Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 28. februar, 2025. 

    1525 - Poslednjeg astečkog cara Kuautemoka posle mučenja

je pogubio španski osvajač Ernan Kortes.

        1533 - Rođen je francuski pisac i filozof Mišel Ejkvem de

Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodnije

društvene misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum

nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan

da iznađe izvesne razumne norme u privatnom i javnom životu 

kako bi živeo svestan svojih odgovornosti. Dela: "Eseji", "Dnevnik 

putovanja".

        1825 - Potpisan je ugovor Rusije i Velike Britanije, kojim

je određena granica između Aljaske i Kanade, tada teritorija pod

kontrolom Moskve, odnosno Londona.

        1832 - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije.

Dimitrije Davidović tog dana prosledo je pismo Knjazu Milošu o 

ustrojstvu Biblioteke, novembra iste godine Knjaz Miloš odredio

je da se po jedan obavezni primerak dostavlja novoosnovanoj biblioteci.

Prva zgrada Narodne biblioteke nalazila se uz samu portu Saborne 

crkve, u tom zdanju bila je smeštena samo godinu dana 1832/33, zatim 

je preseljena u zgradu Državne tipografije nasuprot knjizare Gligorija 

Vozarovića. Izvesno vreme biblioteka je u sastavu Državne štamparije 

(Knjaževsko tipografijska biblioteka), zatim Ministarstva prosvete, 

a 1870. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i 

napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan 

Novaković, Jovan Tomić, Milorad Panić Surep. U nemačkom bombardovanju 

Beograda aprila 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na 

Kosančićevom vencu pri čemu je izgorelo oko 300.000 knjiga, od kojih 

su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku 

kulturu. Tokom i posle rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala 

je 335.000 knjiga. Narodna bibilioteka Srbije od aprila 1973. nalazi 

se u namenski građenom zdanju na Svetosavskom platou u Beogradu.

        1842 - Rođen je srpski filozof, pisac i političar 

Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije 

na beogradskoj Velikoj Školi, član Srpske kraljevske akademije,

predsednik Skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u

Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio

jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila

"Mlada Srbadija". Stihovi tog izrazito romantičarskog pesnika

pozivali su na borbu za oslobođenje i ujedinjenje porobljene

braće. Dela: "Kratki pregled harmonije u svetu", "Ide li svet na

bolje ili na gore", "Filozofija u Srba", "Šta je i koliko u nas

urađeno na lođici", spev "Srpski patrijarh", balada "Nevesta

hajdukova".

        1844 - Tokom prikazivanja nove fregate "Prinston", koje 

je na reci Potomak priredila američka mornarica, na brodu je

eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara,

zapovednika mornarice i još nekoliko funkcionera vlade SAD.

        1862 - U Srbiji je zakonom uvedena advokatura, pošto je 

usvojen Zakon o javnim pravozastupnicima. Donošenjem Zakona 

pravna pomoć poverena je samo školovanim pravnicima, i bilo je 

neophodno da ih u ovo zvanje upiše Ministarstvo pravde. Ranije su 

stranke pred sudom zastupali pismeniji ljudi, mahom činovnici.

Smatra se da je inicijator Zakona o javnim pravozastupnicima bio

Ilija Garašanin, u vreme njegovog donošenja predsednik Saveta

ministara (vlade) tadašnje Kneževine Srbije.

        1869 - Umro je francuski pisac i diplomata Alfons de

Lamartin, član Francuske akademije. Bio je aktivan u politici 

od 1834. do državnog udara Napoleona III 1851. Nakon Februarske 

revolucije 1848. postao je šef diplomatije. Potisnut iz političkog 

života, posvetio se književnosti. Slavu mu je donela već prva 

zbirka pesama "Pesničke meditacije". Snažno je uticao na razvoj 

romantizma u Francuskoj. Ostala dela: zbirka pesama "Pesničke i 

religiozne harmonije", poeme "Žoslen", "Pad jednog anđela" 

(s motivima srpskih narodnih pesama), prozna dela "Put na istok" 

(u poglavlju "Beleške o Srbiji" sa simpatijama je pisao o Srbiji, 

veličajući borbu Srba za slobodu), "Istorija žirondinaca".

        1890 - Rođen je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir

Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, iako je njegova

igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo

od neizlečive duševne bolesti. Njegove kreacije nisu nadmašene

a skokovi u baletu "San o ruži" su, zbog neuobičajene visine i

lepote, ušli u legendu kao nedosegnut ideal.

        1901 - Rođen je američki hemičar Linus Karl Pauling,

dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir

1962. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju

strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da se uspostavi

međunarodna kontrola nuklearnog oružja kao i zabrana proba.

        1909 - Rođen je engleski pisac Stiven Harold Spender.

