Dogodilo se na današnji dan

  Danas je sreda, 22. januar, 2025. 



  1440 - Rođen je veliki moskovski knez Ivan III

Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva

odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao

"prikupljanje ruskih zemalja". Posle dolaska na vlast 1462.

priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov 

i Novgorod, a 1480. oslobodio se mongolske prevlasti. Nastojao je 

da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven "Sudbenik" za

celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i

utvrđenja kakve danas poznajemo.


        1506 - Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna

vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara

rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju

je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u

Vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske

gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane,

Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.


        1517 - Vojska turskog sultana Selima I potukla je u bici

kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom

ušla u Kairo, priključivši Egipat Osmanskom carstvu.


        1561 - Rođen je engleski filozof i državnik Frensis

Bekon. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, 

izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). 

Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena 

velika "Francuska enciklopedija". Njegova klasifikacija i kritika 

idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je 

dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka:

pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje

čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši

princip naučnog mišljenja. Prema njegovim načelima, u Engleskoj 

je 1662. osnovano "Učeno društvo", čime je promovisana Bekonova 

zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo 

reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme kralja Džejmsa

I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: "Unapređenje

nauke", "Novi organon", "Nova atlantida", "Eseji ili saveti etički

i politički".


        1666 - Umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije

Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od

1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji

mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije.

Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od

1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je

posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu

iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.


        1729 - Rođen je nemački pisac, kritičar i teoretičar

umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica

prosvetiteljstva, utemeljitelj savremene nemačke književnosti i

estetike. Odlučujuće je doprineo oslobađanju nemačke drame od

uticaja klasičnih i francuskih modela. Dela: drame "Mis Sara

Sampson", "Emilija Galoti", "Mudri Natan", komedija "Mina od

Barnhelma", kritike "Pisma o najnovijoj književnosti", "Hamburška

dramaturgija", "Laokoon", polemička satira "Vaspitanje ljudskog

roda", "Anti-Gece".


        1771 - Španija je sklopila konvenciju s Velikom Britanijom

o ustupanju Folklandskih ostrva u Atlantskom okeanu. Od sticanja

nezavisnosti 1816. Argentina polaže pravo na njih. Vojna hunta

Argentine je u aprilu 1982. pokušala da okupira ostrva iskrcavanjem

10.000 vojnika. Dva meseca kasnije britanske trupe su ponovo zauzele

taj arhipelag porazivši prethodno Argentince.


        1788 - Rođen je engleski pisac Džordz Gordon Bajron,

jedan od rodonačelnika evropskog romantizma. Njegova poezija

oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama.

Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je

razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: "Čajld

Herold", "Kain", "Manfred", "Don Žuan". Zaputio se 1823. sa ciljem

da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo

od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori

za slobodu grčkog naroda.


        1849 - Rođen je švedski pisac Johan August Strindberg. Bio je 

istovremeno vrhunski istančani literata, neka vrsta naturalističkog 

psihologa pa i folkloriste, istoriograf, čak i mistik. Razbio je stare 

dramske forme, preteča je mnogih savremenih strujanja. Protivljenje 

emancipaciji žena, rezerva prema zvaničnim formama religioznosti,

pa i naturalistički stil, doneli su mu mnogo glavobolja i sukoba. 

Dela: romani "Služavkin sin", "Crvena soba", "Stanovnici Hemsea", 

"Ispovest ludaka", "Gotske sobe", "Priče nadzornika karantina", 

"Pakao", "Na ostrvima", "Legende", "Crne zastave", drame "Majstor 

Uluf", "Otac", "Gospođica Julija", "Pljačkaši", "Zajmodavac", "Put 

u Damask", "Ples smrti", "Igra snova", "Oluja", "Sablasna soneta", 

novele "Novo carstvo".


        1863 - U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog

kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio je ustanak pod

vođstvom "stranke crvenih" Jaroslava Dombrovskog, ali su ga ruske

trupe ugušile posle nekoliko meseci. Godine 1864. Poljska, koja je

do tada imala znatnu autonomiju, kao posebna krunska zemlja u okviru

ruskog carstva, dobila je status koji se nije mnogo razlikovao od

tipične ruske gubernije.


        1871 - U Parizu su izbile demonstracije radnika koje su pod

vođstvom francuskog revolucionara Luja Ogista Blankija prerasle u

ustanak protiv vlasti, koja je pripremala predaju grada pruskim

trupama. Vlasti su odbacile zahtev ustanika da stvore Komunu radi

otpora pruskoj vojsci i na pobunjenike su poslale dva bataljona

mobilne garde koji su ispred gradske većnice otvorili vatru i u

krvi ugušili ustanak. Vlada je potom proglasila opsadno stanje i

zabranila sve skupove, a ministar inostranih poslova Žil Favr

potpisao je u njeno ime 28. januara akt o kapitulaciji.


