Dogodilo se na današnji dan

 

- Danas je subota, 1. mart, 2025. 

1498 - Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da

Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na obale sadašnje afričke

države Mozambik.

        1562 - Francuski rimokatolici su pod vođstvom Fransoa 

Giza izvršili pokolj hugenota, francuskih protestanata kalvinista. 

Pokolj kod Vasija bio je uvod u religiozni rat koji je trajao 

do 1598. Pariz je inače Giza posle pokolja docekao kao heroja.

        1643 - Umro je italijanski orguljaš i kompozitor

Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama.

Veruje se da su njegova dela, komponovana za orgulje, imala veliki

uticaj na Johana Sebastijana Baha. Komponovao je tokate, kancone,

fantazije za orgulje, madrigale, motete.

        1767 - Španski kralj Karlos III proterao je iz svoje

zemlje jezuitski red, motivisan najverovatnije koristoljubljem. 

Sličnu odluku donelo je više evropskih vlada tokom druge 

polovine 18. veka.

        1810 - Rođen je poljski kompozitor i pijanista Frederik

Šopen, najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan 

od najznačajnijih pijanista i kompozitora uopšte. Oslanjao se pritom 

na elemente poljskog muzičkog folklornog nasleđa. Poljsku je 

napustio 1830. nastanivši se u Francuskoj. Dela: dva koncerta za 

klavir i orkestar, oko 170 sonata, niz poloneza, mazurki, valcera.

        1815 - Francuski car Napoleon I iskrcao se na obalu

Francuske, tri dana pošto je sa grupicom sledbenika napustio

mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen nakon što je 

primoran da abdicira u aprilu 1814. Ubrzo je trijumfalno ušao u 

Pariz i povratio vlast, čime je počela njegova druga vladavina 

poznata kao "100 dana", okončana u junu 1815. vojnim porazom kod 

Vaterloa.

        1872 - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je

prvi nacionalni park u svetu.

        1879 - Rođen je bugarski državnik Aleksandar Stambolijski,

vođa Zemljoradničkog narodnog saveza i predsednik vlade Bugarske

od 1920. do 1923. kad je oboren u fašističkom udaru i zatim

masakriran. Kao šef vlade stekao je izuzetnu popularnost, jer je 

sproveo agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i

nastojao da izmeni politiku dinastije Koburg, između ostalog i

zalažući se za prijateljstvo sa Kraljevinom Srba, Hrvata i

Slovenaca.

        1886 - Rođen je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška,

jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog

slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije

naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame "Ubica,

mada žena" i "Trnov žbun u plamenu", pisane su ekspresionističkim

stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

        1891 - Rođen je srpski pisac i prevodilac Stanislav

Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u

novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u

Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom

svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci,

okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom

zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od

1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac,

jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh,

muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske

književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator

slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke

pesama "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta",

"Evropska noć", "Pantologija novije srpske pelengirike", "Najnovija

pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike", proza "Priče koje

su izgubile ravnotežu", "Godine poniženja i borbe, život u

nemačkim 'oflazima'", "Ratni drugovi", "Šabac i njegove

tradicije", eseji "Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija", "Živi

okviri", "Jezik naš nasušni", "Nadgramatika", "Zanosi i prkosi

Laze Kostića", "Momčilo Nastasijević", "Gromobran svemira",

"Nemačka u vrenju".

        1896 - Ratnici abisinskog negusa (cara) Menelika II do nogu

su potukli italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala

da prizna nezavisnost Etiopije, koju je godinama pokušavala da

pretvori u svoju koloniju. Hiljadugodišnje etiopsko carstvo uspelo

je da se održi i izgubilo je suverenost samo u kratkom periodu

1936-1940 kada je bilo sastavni deo Italijanske Istočne Afrike.

        1909 - Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac

Džejms Dejvid Grejem Niven, dobitnik Oskara 1958. za film "Odvojeni

stolovi". Elegantnom pojavom ali i glumom oličavao je britanski tip

džentlmena. Po uzoru na oca završio je vojnu školu, ali je

docnije napustio vojnu karijeru i posvetio se glumi. U Holivud je

dospeo tridesetih godina 20. veka, ali je po izbijanju Drugog

svetskog rata napustio SAD i priključio se britanskoj vojsci i

tokom rata bio je komandos. Ostali filmovi: "Put oko sveta za 80

dana", "Dobar dan tugo", "Topovi s Navarona", "Kasino Rojal",

"Papirnati tigar".

        1914 - Rođen je američki pisac afroameričkog porekla

Ralf Valdo Elison, čiji je roman "Nevidljivi čovek" jedan od

najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog

rata. Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim

identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski

obrazac čoveka koji ostaje nevidljiv zato što mu društvo

uskraćuje pravo na samodefinisanje. Delo je pisano izuzetno

sugestivno, s mnoštvom naturalističkih detalja. Takođe je napisao

knjigu eseja "Senka i čin".

        1919 - U Beogradu se sastalo Privremeno narodno

predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem se

nalazilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su

većinom bili iz ranijih saziva narodnih predstavništava zemalja

koje su ušle u sastav Kraljevine SHS, izabranih pre Prvog svetskog

rata.

        1922 - Rođen je izraelski državnik Jicak Rabin,

predsednik vlade od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra

1995. kad ga je, u trenutku dok je napuštao miting na kojem je

govorio, ubio atentator Jigal Amir. Kao član ilegalnog jevrejskog

pokreta Palmah, od 1940. borio se protiv britanske kolonijalne

uprave u Palestini i protiv francuskih višijevskih snaga 1941. 

u Siriji. Od formiranja Izraela 1948, kad je u ratu protiv Arapa

komandovao brigadom, nalazio se u sastavu vojske. General i

načelnik generalštaba postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u

nanošenju teškog poraza Arapima u ratu 1967, ali je posle ponovnog

preuzimanja  vlasti postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom

istoku i  izmirenja Jevreja sa Arapima. To je izazvalo gnev

izraelskih nacionalista, posebno politika prepuštanja Arapima

teritorija zauzetih u ratu 1967. (Zapadna obala, pojas Gaze,

Golanska visoravan).

