Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 21. februar, 2025. 

        1437 - Škotskog kralja Džejmsa I ubili su zaverenici,

sprečivši tako njegov pokušaj da suzbije uticaj visokog plemstva

na vođenje državnih poslova. Na presto Škotske stupio je 1406.

ali je stvarno vladao od 1424. kad su ga Englezi pustili iz zatvora.

Uspeo je da ojača kraljevsku vlast, posebno u oblasti sudstva,

ali i uprave, čime je izazvao žestok otpor plemstva, što ga je

na kraju koštalo i prestola i glave. Pretpostavlja se da je on

autor poeme "Kraljevska knjiga".

        1513 - Umro je papa Julije II, izvorno sveštenik Đulijano

dela Rovere, od 1503. do smrti 1513. papa Julije II, najveći

pokrovitelj umetnosti među poglavarima rimokatoličke crkve. Od

Mikelanđela Buonarotija, svog bliskog prijatelja, naručio je izradu

fresaka u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, uključujući džinovski

"Strašni sud", od Bramantea rekonstrukciju crkve Svetog Petra u

Vatikanu, a Rafael je oslikao njegove privatne odaje.

        1613 - Na ruski presto stupio je Mihail, sin moskovskog

patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala

Rusijom do 1917.

        1677 - Umro je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh

de Spinoza, tvorac monističkog determinizma. Izdržavao se

brušenjem optičkih sočiva i odbio je katedru u Hajdelbergu, jer

je želeo da očuva potpunu intelektualnu nezavisnost. U mladosti

je isključen iz jevrejske zajednice i anatemisan pod optužbom da

je govorio o telesnoj prirodi Boga. Dokazivao je da filozofija "nema

druge svrhe osim istine", dok religija često teži pokoravanju. 

Znatno je uticao na francuske prosvetitelje. Za života je objavio 

"Teološko-politički traktat" i "Principe filozofije Renea Dekarta", 

a posthumno je objavljeno njegovo kapitalno delo "Etika".

        1728 - Rođen je ruski car Petar III Fjodorovič Romanov.

Bio je nemačkog porekla i rođen je kao Karl Peter Ulrih, vojvoda

od Holštajn-Gotorpa. Vladao je samo nekoliko meseci, bio je na

prestolu od 5. januara 1762. do 9. jula iste godine, kada je zbačen

i nekoliko dana potom ubijen prema nalogu supruge, kasnije carice

Katarine Velike. Dvorskom prevratu prethodilo je nezadovoljstvo

labilnim Petrom III, koje je kulminiralo sramnim okončanjem

Sedmogodišnjeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan

u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Zaverenici koji su pridobili

carsku gardu, senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve - prisilili

su cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i uklonili na osnovu naredbe

Katarine Velike.

        1794 - Rođen je meksički general i državnik Antonio

Lopes de Santa Ana, predsednik Meksika od 1833. do 1836. Potom je

ponovo vladao Meksikom kao diktator 1839. i od 1841. do 1845, kada

je primoran da ode u izgnanstvo. Posebno je upamćen po osvajanju

tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kad je oko 4.000 vojnika pod njegovom

komandom masakriralo nešto manje od 200 branilaca, uključujući i

legendarnog Dejvija Kroketa, od čega je u istoriografiji SAD

napravljen mit.

        1795 - Holandija je predala Velikoj Britaniji ostrvo Cejlon

u Indijskom okeanu, današnju  Šri lanku.

        1836 - Rođen je francuski kompozitor Leo Delib,

romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski

balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete,

lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku

fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela: baleti

"Kopelija", "Silvija", opera "Lakme".

        1848 - Objavljen je "Komunistički manifest" Karla Marksa i

Fridriha Engelsa.

        1866 - Rođen je nemački bakteriolog August fon Vaserman,

koji je 1906. uveo metodu pregleda krvi, pomoću koje je utvrđivano

postojanje sifilisa. Proučavao je i strukturu ćelija, antitoksine,

uzroke tuberkuloze i raka i bavio se izolacijom i identifikacijom

zaraznih klica.

        1885 - Rođen je francuski pisac, režiser i glumac ruskog

porekla Aleksandar Žorž Gitri, poznat kao Saša Gitri, autor lakih

komedija, koje je sam režirao i u njima igrao glavne uloge. Dela:

komedije "Noćni čuvar", "Lepa svadba", operete "Maskirana ljubav",

"Mocart", filmovi "Kad bi Versaj progovorio", "Roman jednog

varalice".

