Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 30. januar, 2025. 

   1648 - Potpisivanjem ugovora u Minsteru okončan je

osmogodišnji rat Španije i Ujedinjenih Provincija Nizozemske

(Holandija), izazvan nametanjem rimokatolicizma od strane Španaca.

Španija je u oktobru iste godine konačno prinuđena da prizna

nezavisnost Holandije. Ta zemlja će ubrzo postati primer privrednog

i kulturnog procvata.

        1649 - Engleskom kralju Čarlsu I Stjuartu, čija je

autoritarna vladavina izazvala građanski rat, odrubljena je glava

na osnovu presude revolucionarnog suda. Obrazloženje je bilo da je

kriv zbog izdaje, odnosno tajnih pregovora sa Škotima. Pod

pritiskom, on je 1628. objavio "Peticiju o pravima", garantujući

prava Parlamenta kao i lične slobode građana, ali tu obavezu nije

poštovao. Parlament je 1640. odlučio da o poreskim pitanjima

odlučuje to telo, a ne kralj, što je takođe bio predmet spora.

Njegov režim srušila je revolucija pod vođstvom Olivera Kromvela,

čije su snage potukle kraljevsku vojsku kod Marston Mura 1644. i

kod Nezbija 1645. Čarls I je nakon tih poraza prebegao u Škotsku,

ali su ga 1647. predali Kromvelovim snagama. Pogubljenje je ostavilo

mučan utisak čak i na Kromvelove pristalice, a u Holandiji i

Španiji ogorčena svetina pobila je poslanike nove republike. Posle

obaranja Kromvela, monarhija je obnovljena 1660. Vreme republike

(Kromvela) u istoriji Engleske zapamćeno je kao period strahovlade.

1804 - Rođen je je Sima Andrejević Igumanov, trgovac, 

veliki dobrotvor. Igumanov, trgovac iz Prizrena, s razgranatim 

uspešnim poslovima i međunarodnim vezama, zaveštao je velika 

sredstva za crkveno narodnu prosvetu Srba. Još dok je vodio 

poslove u Carigradu i Odesi pomagao je školovanje mladih Srba, 

brojne crkve i manastire uglavnom u Staroj Srbiji, i izgradio 

Bogoslovsko učiteljsku školu u Prizrenu. Sredstvima koje je 

zaveštao podignuta je reprezentativna palata u centru Beograda 

s nameroma da se tim putem obezbedi izdržavanje bogoslovije 

u Prizrenu.

        1835 - Predsednik SAD Endrju Džekson preživeo je prvi

atentat na šefa države u američkoj istoriji.

        1882 - Rođen je američki državnik Frenklin Delano

Ruzvelt, predsednik SAD od 1932. do 1945. Četiri puta biran je za

šefa države, jedini u američkoj istoriji. Bio je pravnik i član

Demokratske stranke. Paralizovan je 1921, ali ga to nije omelo da

1928. postane guverner države Njujork i četiri godine potom prvi

put predsednik SAD, u vreme velike privredne krize koju je ublažio

politikom poznatom kao "Nju dil". Politiku "velike batine" prema

latinoameričkim zemljama zamenio je politikom "dobrog susedstva", a

sa Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je

1941. Povelju o četiri slobode: slobodu misli, slobodu od straha,

slobodu od siromaštva i slobodu veroispovesti. Iste godine njegovom

zaslugom usvojen je Zakon o zajmu i najmu, što je SAD pripremilo za

ratne napore. Napustio je politiku izolacionizma i energično stao

na stranu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu. Drugi

put je za predsednika izabran 1936, treći put 1940, a četvrti put

1944, ali taj mandat nije okončao pošto je umro u aprilu 1945.

        1889 - Austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc

Karl Jozef Rudolf Habzburg i njegova sedamnaestogodišnja ljubavnica

baronesa Marija Večera izvršili su samoubistvo u carskoj lovačkoj

kući u Majerlingu.

        1927 - Rođen je švedski državnik Ulof Palme, šef vlade

i Socijaldemokratske radničke partije Švedske od 1969. do 1976. i

od 1982. do februara 1986, kad je ubijen u atentatu. U politiku je

ušao kao studentski vođa, a u 42. godini postao je šef stranke i

predsednik vlade. Odlučno se protivio vojnoj interenciji SAD u

Vijetnamu. Od 1980. vodio je nezavisnu međunarodnu komisiju za

unapređenje procesa razoružanja. Kao lider Socijalističke

internacionale više puta je rukovodio mirovnim misijama UN,

poput rešenja sukoba Irana i Iraka, ili Radne grupe o Južnoj

Africi.

