončanju rasne diskriminacije.

Kao predsednik Južne Afrike početkom devedesetih 20. veka

odlučujuće je uticao da režim aparthejda bude demontiran.

        1936 - Umro je grčki državnik Elefterios Venizelos,

osnivač Liberalne stranke i pet puta predsednik vlade od 1910. do

1933. Predvodio je borbu za oslobođenje Krita od Turaka i

ujedinjenje tog grčkog ostrva u Mediteranu s maticom. Sklopio je

Balkanski savez i ušao u Prvi balkanski rat protiv Turske 1912. i

uspeo je da ojača i proširi Grčku u dva balkanska i u Prvom

svetskom ratu. Bio je veliki prijatelj Srbije. Kad su tokom Prvog

svetskog rata Centralne sile ponudile Grčkoj teritorijalne ustupke,

pod uslovom da prekrši sporazum o savezništvu sa Srbijom i stupi

u rat protiv nje, ponudu je odbio, rečima: "Grčka je suviše mala

zemlja da bi učinila tako veliku podlost". Kao premijer reformisao

je radničko i agrarno zakonodavstvo i reorganizovao kopnenu armiju

i ratnu mornaricu. Umro je Francuskoj, u emigraciji, gde se našao

zbog suštinskog dugogodišnjeg neslaganja sa grčkom kraljevskom

dinastijom.

        1938 - Meksički predsednik Lasaro Kardenas nacionalizovao

je sve privatne naftne kompanije, većinom u vlasništvu stranaca, 

i formirao državni naftni monopol "Pemeks".

        1940 - Prilikom susreta vođa Nemačke i Italije Adolfa

Hitlera i Benita Musolinija na prelazu Brener u Alpima dogovoreno 

je da Italija za nekoliko meseci uđe u Drugi svetski rat na strani

Nemačke.

        1946 - Francuska Gijana, Martinik i Gvadelup dobile su

status prekomorskih departmana i postale integralni deo Francuske.

        1948 - Sovjetski Savez je iz tadašnje Jugoslavije opozvao

vojne stručnjake pod izgovorom da su "okruženi neprijateljstvom",

a sutradan i civilne, u pokušaju da jugoslovensko rukovodstvo

pritiskom natera da prihvati kurs koji je nametao Informbiro.

        1956 - Umro je srpski episkop Nikolaj Velimirović

(Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički,

jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija

u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu

i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao

profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog

ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski

rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem

da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska

rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu

kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili

višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski

život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio

je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali

i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata

nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške

državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau

s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Nije se nikada više vratio u Srbiju. 

Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina 

episkopa raznih hrišćanskih crkava, što je pokazatelj njegovog 

neverovatnog ugleda. Umro je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut 

Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored

manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju

1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je

neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran.

Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i

smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni

preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na

jezeru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao

Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Kasijana", "Žetve

Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" i dr.

        1962 - Potpisan je sporazum o prekidu vatre u Alžiru,

čime je okončan osmogodišnji rat za nezavisnost te francuske

kolonije.

        1965 - Sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao je iz

vasionskog broda "Vashod 2" i postao prvi čovek koji je "šetao"

kosmosom.

        1965 - Umro je bivši egipatski kralj Faruk I, poslednji

monarh Egipta. Na presto je stupio 1936, ali je njegov vladarski

autoritet okrnjila nemogućnost da spreči britansko uplitanje u

unutrašnja pitanja Egipta i vojni poraz u prvom arapsko-izraelskom

ratu 1948. S vlasti su ga 1952. zbacili pobunjeni oficiri, posle

čega je prinuđen da ode u izbeglištvo i umro je u Rimu.

        1969 - Predsednik SAD Ričard Nikson izdao je tajnu naredbu

o bombardovanju Kambodže.

        1970 - Proamerički general Lon Nol izveo je državni udar

u Kambodži dok je šef države princ Norodom Sihanuk bio u poseti

Moskvi.

        1975 - Skupština Tunisa proglasila je Habiba Burgibu

doživotnim šefom države.

        1978 - Bivši pakistanski šef vlade Zulfikar Ali Buto

proglašen je krivim na montiranom suđenju i osuđen na smrt jer 

je navodno naredio ubistvo političkog protivnika.

        1980 - Umro je nemački filozof Erih From. Kritički je

tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je

iz Nemačke pred nacizmom. Dela: "Bekstvo od slobode", "Čovek za

sebe", "Zdravo društvo", "Veština voleti", "Zen-budizam i

psihoanaliza", "Anatomija ljudske destruktivnosti", "Misija Zigmunda

Frojda", "Marksova koncepcija čoveka", "Čovekovo srce", "Bićete

kao bogovi".

        1983 - Umro je bivši italijanski kralj Umberto II,

poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec

dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija

Emanuela III, ali je i sam abdicirao u junu 1946, jer su Italijani

referendumom odabrali republiku, posle čega je morao da emigrira 

i umro je u Švajcarskoj.

        1994 - U Vašingtonu je u prisustvu predsednika SAD Bila

Klintona potpisan sporazum o muslimansko-hrvatskoj federaciji u BiH,

koja je kasnije, Dejtonskim sporazumom, postala jedan od dva entiteta

u bivšoj jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini.

