Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 10. januar,  2025

    1769 - Rođen je francuski oficir Mišel Nej, jedan od

najvećih maršala cara Napoleona I, koji se istakao u nizu bitaka 

i pohoda. Posle Napoleonovog pada optužen je za izdaju, osuđen na

smrt i pogubljen 1815.

        1778 - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line, koji je

prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu

nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda

i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije

nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema

polnim organima važi i sada. Dela: "Systema naturae", "Philosophia

botanica", "Genera plantarum", "Species plantarum".

        1793 - Francuz Žan Pjer Blanšar izveo je prvi let balonom

iznad severnoameričkog kontinenta.

        1862 - Umro je američki pronalazač Semjuel Kolt, po

čijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.

        1863 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne

železnice u svetu.

        1882 - Počeo je Hercegovačko bokeljski ustanak Srpskog

naroda protiv Austrougarske. Osim opterećenja nametima, buna je 

bila posledica novog Zakona o vojnoj obavezi koji je podrazumevao 

regrutovanje svih bez razlike. Nakon nekoliko meseci Austrougarska 

je suzbila ustanak.

        1889 - Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom

Slonovače.

        1891 - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević,

jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu 

a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je

"Švabica" ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na

život, njegove pripovetke, sažete, s veoma snažnom unutrašnjom

dramatikom, imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce

Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog 

i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar učestvovao je u

organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim

medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj.

Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod

pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve",

"U dobri čas hajduci", "Verter".

        1909 - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić,

jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog

jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske

akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat

naučnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938.

otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana

sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan

- otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi),

a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo. Drugi

naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je

bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana.

Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran

je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata

organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kod Beograda.

        1910 - Rođena je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova,

vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata.

Debitovala je 1928. u "Kirov teatru", odmah iskazavši raskošan

talenat, a ubrzo je postala prvakinja "Boljšoj teatra". Briljantno

je tumačila vodeće role u baletima "Labudovo jezero", "Uspavana

lepotica", "Krcko oraščić", "Žizela", "Pepeljuga", "Romeo i

Juluja". Po okončanju igračke karijere postala je baletski pedagog

u koreografskoj školi "Boljšoj teatra".

        1913 - Rođen je čehoslovački državnik Gustav Husak,

koji je na čelo KP Čehoslovačke došao posle sovjetske vojne

intervencije 1968. zamenivši Aleksandera Dubčeka, a 1975. postao

je šef države. Bio je jedan od vođa Slovačkog ustanka u Drugom

svetskom ratu 1944. a kao "slovački nacionalista" period od 1951.

do 1960. proveo je u zatvoru. Pod pritiskom javnosti podneo je 1989.

ostavku na funkciju predsednika Čehoslovačke.

        1917 - Umro je Bafalo Bil legendarna ličnost istorije

Amerike u vreme osvajanja prostranstava na zapadu današnjih SAD.

Rođen je kao Vilijam Frederik Kodi, a nadimak je stekao kao vešt

lovac na bizone. U poznijim godinama obilazio je svet u sklopu

jednog cirkusa prikazujući svoje neobične veštine. Sa svojim

cirkusom gostovao i u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

        1920 - U Ženevi je izabrano veće Društva naroda. Tvorac

organizacije bio je američki predsednik Vudro Vilson, ali je ideja

naišla na najveći otpor baš u SAD, koje nikad nisu pristupile

Društvu, a Sovjetski Savez je to učinio tek 1934. Društvo je

dospelo u krizu u vreme italijanske agresije na Etiopiju i bilo je

potpuno nemoćno da reaguje na agresivne poteze Nemačke uoči

Drugog svetskog rata.

        1922 - Artur Grifit je postao prvi predsednik Irske posle

sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

        1926 - Abdul Aziz ibn Saud proglasen je za kralja Hedžasa,

U Velikoj mošeji u Meki. Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom

vlašću ujedinila dinastija Saudita, postaće (uz još neke manje

teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. 

Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka,

s prekidima. Posle Prvog svetskog rata pripojili su Hedžas u kom 

se nalaze najveće svetinje islama - Meka i Medina, da bi početkom

tridesetih oformili novu državu, najveću u Arabiji.