        1893 - Rođen je španski gitarista Andres Segovija,

najveći majstor tog instrumenta u 20. veku. Već sa sedam godina

počeo je da priređuje koncerte širom sveta, izvanredno tumačeći

dela klasičnih majstora, čime je gitaru uvrstio u koncertne

instrumente ozbiljne muzike. Transkribovao je za gitaru niz

kompozicija Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori posvetili 

su mu dela koja su komponovali za gitaru.

        1895 - Rođen je Milan Kašanin, srpski književnik,

muzeolog, esteta, istoričar umetnosti, prevodilac. Rodio se u

Belom Manastiru (Baranja) a gimnaziju je završio u Novom Sadu.

Studirao je na pariskoj Sorboni estetiku i istoriju umetnosti.

Radio je u Ministarstvu prosvete, zatim kao upravnik Muzeja

savremene umetnosti. Godine 1936. Muzej savremene umetnosti i

Istorijsko-umetnički muzej su spojeni i oformljen je Muzej kneza

Pavla i za direktora je postavljen Kašanin. Zbirku Muzeja savremene

umetnosti oformio je sam knez namesnik Pavle, iz privatnih sredstava,

takođe veliki zaljubljenik u umetnost. Kao lični prijatelj Kneza

Pavla, posle Drugog svetskog rata Kašanin je živeo potpuno

skrajnuto, od retkih prevodilačkih poslova - nepotpisanih, da bi

docnije bio postavljen za rukovodioca novoosnovane Galerije fresaka.

Bio je pokretač i glavni urednik izuzetnog časopisa "Umetnički

pregled" (1937-1941) koji je uživao svetski ugled. I kao književnik

bio je izuzetan stilista. Dela: "Jutrenja i bdenja","Slučajna

otkrića", "Zarobljenici", "Kamena otkrića", "Srpska književnost

u srednjem veku", "Srpska umetnost u Vojvodini".

        1903 - Rođena je američka književnica francusko-španskog

porekla Anais Nin, čiji su dnevnici remek delo samoanalize i

zanimljivo svedočanstvo o modernoj boemiji. Osnovna tema njenih romana

je traganje za vlastitim identitetom, a pisala je i po narudžbini

erotske priče za kolekcionare erotike. Dela: romani "Požarne

lestve", "Kuća incesta", "Zavođenje Minotaura", "Deca Albatrosa",

"Šijun u kući ljubavi", zbirka priča "Pod staklenim zvonom",

priče "Venerina delta", "Ptičice", studije "D. H. Lorens:

neprofesionalna studija", "Roman budućnosti".

        1907 - Rođen je engleski pisac Visten Hju Odn, duhovni

vođa kruga levičarskih pesnika koji su uoči Španskog građanskog

rata obnovili englesku poeziju i pisali pod uticajem Tomasa Eliota.

Podržavao je republikance u Španiji, a otadžbinu je napustio 1939.

u znak protesta zbog potpisivanja Minhenskog sporazuma sa Hitlerom i

do 1972. živeo je u SAD. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Govornici",

"Ples smrti", "Gle, stranče", "Drugo vreme", "Novogodišnje pismo",

"Ahilov štit", "Oko kuće", "Grad bez zidova", "Za sada", drame -

pisane s Kristoferom Išervudom - "Pas ispod kože", "Uspon F6",

"Na granici", eseji "Sporedni svetovi".

        1911 - Japan i SAD potpisali su trgovinski ugovor kojim je

ograničen priliv japanskih radnika u Ameriku.

        1916 - Nemačkim napadom počela je bitka kod Verdena u

Francuskoj, najkrvavija u Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu,

u kojoj je do decembra 1916. poginulo oko 250.000 nemačkih i

francuskih vojnika, a oko 500.000 je ranjeno. Nemački napad je na

kraju odbijen.

        1924 - Rođen je zimbabveanski državnik Robert Gabrijel

Mugabe, koji je posle sticanje nezavisnosti Zimbabvea 1980. postao

prvi premijer te afričke zemlje. Prethodno je kao vođa partije

ZANU predvodio najjači gerilski pokret u Južnoj Rodeziji protiv

režima bele manjine. 

        1941 - U avionskoj nesreći poginuo je kanadski fiziolog

Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao

insulin, što je omogućilo lečenje do tada smrtonosne šećerne

bolesti. Za to epohalno otkriće 1923. je s Džonom Meklaudom, s

kojim je takođe sarađivao, dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju

nagradu je podelio s njim.

        1943 - Britanski kralj Džordž VI odlikovao je Moskvu

Mačem časti zbog odbrane Staljingrada.

        1947 - Polaroid, prvi instant fotografski aparat, prikazao

je u Njujorku njegov pronalazač Edvin Herbert Lend.