        1875 - Rođen je američki filmski režiser Dejvid Levelin

Vork Grifit, jedan od najznačajnijih stvaralaca u epohi nemog

filma. Zaslužan je za većinu fundamentalnih otkrića filmskog

izraza, uključujući krupni plan, ritmičku prirodu montaže i

kreativnu upotrebu veštačkog svetla. Filmovi: "Netrpeljivost",

"Bekstvo", "Dome, slatki dome", "Rađanje jedne nacije", "Srca

sveta", "Velika ljubav", "Slomljeni pupoljci", "Pad Vavilona", "Dve

sirotice", "Amerika", "Ejbraham Linkoln".


        1878 - Rođen je Toma Rosandić, prvi rektor Akademije 

likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. 

Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji 

i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u 

drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. 

Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu 

"Igrali se konji vrani" ispred zdanja doma Skupštine Srbije, 

tada Jugoslavije, u Beogradu, kao i skulpturu "Umorni borac" 

na Kalemegdanu.


1878 - Osnovana je vojna bolnica u Nišu, prva moderna 

zdravstvena ustanova u tom delu Srbije. Bolnica je ustrojena na 

predlog dr Vladana Đorđevića ubrzo po oslobođenju Niša od 

Turaka. Prvih dana rada niška Vojna bolnica imala je sedam lekara 

i dva pomoćnika, jednog apotekara, nekoliko bolnicara i jednog 

pisara. 


1891 - Rođen je italijanski revolucionar i teoretičar

Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921.

Uređivao je listove "Il grido del popolo", "Avanti" i "Ordine

nuovo". Fašisti su ga uhapsili 1926. i 1928. osuđen je na 20

godina robije. Oslobođen je 1936. ali je izmučen robijanjem i

bolešću ubrzo umro. Dela: "Istorijski materijalizam i filozofija

Benedeta Kročea", "Intelektualci i izgradnja kulture", "Beleške o

Makijaveliju, politici i modernoj državi", "Književnost i

nacionalni život", "Prošlost i sadašnjost", "Pisma iz zatvora".


        1896 - Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor 

pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno 

intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama

dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo

je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom

Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve 

velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" među

najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja

njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla

Beljanskog i u galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.


        1898 - Rođen je ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič

Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog

filma. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate,

radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je

čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao

montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj

montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama

dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika

i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi "Štrajk",

"Oklopnjača Potemkin", "Oktobar", "Staro i novo", "Sentimentalna

romansa" (snimljen u Francuskoj), "Da živi Meksiko", "Aleksandar

Nevski", "Ivan Grozni", knjige "Filmsko osećanje", "Filmski oblik".


        1901 - Umrla je britanska kraljica Aleksandrina Viktorija.

Na prestolu se nalazila od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u

Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija a britansko 

kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla 

jedna trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi 

pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period 

najveće moći i ugleda Engleske u istoriji i najčešće se naziva

"viktorijanskom epohom".


        1905 - Ruske trupe su u Petrogradu otvorile vatru na

demonstrante, koji su krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući

demokratizaciju, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne

skupštine. Ubijeno je više od hiljadu i ranjeno oko 5.000 osoba, 

u pokolju nazvanom kasnije "Krvava nedelja".


        1908 - Rođen je ruski teorijski fizičar Lav Davidovič

Landau, jedan od najvećih fizičara 20. veka, otac sovjetske škole

teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Doživeo

je 1962. tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta

proglašavan klinički mrtvim. Život mu je ipak spasen, ali ni

vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost.

Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu,

teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane

inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu

drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio

nove zakonitosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju

polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka. Zajedno s

ruskim teorijskim fizičarem Iljom Lifšicom, objavio je kapitalno

delo u više tomova "Kurs teorijske fizike". Ostala dela:

"Elektroprovodljivost metala", "Teorija polja" (s Lifšicom),

"Kvantna mehanika" (s Lifšicom), "Statistička fizika" (s

Lifšicom).


        1909 - Rođen je burmanski diplomata U Tant, generalni

sekretar Ujedinjenih nacija od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska

i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat

Indije i Pakistana bili su dramatični događaji s kojima se

suočavao tokom mandata.


