Vučiću, ako su srednjoškolci najjezivije svedočanstvo srpske današnjice, kako se onda zove kad vaši batinaši bejzbolkom studentkinji slome vilicu i kad gaze ljude po ulicama?

 Govoreći o protestu srednjoškolaca u Petoj beogradskoj gimnaziji, predsednik Srbije optužio je učenike ove škole da vrše psihički i fizički teror" nad direktorkom Dankom Nešović, te da se on, kako kaže, "divi njenoj hrabrosti".

Peta beogradska gimnazija novo je područje borbe za bolju i pravedniju Srbiju, koja na srpskim ulicama, trgovima, fakultetima, ali i pojedinim srednjim i osnovnim školama traje od 1. novembra prošle godine, kad je prilikom pada nadstrešnice u Novom Sadu poginulo 15 osoba. Studenti, đaci, nastavnici, ali i advokati i svi oni koji su stupili u privremenu ili trajnu obustavu rada traže od države da ovaj slučaj dobije pravni epilog i da svi koji su u tome učestvovali odgovaraju na sudu, po zakonima ove zemlje.

Kako do toga ne dolazi evo ni četiri meseca kasnije, protesti se zahuktavaju, a jedan od najvećih, bar prema najavama, biće održan u subotu 1. marta u Nišu. Njemu je prethodio veličanstven skup u Novom Sadu, kao i svakodnevna okupljanja nezadovoljnih građana u gotovo celoj zemlji. Protestu su se pridružili i učenici Pete beogradske gimnazije, kao i njihovi nastavnici i profesori, toliko da njih čak 76 od 80 juče nije želelo da sasluša izlaganje radne biografije nove v.d. direktorke ove ustanove Danke Nešović.

I dok je ogromnom broju građana i građanki Srbije jasno šta se dešava u Petoj beogradskoj, ali i u ostatku države, predsednik Aleksandar Vučić ima problema s tumačenjem ovog i svih ostalih protesta. On je, naime, na svojoj Instagram stranici „budućnost Srbije“ objavio poduži post u kom, između ostalog, kaže:

„Snimak koji vidite je jedan od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice. Teror koji ovde vidite đaci Pete beogradske gimnazije sprovode nad direktorkom škole Dankom Nešović. S njom je bilo još troje časnih i zdravorazumski orijentisanih nastavnika koji su smatrali da je škola mesto u kojem deca treba da uče i u kojem oni zarađuju svoju platu. Koliko sam šokiran nepoštovanjem, psihičkim i fizičkim terorom koji je sprovođen protiv gospođe Nešović, toliko sam fasciniran njenom hrabrošću. Ovo nije slika Srbije budućnosti i to sebi moramo da priznamo. Svi zajedno moraćemo da radimo više, bolje, sebe da menjamo, decu drugačije da vaspitavamo. Na kraju, pristojna Srbija će pobediti, a uveren sam da će se i ova deca izviniti nastavnicima zbog iskazivanja nepoštovanja i lošeg odnosa prema starijima, te da će jednog dana postati veliki, odgovorni i ozbiljni ljudi“, opisao je događaje u Petoj Vučić.

U tipičnom, neki bi rekli radikalskom maniru zamene teza i obmanjivanja javnosti, Aleksandar Vučić sablaznio se nad načinom na koji đaci i profesori ove gimnazije izražavaju nezadovoljstvo. Umesto toga, on je napao đake za koje je rekao da vrše psihički i fizički teror nad v.d. direktorkom, koja je danas, inače, donela odluku da zaključa vrata gimnazije i da u nju ne pusti ni učenike, ni ostale zaposlene.

Ne ulazeći u domete Vučićevog manevra, ne možemo da se otmemo utisku da je predsednik Srbije u poslednja 4 meseca propustio nekoliko očiglednih primera kad je trebalo da se oglasi i osudi ono što se dešava u zemlji kojom formalno predsedava.

Ako je ponašanje srednjoškolaca u Petoj „najjezivije svedočanstvo srpske današnjice“, kako onda treba nazvati dislociranje vilice studentinji Ani V. (23), koju su SNS batinaši napali bejzbol palicama 27. na 28. januar ove godine? Da li je to dovoljno „jezivo svedočanstvo srpske današnjice“ da bi ga takvim okarakterisao i Vučić? Jer, ne sećamo se da je ovaj divljački akt okarakterisao tim rečima.

Nije se tako biranim osvrnuo i na sledeće incidente, direktno izazvane od onih koji podržavaju njega i njegovu vlast:

– gaženje studentkinje Sonje P. (20) ispred Pravnog fakulteta;

– brutalno gaženje studentkinje u Jurija Gagarina na Novom Beogradu;

– odstranjivanje testisa Iliji Kostiću (74) koji je nekoliko dana ranije pretučen od strane pripadnika policije u Novom Sadu;

– unošenje u facu studentu prilikom blokade Tehničkih fakulteta od strane osobe kojoj se protesti ne dopadaju.

Kaže predsednik da će pristojna Srbija pobediti.

Da li je pristojna Srbija kad naprednjaci pokazuju srednji prst svima onima s kojima se političi ne slažu, kad za sobom ostavljaju smeće u Sremskoj Mitrovici, kad predsednica Skupštine i dojučerašnja premijerka Ana Brnabić vređa opoziciju i naziva ih gov*arima? Ili kad gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić nazive studente ustašama (posle čega prolazi kroz toplog zeca sačinjenog od građana, i to dva puta)?

Da li je pristojna Srbija kad lokalni šerifi uskraćuju smeštaj studentima u marševima širom Srbije ostavljajući ih da spavaju na otvorenom, na debelom minusu?

Knjiga nepočinstava te „pristojne Srbije“ koju priziva Aleksandar Vučić dopisuje se iz dana u dan, praktično i dok ispisujemo ove redove.

Da bi, kako Vučić kaže, pristojna Srbija pobedila, možda ne bi bilo loše da se sledeći put pozabavi svim ovim i sličnim slučajevima. Zbog one prave, pristojne Srbije koju on zaziva samo na rečima, ama u praksi teško da dobacuje do nje. I on i njegove pristalice.