        1933 - Predsednik Nemačke feldmaršal Paul fon Hindenburg

naimenovao je Adolfa Hitlera za kancelara. U toj vladi nalazila su

se još samo dvojica nacista, ali je on brzo uklonio neistomišljenike 

i prigrabio apsolutnu vlast. Time je otvoren put nacističkoj diktaturi.

        1937 - Rođen je ruski velemajstor Boris Vasiljevič

Spaski, svetski šahovski prvak od 1969. do 1972, igrač izuzetne

originalnosti i maštovitosti. Titulu omladinskog šahovskog prvaka

sveta osvojio je 1955, a 1961. je postao šampion Sovjetskog Saveza. 

Prvi put se borio za titulu prvaka sveta 1966. ali je meč protiv 

jermenskog velemajstora Tigrana Petrosjana izgubio rezultatom 

12,5:11,5. Svetski prvak postao je tri godine docnije, pobedivši 

istog rivala sa 12,5:10,5. Titulu je izgubio u dvoboju s američkim 

velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio 

sa 12,5:8,5.

        1937 - Rođena je engleska pozorišna i filmska glumica

Vanesa Redgrejv, koja je najčešće tumačila uloge samostalnih

modernih žena složene prirode i senzibiliteta. Filmovi: "Morgan",

"Mornar iz Gibraltara", "Kamelot", "Uvećanje", "Juriš lake

konjice", "Usamljenost trkača na duge staze", "Izadora Dankan",

"Demoni", "Marija kraljica Škotske", "Ubistvo u Orijent ekspresu",

"Džulija" (Oskar), "Agata", "Vagner", "Bostonci".

        1943 - Britansko ratno vazduhoplovstvo otpočelo je u

Drugom svetskom ratu prvo danonoćno bombardovanje Berlina.

        1948 - Ubijen je indijski državnik Mohandas Karamčand

Gandi, nazvan "Mahatma" (velika duša), vođa pokreta za nezavisnost

Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti zemlje, za koju se

borio čitavog života. U Nju Delhiju ga je ubio Naturam Godse,

fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici

stišavanja antagonizama između Hindusa i muslimana. Gandi je

završio prava u Engleskoj 1891. Od 1893. do 1914. predvodio je u

Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost

Indije. Gandijeva doktrina, koju je usvojio Indijski Nacionalni

Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost,

manifestovala se pasivnim otporom. Sam Gandi, koji je asketski živeo,

često je štrajkovao glađu, što se pokazalo kao oružje pred kojim

je britanska kolonijalna vlast bila nemoćna. Uživao je ogroman ugled

i popularnost, ne samo u Indiji, i postao je simbol borbe naroda te

velike zemlje za nezavisnost.

        1948 - Umro je američki pilot i konstruktor aviona Orvil

Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom, u avionu

njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je

trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara. Godine 1905.

proizveli su avion koji je preleteo 39 kilometara. Braća Rajt su

1909. osnovala "Ameriken Rajt kompani" za proizvodnju aviona, i

iste godine vojsci SAD isporučili su prvi borbeni avion

"Signal Korps I".

        1957 - UN su pozvale vladu Južne Afrike da preispita

politiku aparthejda.

        1964 - U Sovjetskom Savezu su prvi put u istoriji

kosmonautike uz pomoć jedne rakete lansirani sateliti u različite

orbite - "Elektron 1" i "Elektron 2".

        1967 - Papa Pavle VI susreo se s predsednikom Prezidijuma

Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolajem Podgornim, prvim šefom

sovjetske države koji je posetio Vatikan.

        1968 - U Vijetnamskom ratu počela je jednomesečna

ofanziva nazvana "Tet" (Nova godina) pod komandom

severnovijetnamskog generala Vo Ngujen Đapa, tokom koje su

severnovijetnamske trupe i južnovijetnamski gerilci napali Sajgon

i više od 100 drugih mesta u Južnom Vijetnamu. "Tet" se smatra

prekretnicom u ratu - pošto je navela vladu SAD da počne da

razmišlja o povlačenju iz Vijetnama.

