Dogodilo se na današnji dan

 Danas je ponedeljak, 6. januar, 2025. 

  1169 - Francuska i Engleska sklopile su mir prilikom

susreta u Monmiraju kraljeva Luja VII i Henrija II.

        1367 - Rođen je engleski kralj Ričard II, koji je na

presto došao u desetoj godini, nasledivši dedu Edvarda III. 

Tokom vladavine do 1399. kad ga je zbacio rođak Henri Bolingbrok

proglasivši se kraljem Henrijem IV, bio je prinuđen da od

nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani prerogative

kraljevske vlasti. Umro je 1400. pod misterioznim okolnostima u

zatočeništvu u zamku Pontefrakt.

        1412 - Rođena je Jovanka Orleanka, francuska nacionalna

junakinja. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja

Šarla VII, ubedivši ga da joj je - Glas s neba - naredio da spase

Francusku, da krene u oslobađenje Orleana, a 1429. je na čelu

odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada.

Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je

krunisan. Burgunđani su je zarobili u maju 1430. i prodali

Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osuđena je pod optužbom da je

jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mučeničkog stradanja

i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogućili su

proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg

rata.

        1745 - Rođen je francuski pronalazač Žak Etjen

Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi

balon napunjen zagrejanim vazduhom.

        1807 - Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz

Kalemegdanske tvrđave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku

tvrđavu, a turski komandant Alija Gušanac pobegao je iz tvrđave

krajem decembra, uvidevši da je odbrana beznadežna. Novom

komandantu Sulejman paši potom je preostalo jedino da se sa svojim

snagama preda ustanicima pod Karađorđevim vođstvom.

        1810 - Mirom u Konstantinopolju poraženo je Osmansko

carstvo predalo je Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.

        1822 - Rođen je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je

1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova

"Ilijada" i "Odiseja". Šliman je otkrio i Mikenu, Orhomen i Itaku,

utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko

bogatstvo.

        1829 - Umro je češki slavista Jozef Dobrovski, otac

slavistike, središnja ličnost češkog narodnog preporoda. Autor

je češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika. Proučavao

je sve slovenske jezike i književnosti a posebno rad slovenskih

prosvetitelja Ćirila i Metodija zatim slovenske azbuke i

staroslovenski jezik. Dela: "Istorija češkog jezika i

književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika

staroslovenskog jezika", slavističke zbirke "Slavin", "Slovanka".

        1852 - Umro je francuski učitelj Luj Braj, pronalazač

azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem

ispupčenih tačaka, čije kombinacije označavaju pojedina slova,

što je omogućilo slepima da mogu da čitaju.

        1859 - Rođen je srpski hirurg Vojislav Subotić, osnivač

Medicinskog fakulteta i šef hirurškog odeljenja Opštedržavne

bolnice u Beogradu, vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom

20. veka. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije,

urologije, ortopedije.

        1872 - Rođen je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar

Nikolajevič Skrjabin. Bio je preteča ekspresionizma. Njegovo

stvaralaštvo u mnogo čemu bilo je pod uticajem teozofskih učenja.

Dela: kompozicije za orkestar "Božanstvena poema", "Prometej",

"Poema ekstaze", klavirski preludijumi, sonate, etide.

        1885 - Rođen je srpski teoretičar socijalizma Dušan

Popović, jedan od pokretača radničkog pokreta u Srbiji i sekretar

Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem je

pokrenuo časopis "Borba". Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela,

Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919. a posmrtni ostaci su preneti

u otadžbinu 1959.

        1919 - Umro je američki državnik Teodor Ruzvelt,

predsednik SAD od 1901. do 1909. čija je politika stvorila svetsku

silu od SAD. Do tada Sjedinjene Države su vodile izolacionističku

politiku osim doslednog intervencionizma na američkom kontinentu.

Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle

ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Inicijator je izgradnje

Panamskog kanala, a za posredovanje u Rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

        1929 - Kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao je

Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i slovenaca i zaveo je

ličnu vladu.

        1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt definisao je u

govoru u Kongresu svojevrsni politički koncept poznat kao "četiri

slobode" - slobodi govora, slobodi religije, slobodi od straha i

slobodi od siromaštva.

        1945 - Vođa Partizanskog pokreta Josip Broz Tito i šef

britanske vojne misije Ficroj Meklin sklopili su u Drugom svetskom

ratu sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za

potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

        1949 - Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming,

koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom". Ostali

filmovi: "Čarobnjak iz Oza", "Kapetan hrabrost", "Tortilja Flat",

"Jovanka Orleanka".

        1950 - Velika Britanija je priznala Kinu.

        1954 - Rođen je Entoni Mingela, britanski pisac, glumac

i režiser, dobitnik Oskara. Filmovi: "Talentovani gospodin Ripli",

"Hladna planina", "Provalnik". Za film "Engleski pacijent",

nastao na osnovu knjige kanadskog pisca Majkla Ondatjea, Mingela

je dobio Oskara 1996.