Počeo je da piše poeziju pod uticajem Španskog građanskog rata

u kojem se borio na strani republikanaca. Docnije se odrekao 

ultralevih uverenja i priklonio se idejama liberalizma, a lirika 

mu je postala nežnija i romantičnija. Dela: zbirke pesama 

"Nepokretno središte", "Ruševine i vizije", "Rub bića", 

"Plemeniti dani", roman "Zaostali sin", zbirka priča "Zapaljeni 

kaktus", eseji "Razorni element", "Stvaralački element", "Borba 

modernih", "Tridesete i posle", autobiografski spis "Svet u svetu".

        1910 - Rođen je američki filmski režiser italijanskog

porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio Oskara za film

"Žiži". Ostali filmovi: "Madam Bovari", "Amerikanac u Parizu",

"Žeđ za životom", "Čaj i simpatija", "Kismet", "Kuća na brdu",

"Zvona zvone", "Grad iluzija", "Neki su dotrčali", "Diži zavesu".

        1916 - Umro je američki pisac Henri Džejms, tanan 

i prodoran psiholog, koji je u realističnom maniru precizno

analizirao običaje, postupke i navike američkog i evropskog

društva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima. Brižljivo je

gradio kompoziciju dela, težeći umetničkom savršenstvu. Pred

kraj života 1915. postao je britanski državljanin. Dela: romani

"Roderik Hadson", "Amerikanac", "Dejzi Miler", "Portret jedne ledi",

"Tragična muza", "Bostonci", "Golubija krila", "Ambasadori",

"Zlatna zdela".

        1921 - Počela je pobuna mornara ruske Baltičke flote i

radnika u pomorskoj bazi u Kronštatu na ostrvu Kotlin u Finskom

zalivu protiv boljševičke vlasti. Kronštatski mornari i radnici 

u bazi zapadno od Petrograda, koji su snažno podržali boljševike

1917. i bili jedan od oslonaca Oktobarske revolucije, tražili su

ekonomske reforme i okončanje boljševičke političke dominacije,

ali su boljševici 20 dana docnije vojskom krvavo ugušili pobunu

u Kronštatu.

        1922 - Velika Britanija je formalno proglasila nezavisnost

Egipta, ali je zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima

odbrane zemlje.

        1933 - Dan pošto su nacisti zapalili u Berlinu zgradu

Rajhstaga (skupština), optuživši za to komuniste, vođa nacista

Adolf Hitler ubedio je ostarelog predsednika Nemačke Paula fon

Hindenburga da potpiše dekrete o suspendovanju ličnih sloboda,

slobode govora, slobode štampe i prava na okupljanje.

        1939 - Izašao je prvi broj "Politikinog Zabavnika". Ubrzo

je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija

srpske dečje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po

redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i domaćeg i stranog. Prestao

je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista "Politika" uz

njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.

        1943 - Na nemačkim postrojenjima za proizvodnju teške

vode u blizini Rjukana, u okupiranoj Norveškoj u Drugom

svetskom ratu, sabotažu je izvelo devet norveških komandosa.

        1944 - Rođen je srpski književnik Moma Dimić.

Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom 

fakultetu. Sa samo 22 godine je napisao roman "Živeo život 

Tola Manojlović", koji je doživeo stotine izvođenja pa i TV 

adaptaciju. Po njegovom romanu "Šumski građanin" i takođe 

Dimićevom scenariju nastao je kultni film "Kako sam sistematski 

uništen od idiota". Objavio je oko 40 knjiga, a sa švedskog je 

preveo desetak naslova. Prevodio je i sa engleskog. Bio je 

dugogodišnji umetnički direktor Beogradskihn međunarodnih 

susreta pisaca.

        1948 - Poslednje britanske vojne jedinice su napustile

Indiju.

        1953 - Potpisan je "Balkanski pakt" u Ankari. Jugoslavija,

Grčka i Turska potpisale su tada sporazum o političkoj i privrednoj

saradnji. Sporazum je naredne godine dopunjen vojnim odredbama.

        1974 - SAD i Egipat su posle sedam godina prekida obnovili

diplomatske odnose.

        1975 - U nesreći u londonskom metrou, 42 putnika su 

poginula, pošto je voz u punoj brzini udario u odbojnike u stanici 

"Murgejt".

        1986 - Švedski državnik Ulof Palme ubijen je u Stokholmu

prilikom povratka iz pozorišta. Ubica, uprkos obimne policijske

istrage, nije otkriven. U politiku je ušao kao studentski vođa, 

a u 42. godini postao je šef stranke i predsednik vlade (od 1969. 

do 1976. i od 1982. do februara 1986, kada je ubijen). Odlučno 

se protivio vojnoj intervenciji SAD u Vijetnamu. Od 1980. vodio je 

nezavisnu međunarodnu komisiju za unapređenje procesa razoružanja. 

Kao lider Socijalističke internacionale više puta je rukovodio 

mirovnim misijama UN, poput rešenja sukoba Irana i Iraka, ili 

Radne grupe o Južnoj Africi.

        1992 - Savet bezbednosti UN odobrio je upućivanje 22.000

"plavih šlemova" u Kambodžu.