        1972 - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj ubili 13

lica, učesnika zabranjenog marša rimokatoličkih demonstranata za

građanska prava u gradu Londonderi. Tokom događaja upamćenog 

kao - Krvava nedelja, ukupno je poginulo 14 osoba a još 15 je 

bilo ranjeno ili povređeno.

        1972 - Pakistan je napustio Komonvelt u znak protesta zbog

odluke Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda da priznaju

Bangladeš (bivši Istočni Pakistan).

1990 - Preminuo je Slobodan Marković Libero, literata, 

novinar, slikar. Rođen u Skoplju, rano detinjstvo proveo je u Peći 

da bi potom živeo u Beogradu. Objavio je čak šezdesetak knjiga, 

i to poezije, eseja, dramskih tekstova, putopisa, reportaža, scenarija. 

Pisao je čak, vrlo duhovito, i o kulinarstvu. Kao prevodilac najviše 

je radio na prepevima ruskih poeta, posebno Jesenjina. Svoje novinarske 

i literarne radova sam je ilustrovao, izuzetno vešto, radeći kao 

žurnalista duže od četiri decenije, najduže u listu Borba.

        1995 - U eksploziji automobila-bombe koju su u Alžiru

aktivirali islamski teroristi poginulo je najmanje 20 osoba.

        2000 - Kenijski "Erbas 310" na letu Lagos-Najrobi srušio

se u more, što je preživelo samo 10 od 179 putnika i članova

posade.

        2002 - Na zajedničkoj sednici Predstavničkog doma i

Senata, predsednik SAD Džordž Buš okarakterisao je Irak, Iran

i Severnu Koreju kao "osovinu zla".

        2005 - U Iraku su održani izbori za nacionalnu skupštinu

- prvi slobodni izbori u poslednjih 50 godina.

        2007 - U borbama pored iračkog svetog grada Nadžafa

ubijena su 263 pobunjenika dok je preko 500 zarobljeno u jednom od

najžešćih sukoba od početka američke invazije na Irak 2003.

Lider pobunjeničke grupe, samozvani Mahdi (neka vrsta mesije u

islamu) takođe je stradao, dok je njegova grupa "Nebeskih vojnika"

razbijena.

        2007 - Umro je Sidni Šeldon, američki književnik, autor

niza bestseler romana. Šeldon je, pre nego što se u pedesetim

godinama života posvetio pisanju romana o snažnim ženama koje

pobeđuju u neprijateljskom svetu nemilosrdnih muškaraca, osvajao

nagrade za doprinos brodvejskom pozorištu, filmu i televiziji.

        2008 - Britanski "Opinion risrč biznis" (ORB) saopštio je

da je Više od milion Iračana izgubilo život kao rezultat

konflikta u toj zemlji, od početka rata koji su povele SAD 2003.

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija ORB pokazalo

je da je više od 20 odsto ljudi u Iraku imalo najmanje jedan smrtni

slučaj u porodici kao posledicu rata koji je započeo 2003. godine.

        2009 - Umro je Ingemar Johanson, švedski bokser,

šampion sveta 1959. u teškoj kategoriji. Svetsku titulu osvojio

pobedivši Amerikanca Flojda Patersona nokautom u trećoj rundi,

u spektakularnom meču koji je održan na "Jenki" stadionu u Njujorku.

Profesionalni prvak Evrope postao je 1956. nokautiravši Italijana

Franka Kavićija. Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. osvojio

je srebrnu medalju, ali mu je ona oduzeta, pošto je diskvalifikovan

tokom finalnog meča sa američkim bokserom Edom Sandersom. Medalja

mu je zvanično vraćena 30 godina docnije.

2020 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da 

koronavirus predstavlja vanrednu situaciju na globalnom nivou, usled 

neprestanog širenja zaraze. SZO je proglasila vanrednu situaciju 

na međunarodnom nivou nakon što se broj slučajeva obolelih od 

koronavirusa za nedelju dana uvećao više od deset puta.

2024 - Američki biznismen Ilon Mask saopštio je da se prvi 

pacijent kome je u mozak implantiran čip u sklopu programa Telepatija 

njegove kompanije Neuralink, uspešno oporavlja. Kompanija Neuralink je 

prethodno navela da je njen početni cilj da omogući ljudima da 

kontrolišu kompjuterski kursor ili tastaturu koristeći samo svoje 

misli. Naglašena je nada da će proizvod omogućiti korisnicima sa 

invaliditetom da brzo komuniciraju.