        1981 - Umro je škotski pisac Arčibald Džozef Kronin, u

čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom

kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Dela:

romani "Šeširdžijin zamak", "Citadela", "Zvezde gledaju s neba",

"Španski vrtlar", "Gospođa sa karanfilima", "Tri ljubavi",

"Pregršt raži", "Herojske godine", "Judino drvo", drama "Jupiter

se smeje", memoari "Pustolovine u dva sveta".

        1993 - Umro je ruski igrač Rudolf Hametovič Nurejev,

zvezda svetske baletske scene. Na Zapad je emigrirao posle

gostovanja u Parizu 1961. Upamćen je po nezaboravnim glavnim

ulogama u mnogim baletima, uključujući "Labudovo jezero",

"Žizelu", "Petrušku".

        1993 - Umro je američki džez muzičar, trubač, pevač,

kompozitor, aranžer i šef orkestra Džon Birks "Dizi" Gilespi,

nesumnjivo jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji

džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

        1995 - U provinciji Šansi na severu Kine poginulo je

najmanje 100 osoba u eksploziji posle sudara dva teretna voza

natovarena tonama TNT-a.

        2004 - Iran je obnovio pune diplomatske odnose sa Egiptom,

prekinute pre 25 godina, promenivši i naziv ulice koja je nosila

ime teroriste koji je ubio egipatskog predsednika Anvara el Sadata

oktobra 1981.

        2004 - Umro je srpski pronalazač prof. dr Tihomir

Aleksić, projektant prvog domaćeg računara CER 10, čija

proizvodnja je počela 1961. u institutu "Mihailo Pupin".

2019 - Japanski ski skakač Rjoju Kobajaši prvim mestom 

u Bišofshofenu pobedio je u generalnom plasmanu na turneji "Četiri 

skakaonice". Nakon Oberstdorfa, Garmiš Partenkirhena i Insbruka, 

Kobajaši je pobedio i na poslednjoj stanici u Bišofshofenu 

skokovima od 135 i 137,5 metara.

2021 - Prilikom demonstracija u Vašingtonu, pristalica 

dotadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, dogodio se upad u 

zgradu Kongresa. Protesti nezadovoljnih sledbenika predsednika 

Trampa, razočaranih rezultatima presedničkih izbora, događali 

su se tada paralelno širom SAD, u Salemu, Oregonu, Atlanti, 

Denveru, Topeki. Prilikom upada u zdanje Kongresa u Vašingtonu 

poginulo je pet osoba, a ukupno 727 je docnije optuženo.

2022 - Vojne snage Nigerije odlučnom intervencijom zauzele 

su zonu u kojoj su delovali razbojnici unutar države Zamfara na 

severozapadu te zemlje. Tokom prethodna tri dana banditi koje predvodi Belo Turdži Kačala ubili su najmanje 200 lica. Događaj nazvan Zamfara masakr najveći je u nizu sličnih tokom prethodnih desetak godina na severu Nigerije. Više banditskih grupa i etničkih milicija pljačka i teroriše stanovništvo u toj zoni. U konfliktu čiji 

izazivači se najčešće predstavljaju kao pravoverni islamski borci, 

poginulo je tokom prethodne decenije, oko 12.000 osoba, a približno 

450.000 je raseljeno.

2022 - Umro je Piter Bogdanović, američki filmski reditelj. 

Režirao je klasike poput "Meseca od papira" i "Poslednje bioskopske 

predstave", koji je 1971. imao čak osam nominacija za Oskara. Autor 

je i hit komedije "Što te tata pušta samu" sa Barbrom Strejsand i 

Rajanom O'Nilom. Bogdanović, koji je rođen u Njujorku, započeo je 

kao filmski kritičar i novinar, da bi se kasnije proslavio kao reditelj 

više filmskih hitova. Tokom karijere bio je i glumac, scenarista, 

producent, bavio se istorijom filma. Sin je srpskog slikara i pijaniste 

Borislava Bogdanovića, iz Rume, Srem, i austrijske Jevrejke Herme 

Robinson. Njegovi roditelji dospeli su u SAD maja 1939. sklanjajući 

se od rata u Evropi. Dobitnik je brojnih priznanja, pored drugog, 

za životno delo Svetske federacije filmskih arhiva.

2023 - Oslobođena je, odnosno puštena iz zatočeništva 

Ana Montes, jedna od najpoznatijih špijunki hladnog rata. U zatvoru 

je provela dvadeset godina. Montes je gotovo dve decenije dostavljala 

podatke Kubancima. Radila je inače kao analitičar u Odbrambenoj 

obaveštajnoj agenciji SAD (Defense Intelligence Agency DIA). Pošto je uhapšena 2001, zvaničnici su komentarisali da je gotovo u potpunosti razotkrila obaveštajne operacije SAD na Kubi, te da je bila među "špijunima koji su napravili najviše štete". Za razliku od većine špijuna visokog profila Montes je bila motivisana uverenjima, a ne ličnim dobitkom. Pomagala je Kubancima zato što se protivila aktivnostima administracije SAD u Latinskoj Americi, počev od vremena Ronalda Regana.