        1995 - Raul Salinas, brat bivšeg predsednika Meksika

Karlosa Salinasa, uhapšen je pod optužbom da je umešan u ubistvo

predsedničkog kandidata vladajuće Revolucionarne institucionalne

partije Luisa Donalda Kolosija na predizbornom mitingu u Tihuani u

martu 1994.

        1996 - Britanska princeza Dajana pristala je na razvod od

princa prestolonaslednika Čarlsa.

        1997 - U Iranu je zemljotres razorio više od 20 sela,

usmrtivši oko 1.000 ljudi.

1998  - U selu Likošane, na potezu Glogovac-Srbica, 

u Drenici, u terorističkim napadima takozvane OVK ubijena su četiri 

pripadnika MUP-a Srbije, Miroslav Vujković, Goran Radojčić, Milan 

Jovanović i  Radojica Ivanović. U odgovoru na napade policija je 

uhvatila devet i likvidirala 16 terorista.

        1999 - Vlada Eritreje prihvatila je mirovni plan Organizacije 

afričkog jedinstva (OAJ) nakon što su etiopske trupe probile front

eritrejske armije u spornoj pograničnoj oblasti.

        2004 - Afrički lideri postigli su dogovor o formiranju

afričkih višenacionalnih snaga, zaduženih za intervencije u

Africi radi gušenja građanskih ratova i sprečavanja genocida.

        2005 - U samoubilačkom bombaškom napadu u iračkom gradu

Hili, ispred jedne bolnice, poginulo je 125 ljudi, a 200 je ranjeno.

        2006 - Od eksplozije bombe, koju su maoistički pobunjenici

postavili ispod kamiona u centralnoj saveznoj indijskoj državi

Čatisgar, život je izgubilo 55 ljudi, a teško je povređeno 20.

        2007 - Umro je Artur Šlezinger, američki istoričar 

i publicista. Dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i dobitnik

američke Nacionalne književne nagrade, imao je pristup

dešavanjima u Beloj kući u vreme Kenedija, a proučavao je 

i zaostavštine - Frenklina Ruzvelta, Endrijua Džeksona, Džona 

i Roberta Kenedija. Za hroniku Kenedijeve administracije "Hiljadu

dana: Džon F. Kenedi u Beloj kući" dobio je Pulicerovu nagradu 

i Nacionalnu književnu nagradu 1966. Autor je više od 20 dela.

2011 - Preminula je Džejn Rasel, američka filmska diva,

glumica koja je, uz Merlin Monro verovatno bila najveći seks simbol

Holivuda. Proslavila se četrdesetih filmom "Odmetnik", koji je zbog 

senzualnih scena skoro tri godine bio pod udarom cenzure. Upamćena

je i po filmovima  "Bledoliki" u kojem je glumila sa Bobom Houpom 

i "Muškarci vole plavuše" sa Merilin Monro.

2012 - Predsedavajući ministarskog saveta EU i šef danske 

diplomatije Nikolaj Vamen izjavio je da su ministri EU preporučili 

Savetu Unije da na predstojećem samitu 1. i 2. marta Srbiji dodeli 

status kandidata.

2013 - Benedikt XVI zvanično je napustio položaj pape. 

Benedikt XVI (Jozef Racinger) je drugi papa u 2.000 godina dugoj 

istoriji Crkve koji se dobrovoljno povukao.

2020 - Preminuo je Friman Dajson, britansko američki 

fizičar, matematičar, statističar. Bio je profešor Univerziteta 

Prinston, Nju Dzersi, SAD. Rođen je i školovao se u Britaniji. 

Bavio se kvantnom elektrodinamikom, astrofizikom, nuklearnom fizikom 

i inženjerstvom, biotehnologijom, pa i nekom vrstom futurologije. 

Razvio je teorije poznate kao - Dajsonova transformacija, Dajsonova 

sfera, Dajsonovo drvo, Dajsonove serije.

2023 - Kod Tempija u oblasti Larise, Tesalija, Grčka, 

dogodila se železnička nesreća, sudar vozova, u kasnim noćnim 

satima. Putnički voz koji je kretao od Atine ka Solunu frontalno 

se sudario sa komercijalnim vozom koji je išao u suprotnom smeru. 

Automatska kontrola nije radila, a rukovodilac stanice Larisa navodno 

je prihvatio grešku. Prema informacijama Hellenic Train-a, dva voza 

su prevozila ukupno 342 lica. Poginulo je 57 osoba a povređeno je 85.

2024 - U centralnom Meksiku se dogodila obustava avio 

saobraćaja usled intenzivne aktivnosti vulkana Popokatepetl, 

izbacivanja pepela i vodene pare iz kratera. Stanovnicima Meksiko 

sitija preporučeno je nošenje maski. Bliža naselja su evakuisna. 

Popokatepetl se nalazi približno 70 kilometra jugoistočno od 

Meksiko Sitija.