        1997 - Izraelci su počeli izgradnju jevrejskog naselja Har

Homa u istočnom Jerusalimu, što je izazvalo ogorčene proteste

Palestinaca.

        1999 - Predstavnici kosovskih Albanaca posle fingiranih

pregovora potpisali su u Parizu papir koji su SAD i njeni NATO

saveznici nazvali "međunarodnim mirovnim sporazumom". "Sporazum"

je nesumnjivo bio uperen protiv suvereniteta i teritorijalne

celovitosti Srbije i SRJ. Delegacija Srbije odbila je da ga

potpiše, što je učinio i predstavnik Rusije u svojstvu svedoka.

Šest dana potom otpočela je agresija NATO na Srbiju (SRJ).

        2000 - Pobedom kandidata Demokratske partije progresa

Čen Šui Bijana, pristalice nezavisnosti Tajvana od Kine, na tom

kineskom ostrvu je posle više od pola veka okončana vladavina

Nacionalističke partije.

        2003 - Predsednik Iraka Sadam Husein, u jednom od retkih

pojavljivanja u javnosti, saopštio je Iračanima posredstvom

televizije, obučen u vojnu uniformu, da je odbacio američki

ultimatum da ode u izbeglištvo ili da se suoči s ratom.

        2008 - Tibetanska vlada u egzilu saopštila je da

je u Lasi na Tibetu, poginulo 99 ljudi, u sukobima tibetanskih

demonstranata i kineskih snaga bezbednosti, tokom višednevnih

nemira započetih 8 dana ranije, povodom obeležavanja 49.

godišnjice tibetanske pobune, koju je tada ugušila vojska.

        2008 - Umro je Entoni Mingela, režiser, pisac, glumac, 

dobitnik Oskara. Filmovi: "Talentovani gospodin Ripli",

"Hladna planina", "Provalnik". Za film "Engleski pacijent",

nastao na osnovu knjige kanadskog pisca Majkla Ondatjea, Mingela

je dobio Oskara 1996.

        2008 - Preminuo je srpski glumac Živojin Žika Milenković.

Pozorišnu karijeru započeo je u rodnom Nišu, a nastavio je u

Beogradskom dramskom pozorištu, u kojem je radio do penzionisanja.

Igrao je u preko 150 pozorišnih predstava, oko 30 filmova i više

od 300 televizijskih emisija.

2015 - U napadu koji su izvršili islamski teroristi, u muzeju 

Bardo u glavnom gradu Tunisa, poginule su 23 osobe, među kojima strani 

turisti, dva napadača, jedna pripadnica osoblja i jedan pripadnik 

tuniske službe bezbednosti. Stradali turisti bili su Južnoafrikanci, 

Francuzi, Poljaci i Italijani.

2015 - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko potpisao je 

Zakon o posebnom statusu Donbasa, koji predviđa ograničenu autonomiju 

pošto budu sprovedeni lokalni izbori po ukrajinskim zakonima. Prethodnog 

dana, ukrajinska Rada (skupština) odobrila je, u skladu sa mirovnim 

sporazumom iz Minska iz septembra 2014. privremeni specijalni status  

Donbasu, oblasti na istoku Ukrajine koja je pod kontrolom proruskih 

snaga.

2017 - Umro je Čak Beri, američki muzičar, pionir rok end 

rola. Čarls Edvard Anderson "Čak" Beri, upamćen je po hitovima poput 

Džoni Bi Gud (Johnny B. Goode,), Rol Over Betoven ili Svit Litl Sikstin 

(Sweet Little Sixteen). Nagradu Gremi, za životno delo, dobio je 1984. 

i bio je među prvima koji su ušli u Rok end rol kuću slavnih 1986. 

godine.

2018 - Vladimir Putin ubedljivo je pobedio na predsedničkim 

izborima u Rusiji, osvojivši 76,67 odsto glasova, čime je obezbeđen 

novi mandat.

2019 - U Utrehtu, Holandija, prilikom napada vatrenim oružjem 

koje je izveo Turčin Gokman Tanis, na putnike gradskog tramvaja, četiri 

osobe su poginule a šest je povređeno.

2020 - Evropska radiodifuzna unija (EBU) donela je odluku da 

nadmetanje "Evrovizija 2020" bude otkazano, usled pandemije. U saopštenju 

je pritom naglašeno da i EBU i planirani grad domaćin, nameravaju da 

manifestacija u Roterdamu bude održana 2021.

2022 - Pušten je u rad "Čanakale 1915" nad morezom Dardaneli, 

najduži viseći most na svetu, ukupne dužine 4.608 metara, smešten desetak 

kilometara juzno od Mramornog mora. Glavni raspon je 2.023 metra, širina 45,06, 

visina 334 metra. Nazvan je po turskoj pomorskoj pobedi 1915, nad Britancima i 

Francuzima, tokom Prvog svetskog rata. Čanakale je turski naziv za Dardanele, 

u antici nazivan Helespont. "Čanakale 1915" je prvi stalni prelaz, most, 

preko Dardanela, dok nad Bosforom postoje tri mosta, kao i tunel ispod mora.