        1958 - Gamal Abdel Naser izabran je za prvog predsednika

Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.

        1963 - Sovjetski Savez je upozorio SAD da bi napad na Kubu

mogao da izazove svetski rat.

        1965 - Ubijen je Malkolm Iks (Malcolm X) vođa američkih

crnaca, u trenutku dok je u Njujorku govorio na skupu svoje

Afro-američke organizacije jedinstva. Bio je vatreni propovednik

"rasnog ponosa" i crnačkog nacionalizma.

        1972 - Ričard Nikson doputovao je u Peking, kao prvi

predsednik SAD - čime je počela normalizacija američko-kineskih

odnosa, posle dugogodišnje podrške SAD Tajvanu (Nacionalistička

Kina) i nepriznavanja komunističke Kine. Poseta je otvorila put

za prijem Kine u UN i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.

        1973 - Libanski "Boing 727" oboren je iznad jednog

izraelskog vojnog aerodroma, što nije preživeo niko od 104 putnika

i člana posade.

        1974 - U Skupštini SFRJ proglašen je Ustav za koji je

rečeno da je "nova etapa u razvitku jugoslovenskog socijalističkog

samoupravljanja", kojim je zemlja konfederalizovana, a Srbija

dezintegrisana, pretvaranjem njenih pokrajina Kosova i Metohije i

Vojvodine u svojevrsne "države u državi". Ustavno rešenje iz

1974. omogućilo je i pripremilo razbijanje Jugoslavije početkom

devedesetih 20. veka.

        1983 - U etničkim nemirima posle izbora u indijskoj

državi Asam poginulo je više od 800 ljudi.

        1991 - Umrla je engleska balerina Margot Fontejn, jedna od

najvećih u 20. veku. Sa izvanrednim uspehom igrala je širom sveta

niz uloga u klasičnim baletima, poput "Žizele", "Labudovog

jezera", "Začarane lepotice".

        1994 - Pakistanski komandosi upali su u ambasadu

Avganistana u Islamabadu, oslobodili petoricu učenika i ubili

trojicu avganistanskih terorista koji su za taoce tražili novčani

otkup.

        1997 - Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić

izabran je za gradonačelnika Beograda, na osnovu pobede koalicije 

"Zajedno" na lokalnim izborima novembra 1996.

        1999 - Indijski predsednik vlade Atal Bihari Vadžpai

posetio je Pakistan. Bila je to prva poseta šefa vlade Indije

susednoj zemlji posle 10 godina, okončana dogovorom dveju

država da se ostvari bliža saradnja sa ciljem rešenja spora u

Kašmiru, kao i smanjenja rizika izbijanja nuklearnog sukoba.

        2002 - Predsednik SAD Džordž Buš posetio je Kinu tačno

30 godina posle predsednika Ričarda Niksona - kada je okončan

period dvodecenijskog otvorenog neprijateljstva Vašingtona i Pekinga.

        2008 - U Beogradu je održan veliki protestni miting pod

nazivom "Kosovo je Srbija" zbog priznavanja nelegalno proglašene

nezavisnosti Kosova od strane SAD i niza drugih zapadnih zemalja.

Tokom i nakon mitinga dogodilo se i više teških izgreda poput

napada i paljenja dela ambasade SAD.

2014 - Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, suočen s 

masovnim krvavim protestima, napustio je Kijev. Prethodno, istog 

dana, sa opozicionim prvacima potpisao je sporazum, postignut uz 

posredovanje EU, koji je trebalo da okonča tešku političku 

krizu u toj zemlji.

2016 - Najmanje 140 osoba je poginulo, a skoro 200 je 

ranjeno u nizu bombaških napada u Siriji. U Homsu u eksplozijama 

bombi podmetnutih u dva automobila, i u blizini šiitskog hrama 

Sajida Zeinab južno od Damaska. 

2022 - Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaze o 

priznanju Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike 

(LNR). Prilikom obraćanja predsednik Rusije Ukrajinu je nazvao američkom 

kolonijom sa "marionetskim režimom" naglasivši da Kijev planira da 

proizvede sopstveno nuklearno oružje.

2023 - Moskva suspenduje učešće u sporazumu o strateškom 

ofanzivnom naoružanju - START, saopštio je ruski predsednik Vladimir 

Putin prilikom obraćanja Dumi, odnosno skupštini Rusije. Generalni 

sekretar NATO Jens Stoltenberg tim povodom je izjavio da se odlukom 

Rusije demontira celokupna arhitektura kontrole naoružanja. START 

sporazum podrazumevao je smanjenje i kontrolu strateškog nuklearnog 

naoružanja.