Dogodilo se na današnji dan
Danas je sreda, 22. januar, 2025.
1440 - Rođen je veliki moskovski knez Ivan III
Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva
odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao
"prikupljanje ruskih zemalja". Posle dolaska na vlast 1462.
priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov
i Novgorod, a 1480. oslobodio se mongolske prevlasti. Nastojao je
da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven "Sudbenik" za
celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i
utvrđenja kakve danas poznajemo.
1506 - Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna
vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara
rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju
je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u
Vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske
gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane,
Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.
1517 - Vojska turskog sultana Selima I potukla je u bici
kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom
ušla u Kairo, priključivši Egipat Osmanskom carstvu.
1561 - Rođen je engleski filozof i državnik Frensis
Bekon. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja,
izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna).
Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena
velika "Francuska enciklopedija". Njegova klasifikacija i kritika
idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je
dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka:
pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje
čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši
princip naučnog mišljenja. Prema njegovim načelima, u Engleskoj
je 1662. osnovano "Učeno društvo", čime je promovisana Bekonova
zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo
reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme kralja Džejmsa
I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: "Unapređenje
nauke", "Novi organon", "Nova atlantida", "Eseji ili saveti etički
i politički".
1666 - Umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije
Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od
1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji
mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije.
Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od
1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je
posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu
iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.
1729 - Rođen je nemački pisac, kritičar i teoretičar
umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica
prosvetiteljstva, utemeljitelj savremene nemačke književnosti i
estetike. Odlučujuće je doprineo oslobađanju nemačke drame od
uticaja klasičnih i francuskih modela. Dela: drame "Mis Sara
Sampson", "Emilija Galoti", "Mudri Natan", komedija "Mina od
Barnhelma", kritike "Pisma o najnovijoj književnosti", "Hamburška
dramaturgija", "Laokoon", polemička satira "Vaspitanje ljudskog
roda", "Anti-Gece".
1771 - Španija je sklopila konvenciju s Velikom Britanijom
o ustupanju Folklandskih ostrva u Atlantskom okeanu. Od sticanja
nezavisnosti 1816. Argentina polaže pravo na njih. Vojna hunta
Argentine je u aprilu 1982. pokušala da okupira ostrva iskrcavanjem
10.000 vojnika. Dva meseca kasnije britanske trupe su ponovo zauzele
taj arhipelag porazivši prethodno Argentince.
1788 - Rođen je engleski pisac Džordz Gordon Bajron,
jedan od rodonačelnika evropskog romantizma. Njegova poezija
oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama.
Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je
razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: "Čajld
Herold", "Kain", "Manfred", "Don Žuan". Zaputio se 1823. sa ciljem
da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo
od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori
za slobodu grčkog naroda.
1849 - Rođen je švedski pisac Johan August Strindberg. Bio je
istovremeno vrhunski istančani literata, neka vrsta naturalističkog
psihologa pa i folkloriste, istoriograf, čak i mistik. Razbio je stare
dramske forme, preteča je mnogih savremenih strujanja. Protivljenje
emancipaciji žena, rezerva prema zvaničnim formama religioznosti,
pa i naturalistički stil, doneli su mu mnogo glavobolja i sukoba.
Dela: romani "Služavkin sin", "Crvena soba", "Stanovnici Hemsea",
"Ispovest ludaka", "Gotske sobe", "Priče nadzornika karantina",
"Pakao", "Na ostrvima", "Legende", "Crne zastave", drame "Majstor
Uluf", "Otac", "Gospođica Julija", "Pljačkaši", "Zajmodavac", "Put
u Damask", "Ples smrti", "Igra snova", "Oluja", "Sablasna soneta",
novele "Novo carstvo".
1863 - U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog
kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio je ustanak pod
vođstvom "stranke crvenih" Jaroslava Dombrovskog, ali su ga ruske
trupe ugušile posle nekoliko meseci. Godine 1864. Poljska, koja je
do tada imala znatnu autonomiju, kao posebna krunska zemlja u okviru
ruskog carstva, dobila je status koji se nije mnogo razlikovao od
tipične ruske gubernije.