        1928 - Sovjetska vlada je ispunila nalog Staljina i

proterala je iz zemlje Trockog, jednog od prvaka Oktobarske

revolucije. Trocki je ubijen u izbeglištvu u Meksiku 1940.

najverovatnije po Staljinovom nalogu.

        1943 - Jedinice Donskog fronta Crvene armije počele su

u Drugom svetskom ratu uništavanje opkoljene nemačke Šeste

oklopne armije kod Staljingrada, pošto je nemačka komanda odbila

kapitulaciju.

        1946 - U Londonu je počela prva sednica Generalne

skupštine Ujedinjenih nacija, čime je Društvo naroda zvanično

prestalo da postoji.

        1951 - Umro je američki pisac Sinkler Luis, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1930. Ismevao je zablude i

samoobmane američkog društva, pisao je protiv rasne diskriminacije.

U realističko-satiričnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare,

sveštenike, sudije, sitno građanstvo, ali i poslovne ljude,

industrijalce. Dela: romani "Dr Erousmit", "En Vikers",

"Elmer Gantri", "Glavna ulica", "Bebit", "Dodsvort", "Mentrep",

"Kraljevska krv", "To je ovde nemogućno" (vizija fašizacije SAD).

        1957 - Harold Makmilan je postao premijer Velike Britanije,

dan posle ostavke Entonija Idna, kompromitovanog britanskom

agresijom na Egipat u oktobru 1956.

        1969 - Švedska je kao prva zapadna zemlja uspostavila

diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

        1971 - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela "Koko"

Šanel, jedan od svetskih "modnih diktatora" 20. veka. Šest

decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom.

        1984 - Umro je princ Laosa Suvana Fuma, predsednik vlade

te zemlje u više navrata do 1975. kada je dolaskom na vlast

komunista političko ustrojstvo Laosa potpuno izmenjeno.

        1991 - Generalni sekretar UN Havijer Peres de Kueljar

otputovao je u Bagdad, ali nije uspeo da spreči Zalivski rat u

kojem su zapadne zemlje, pod vođstvom SAD, nanele težak poraz

iračkoj armiji, koja je prethodno okupirala Kuvajt.

        1996 - Izrael je pustio iz zatvora stotine Palestinaca,

nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi 

i na Zapadnoj obali.

        1997 - U Sofiji je nekoliko desetina hiljada ljudi

demonstriralo protiv vlade Socijalističke partije Bugarske, a

najvatreniji demonstranti probili su policijski kordon, upali u

zgradu skupštine i demolirali je.

        2002 - Bivša predsednica Republike Srpske Biljana

Plavšić dobrovoljno se predala Haškom tribunalu.

        2004 - SAD su formalno objavile da je oboreni irački

predsednik, uhvaćen 13. decembra 2003, neprijateljski ratni

zarobljenik.

        2007 - Umro je Karlo Ponti, italijanski filmski producent.

Na dugoj listi dela koja je producirao nalazi se i remek-delo

Mikelanđela Antonionija iz 1966. godine "Blow Up" i film Dejvida

Lina "Doktor Živago" iz 1965. za koji je bio nominovan za Oskara.

Sarađivao je i sa čuvenim režiserima kao što su Federiko Felini

i Žan Lik Godar. Kao producent Ponti je otkrio Sofiju Loren s

kojom se docnije i venčao.

2011 - Preminuo je Borivoje Bora Kostić, fudbaler,

igrač Crvene zvezde, reprezentativac, jedan od najboljih strelaca 

našeg fudbala uopšte. U bivšoj Jugoslaviji dve sezone bio je 

najbolji strelac lige 1958/59. i 1959/60. 

2020 - Preminula je Neda Arnerić, glumica. Studirala je 

glumu ali je diplomirala istoriju umetnosti u Beogradu. Na sceni 

se pojavila 1966, u filmu "San" Puriše Đorđevića. Snimila je 

više od stotinu filmova, odigrala četrdesetak teatarskih uloga. 

Uživala je veliku popularnost u negdašnjoj Jugoslaviji i dobitnik 

je niza priznanja. Od 1985. do 1999. godine vodila je galeriju 

"Atrijum" u Beogradu. Bila je poslanik u Skupštini Srbije od 

2000 do 2004. godine.