        1938 - Umro je italijanski pisac i političar Gabrijele

Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio

pesničkim zbirkama "Rajska poema" i "Alkiona". U politici, bio 

je izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma.

Direktno je učestvovao u zaposedanju Rijeke. Tokom Prvog svetskog 

rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu, 

pod naslovom "Oda narodu srpskom". Ostala dela: romani "Slast", 

"Uljez", "Oganj", drame "Mrtvi grad", "Frančeska da Rimini", 

"Joriova kći", "Đokonda".

        1941 - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila

Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su preko Rumunije počele

da ulaze nemačke trupe. Revanšistička politika Bugarske još

više je tada usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je imala

teritorijalne pretenzije.

        1942 - U Čajniču je formirana Druga proleterska brigada.

U njen sastav ušli su tada pripadnici Užičkog, Čačanskog i

Drugog šumadijskog odreda, sve zajedno oko 1.000 ljudi. Prvi

komandant Druge proleterske brigade bio je Ratko Sofijanić.

        1943 - Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom

svetskom ratu sistematski da bombarduje evropske železničke

sisteme na teritorijama pod kontrolom Nemačke.

        1946 - Rođen je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša

Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO 

na Srbiju (SRJ) 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije

komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj

odbrani JNA i VJ i prvi je Srbin koji je leteo avionom "Mig 29". 

Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i 

korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik

Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO

Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. U trenutku pogibije,

prilikom obilaska jedinica PVO kod Pančeva, obavljao je dužnost

pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

        1954 - SAD su saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini

izvele prvu probu hidrogenske bombe.

        1954 - U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva

konferencija Organizacije američkih država.

        1958 - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor

Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske

akademije. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u

Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela

stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za strukturu i 

materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku

grupu "Igrali se konji vrani" ispred zdanja doma Skupštine Srbije

(tada Jugoslavije) u Beogradu kao i skulpturu "Umorni borac" na 

Kalemegdanu.

        1959 - Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz

izgnanstva na Sejšelskim ostrvima, na koja su ga 1956. proterali

Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska 

sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao 

prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.

        1966 - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila

sovjetska "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku

drugu planetu.

        1985 - U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio

Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj

južnoameričkoj zemlji.

        1991 - Na prvim slobodnim izborima u toj zemlji, Albanska

partija rada (komunisti) osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta 

i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija izgubio u

svojoj izbornoj jedinici.

        1992 - U Sarajevu je, drugog dana referenduma o otcepljenju

BiH od Jugoslavije, ispred stare srpske crkve pucano na srpske

svatove. Ubijen je otac mladoženje Nikola Gardović i ranjen

sveštenik Radenko Miković, i spaljena je srpska zastava. Na

referendumu se većina muslimana (Bošnjaka) i Hrvata izjasnila za

otcepljenje od Jugoslavije. Bio je to uvod u građanski rat u toj

bivšoj jugoslovenskoj republici.

        1992 - U Crnoj Gori se na referendumu većina građana

izjasnila za zajedničku državu sa Srbijom. 

        1993 - Američki vojni transporteri su iznad istočne

Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni 

i Hercegovini započela "Operacija padobran".

        1997 - Albanska vlada Saljija Beriše podnela je ostavku,

posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u

kojima su desetine hiljada građana izgubile životnu ušteđevinu.

        2005 - Socijalista Tabare Vaskes postao je predsednik

Urugvaja. Bio je to prvi levičarski predsednik te južnoameričke

države, od kada je ona stekla nezavisnost 1828.

        2005 - Umro je agent izraelske obaveštajne službe 

Mosad Piter Malkin, koji je u Buenos Ajresu 1960. godine uhvatio

nacističkog zločinca Adolfa Ajhmana zaduženog za ostvarenje

Hitlerovog Konačnog rešenja jevrejskog pitanja.

        2006 - Objavljeno je bankrotstvo nekadašnjeg giganta

sovjetske autoindustrije fabrike "Moskvič". Dugovi "Moskviča" 

od jedne milijarde dolara onemogućili su dalju proizvodnju automobila

i rezervnih delova. Moskovska fabrika automobila osnovana je 1930.

godine kao filijala fabrike "Gorki", a serijsku proizvodnju prvih

modela legendarnih "Moskviča" pokrenula je 1947. Krajem

osamdesetih proizveden je cetvrtomilionski "Moskvič".

2012 - Šefovi država ili vlada država članica EU 

dodelili su Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji.

2014 - Savet Federacije Rusije odobrio je vojno angažovanje 

izvan državnih granica te zemlje, na osnovu zahteva predsednika 

Putina, zbog izuzetnih okolnosti u Ukrajini.

2014 - Preminuo je Alen Rene, francuski filmski reditelj, 

autor više klasičnih dela filmske umetnosti, od kojih su najpoznatija 

"Hirošima ljubavi moja" i "Prošle godine u Marijenbadu". Bio je jedan 

od vodećih predstavnika tzv. "novog filma" i prvak evropskog 

kinematografskog moderniza, uz Roselinija, Bergmana, Antonionija. 

Dobitnik je dva Cezara, kao i jednog Oskara.

2021 - Nikola Sarkozi, bivši francuski predsednik (2007 - 2012) 

osuđen je zbog korupcije i zloupotrebe položaja. Istraga je pokrenuta na 

osnovu činjenice da je Sarkozi tokom izborne kampanje 2007. godine 

prihvatio nelegalne donacije.