1871 - U Parizu su izbile demonstracije radnika koje su pod
vođstvom francuskog revolucionara Luja Ogista Blankija prerasle u
ustanak protiv vlasti, koja je pripremala predaju grada pruskim
trupama. Vlasti su odbacile zahtev ustanika da stvore Komunu radi
otpora pruskoj vojsci i na pobunjenike su poslale dva bataljona
mobilne garde koji su ispred gradske većnice otvorili vatru i u
krvi ugušili ustanak. Vlada je potom proglasila opsadno stanje i
zabranila sve skupove, a ministar inostranih poslova Žil Favr
potpisao je u njeno ime 28. januara akt o kapitulaciji.
1875 - Rođen je američki filmski režiser Dejvid Levelin
Vork Grifit, jedan od najznačajnijih stvaralaca u epohi nemog
filma. Zaslužan je za većinu fundamentalnih otkrića filmskog
izraza, uključujući krupni plan, ritmičku prirodu montaže i
kreativnu upotrebu veštačkog svetla. Filmovi: "Netrpeljivost",
"Bekstvo", "Dome, slatki dome", "Rađanje jedne nacije", "Srca
sveta", "Velika ljubav", "Slomljeni pupoljci", "Pad Vavilona", "Dve
sirotice", "Amerika", "Ejbraham Linkoln".
1878 - Rođen je Toma Rosandić, prvi rektor Akademije
likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije.
Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji
i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u
drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju.
Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu
"Igrali se konji vrani" ispred zdanja doma Skupštine Srbije,
tada Jugoslavije, u Beogradu, kao i skulpturu "Umorni borac"
na Kalemegdanu.
1878 - Osnovana je vojna bolnica u Nišu, prva moderna
zdravstvena ustanova u tom delu Srbije. Bolnica je ustrojena na
predlog dr Vladana Đorđevića ubrzo po oslobođenju Niša od
Turaka. Prvih dana rada niška Vojna bolnica imala je sedam lekara
i dva pomoćnika, jednog apotekara, nekoliko bolnicara i jednog
pisara.
1891 - Rođen je italijanski revolucionar i teoretičar
Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921.
Uređivao je listove "Il grido del popolo", "Avanti" i "Ordine
nuovo". Fašisti su ga uhapsili 1926. i 1928. osuđen je na 20
godina robije. Oslobođen je 1936. ali je izmučen robijanjem i
bolešću ubrzo umro. Dela: "Istorijski materijalizam i filozofija
Benedeta Kročea", "Intelektualci i izgradnja kulture", "Beleške o
Makijaveliju, politici i modernoj državi", "Književnost i
nacionalni život", "Prošlost i sadašnjost", "Pisma iz zatvora".
1896 - Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor
pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno
intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama
dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo
je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom
Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve
velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" među
najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja
njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla
Beljanskog i u galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.
1898 - Rođen je ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič
Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog
filma. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate,
radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je
čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao
montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj
montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama
dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika
i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi "Štrajk",
"Oklopnjača Potemkin", "Oktobar", "Staro i novo", "Sentimentalna
romansa" (snimljen u Francuskoj), "Da živi Meksiko", "Aleksandar
Nevski", "Ivan Grozni", knjige "Filmsko osećanje", "Filmski oblik".
1901 - Umrla je britanska kraljica Aleksandrina Viktorija.
Na prestolu se nalazila od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u
Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija a britansko
kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla
jedna trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi
pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period
najveće moći i ugleda Engleske u istoriji i najčešće se naziva
"viktorijanskom epohom".
1905 - Ruske trupe su u Petrogradu otvorile vatru na
demonstrante, koji su krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući
demokratizaciju, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne
skupštine. Ubijeno je više od hiljadu i ranjeno oko 5.000 osoba,
u pokolju nazvanom kasnije "Krvava nedelja".
1908 - Rođen je ruski teorijski fizičar Lav Davidovič
Landau, jedan od najvećih fizičara 20. veka, otac sovjetske škole
teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Doživeo
je 1962. tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta
proglašavan klinički mrtvim. Život mu je ipak spasen, ali ni
vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost.
Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu,
teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane
inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu
drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio
nove zakonitosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju
polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka. Zajedno s
ruskim teorijskim fizičarem Iljom Lifšicom, objavio je kapitalno
delo u više tomova "Kurs teorijske fizike". Ostala dela:
"Elektroprovodljivost metala", "Teorija polja" (s Lifšicom),
"Kvantna mehanika" (s Lifšicom), "Statistička fizika" (s
Lifšicom).
1909 - Rođen je burmanski diplomata U Tant, generalni
sekretar Ujedinjenih nacija od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska
i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat
Indije i Pakistana bili su dramatični događaji s kojima se
suočavao tokom mandata.
1917 - Umro je srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je
znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20.
veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i
projektovao je značajna zdanja u Beogradu: Dom Skupštine
Srbije, hotel "Moskva", "Oficirski dom" (sada Studentski kulturni
centar), palatu Krsmanovića na Terazijama (zgrada "Protokola").
1924 - Remzi Mekdonald je kao prvi laburistički premijer
Velike Britanije preuzeo položaj od Stenlija Boldvina.
1924 - Rođena je Mira Trailović, pozorišni režiser,
godinama jedna od najdominantnijih ličnosti srpskog, ali i teatra
uopšte. Osnovala je 1956. pozorište "Atelje 212", a potom i
BITEF - Beogradski internacionalni teatarski festival, čiji je
umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički
direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu
Nansi 1983. i 1984. Kao režiser predstavila je beogradskoj publici
najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde poput Ežena Joneska,
Žana Pola Sartra, Edvarda Olbija, Tomasa Sternsa Eliota, Stanjislava
Ignacija Vitkjeviča, na scenu je postavila i mjuzikl "Kosa".
1928 - U Novom Sadu je izgorela zgrada Srpskog narodnog
pozorišta. Reprezentativno zdanje srpskom teatru u Novom Sadu
podario je 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno
pozorište u Novom Sadu osnovanao je jula 1861. (tada u sastavu
Austrije - od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine
Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše
više tekstova u novosadskom "Srbskom dnevniku" o potrebi osnivanja
Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali
su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan
Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske
čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica
ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je
vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola
usledila je tek 1865.
1934 - Rođen je srpski istoričar književnosti Jovan
Deretić, profesor novije srpske književnosti na Filološkom
fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je dvadesetak knjiga,
uključujući "Istoriju srpske književnosti". Ostala dela: "Dositej
i njegovo doba", "Poetika Dositeja Obradovića", "Ogledi iz
narodnog pesništva", "Srpski roman 1800-1950", "Gorski vijenac
Petra Petrovića Njegoša", "Kompozicija Gorskog vijenca", "Kratka
istorija srpske književnosti", "Etide iz srpske srednjevekovne
književnosti", "Poetika srpske književnosti", "Kulturna istorija
Srba".
1941 - Italijanske snage su u Drugom svetskom ratu
kapitulirale u Tobruku, u Libiji, pred britanskom Osmom armijom
posle 11 dana opsade.
1944 - Počelo je savezničko iskrcavanje kod Ancija u
Italiji u Drugom svetskom ratu, čime se nemačka odbrana našla u
bezizlaznoj situaciji, ali je oklevanje američke komande omogućilo
Nemcima da se pregrupišu i četiri meseca kod Kasina zadržavaju
savezničke snage, nanevši im velike gubitke.
1964 - Kenet Dejvid Kaunda postao je prvi predsednik vlade
u Severnoj Rodeziji (sadašnja Zambija).
1973 - Umro je predsednik SAD Lindon Bejnz Džonson.
Nastavio je Vijetnamski rat, koji su započeli njegovi prethodnici,
okončan 1975. ponižavajućim porazom SAD. Bio je potpredsednik od
1960. za vreme mandata Džona Kenedija. Kad je Kenedi ubijen u
Dalasu 1963. postao je predsednik, što je ostao do 1969, posle
pobede na izborima 1964.
1973 - U udesu jordanskog "Boinga 707" s muslimanskim
hodočasnicima na povratku iz Meke, koji se srušio u plamenu na
aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo je 176 osoba.
1986 - Trojica Sika, optuženi da su 1984. ubila premijera
Indije Indiru Gandi, osuđeni su na smrt.
1993 - Hrvatska je napala južni deo Republike Srpske
Krajine, a snage UN koje su je štitile u skladu s Vensovim planom,
napustile su položaje pri čemu je više stotina srpskih civila
ubijeno. Namera napadača je bila zauzimanje Masleničkog mosta,
aerodroma Zemunik i brane Peruća.
1995 - U samoubilačkoj bombaškoj akciji palestinskog
islamskog teroriste, u Izraelu je poginulo 19 i ranjeno oko 60
lica, većinom izraelskih vojnika koji su se našli u tom trenutku
na autobuskoj stanici.
1998 - Amerikanac Teodor Kačinski je priznanjem da je
"unabomber" - kako su ga prozvali mediji, prihvatio doživotnu
zatvorsku kaznu kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom
"antitehnološke" bombaške kampanje, duge 18 godina, on je
"uterivao strah u kosti" američkim građanima postavljajući
ručno izrađene bombe po univerzitetima i aviokompanijama,
sprovodeći, po njegovim rečima, "revoluciju protiv tehnologije"
pri čemu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.
2000 - Jorgos Papandreu je otputovao iz Turske na kraju
prve posete Ankari jednog šefa grčke diplomatije posle 38 godina.
2004 - Vaseljenski patrijarh Vartolomej doputovao je na
Kubu gde je potom osveštao prvu crkvu izgrađenu posle revolucije
1958/9.
2005 - Umrla je meksička kompozitorka i tekstopisac
Konsuela Velaskes, autor evergrin balade "Besame mućo".
2007 - Preminuo je Abe Pjer, sveštenik koji je svoj život
posvetio pomaganju beskućnicima. "Čovek koji je oličavao dobrotu"
najveći deo svog života proveo je pomažući ljudima gurnutim na
margine društva. Malo poznat izvan Francuske, u toj zemlji smatran
je živim svetiteljem. Rođen u bogatoj porodici, odrekao se
lagodnog života da bi pomagao drugima. "Abe" je tradicionalni naziv
za sveštenike u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata radio je u
Pokretu otpora, izrađujući dokumenta ljudima koji su bežali od
nacizma. Lanac hostela za beskućnike koje od organizovao od 1949.
zastupljen je u 41 zemlji. Na izboru "najvećeg Francuza svih
vremena" dodeljeno mu je treće mesto iza Šarla de Gola i
Luja Pastera.
2008 - Umro je srpski glumac Milenko Zablaćanski.
Karijeru je započeo u pozorištu "Boško Buha", da bi prešao
u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u
predstavama "Trajkovići", "Heroji", "Kabare", "Svetlosti pozornice",
"Lutka sa naslovne strane", "Svadba u kupatilu". Diplomirao je na
beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu
popularnost stekao je serijama Siniše Pavića "Srećni ljudi",
"Porodično blago", "Stižu dolari" i "Bela lađa". U Šotrinom
filmu "Gde cveta limun žut" tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik
je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi "Gospođica Julija",
nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani
komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i
Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama.
2008 - Umro je Berni Boston, američki fotoreporter,
poznat po fotografiji "Flower power" koja simbolizuje suprotstavljanje
ratu u Vijetnamu. Radio je za "Los Anjeles tajms", "Vašington star"
i "Dejton dejli njuz". Dugo se nalazio na čelu Udruženja
fotoreportera Bele kuće. Na njegovoj čuvenoj fotografiji, koja mu
je donela svetsku slavu, snimljenoj 21. oktobra 1967. godine tokom
mirovnih demonstracija u Vašingtonu, dok je besneo rat u Vijetnamu,
vidi se mladi demonstrant kako u puščane cevi ubacuje cveće.
2010 - Irinej (Gavrilović), do tada episkop niški,
izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Sutradan je
svečano ustoličen u beogradskoj Sabornoj crkvi, a 3. oktobra u
Pećkoj patrijaršiji.
2014 - Rukopis izgubljene, četiri veka stare (1613/14),
komedije velikog španskog dramskog pisca i pesnika Lopea de
Vege "Mujeres y Criados" (Žene i sluge), otkriven je u Španskoj
nacionalnoj biblioteci, saopštili su španski zvaničnici.
2014 - Građanima Kube, posle pola veka, ponovo je
dozvoljeno da iznajmljuju nekretnine. Novi propis ipak zabranjuje
iznajmljivanje prostora u svrhu otvaranja međunarodnih škola,
novinskih agencija ili nevladinih organizacija.
2021 - Sakib Mahmuljin, komandant Trećeg korpusa Armije BiH,
bivši zamenik ministra odbrane Federacije BiH, visoki zvaničnik Stranke
demokratske akcije, osuđen je, prvostepeno, na jedinstvenu kaznu od
10 godina zatvora zbog zločina nad zarobljenim srpskim civilima i
vojnicima na području Zavidovića i Vozuće 1995. godine. U sastavu
Trećeg korpusa, nalazio se i zlogalsni odred "El mudžahedin" poznat
po ritualnom odsecanju glava hrišćana. Odlukom Žalbenog vijeća
Suda BiH novembra iste godine, presuda Mahmuljinu je ukinuta.
Коментари
Постави коментар