        1917 - Umro je srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je

znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20.

veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i

projektovao je značajna zdanja u Beogradu: Dom Skupštine

Srbije, hotel "Moskva", "Oficirski dom" (sada Studentski kulturni

centar), palatu Krsmanovića na Terazijama (zgrada "Protokola").


        1924 - Remzi Mekdonald je kao prvi laburistički premijer

Velike Britanije preuzeo položaj od Stenlija Boldvina.


        1924 - Rođena je Mira Trailović, pozorišni režiser,

godinama jedna od najdominantnijih ličnosti srpskog, ali i teatra

uopšte. Osnovala je 1956. pozorište "Atelje 212", a potom i

BITEF - Beogradski internacionalni teatarski festival, čiji je

umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički

direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu

Nansi 1983. i 1984. Kao režiser predstavila je beogradskoj publici

najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde poput Ežena Joneska,

Žana Pola Sartra, Edvarda Olbija, Tomasa Sternsa Eliota, Stanjislava

Ignacija Vitkjeviča, na scenu je postavila i mjuzikl "Kosa".


        1928 - U Novom Sadu je izgorela zgrada Srpskog narodnog 

pozorišta. Reprezentativno zdanje srpskom teatru u Novom Sadu 

podario je 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno 

pozorište u Novom Sadu osnovanao je jula 1861. (tada u sastavu 

Austrije - od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine 

Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše 

više tekstova u novosadskom "Srbskom dnevniku" o potrebi osnivanja 

Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali 

su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan 

Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske 

čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica 

ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je 

vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola 

usledila je tek 1865. 


        1934 - Rođen je srpski istoričar književnosti Jovan

Deretić, profesor novije srpske književnosti na Filološkom

fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je dvadesetak knjiga,

uključujući "Istoriju srpske književnosti". Ostala dela: "Dositej

i njegovo doba", "Poetika Dositeja Obradovića", "Ogledi iz

narodnog pesništva", "Srpski roman 1800-1950", "Gorski vijenac

Petra Petrovića Njegoša", "Kompozicija Gorskog vijenca", "Kratka

istorija srpske književnosti", "Etide iz srpske srednjevekovne

književnosti", "Poetika srpske književnosti", "Kulturna istorija

Srba".


        1941 - Italijanske snage su u Drugom svetskom ratu

kapitulirale u Tobruku, u Libiji, pred britanskom Osmom armijom

posle 11 dana opsade.


        1944 - Počelo je savezničko iskrcavanje kod Ancija u

Italiji u Drugom svetskom ratu, čime se nemačka odbrana našla u

bezizlaznoj situaciji, ali je oklevanje američke komande omogućilo

Nemcima da se pregrupišu i četiri meseca kod Kasina zadržavaju

savezničke snage, nanevši im velike gubitke.


        1964 - Kenet Dejvid Kaunda postao je prvi predsednik vlade

u Severnoj Rodeziji (sadašnja Zambija).


        1973 - Umro je predsednik SAD Lindon Bejnz Džonson.

Nastavio je Vijetnamski rat, koji su započeli njegovi prethodnici,

okončan 1975. ponižavajućim porazom SAD. Bio je potpredsednik od

1960. za vreme mandata Džona Kenedija. Kad je Kenedi ubijen u

Dalasu 1963. postao je predsednik, što je ostao do 1969, posle

pobede na izborima 1964.


        1973 - U udesu jordanskog "Boinga 707" s muslimanskim

hodočasnicima na povratku iz Meke, koji se srušio u plamenu na

aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo je 176 osoba.


        1986 - Trojica Sika, optuženi da su 1984. ubila premijera

Indije Indiru Gandi, osuđeni su na smrt.


        1993 - Hrvatska je napala južni deo Republike Srpske

Krajine, a snage UN koje su je štitile u skladu s Vensovim planom,

napustile su položaje pri čemu je više stotina srpskih civila

ubijeno. Namera napadača je bila zauzimanje Masleničkog mosta,

aerodroma Zemunik i brane Peruća.


        1995 - U samoubilačkoj bombaškoj akciji palestinskog

islamskog teroriste, u Izraelu je poginulo 19 i ranjeno oko 60

lica, većinom izraelskih vojnika koji su se našli u tom trenutku

na autobuskoj stanici.


        1998 - Amerikanac Teodor Kačinski je priznanjem da je

"unabomber" - kako su ga prozvali mediji, prihvatio doživotnu

zatvorsku kaznu kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom

"antitehnološke" bombaške kampanje, duge 18 godina, on je

"uterivao strah u kosti" američkim građanima postavljajući

ručno izrađene bombe po univerzitetima i aviokompanijama,

sprovodeći, po njegovim rečima, "revoluciju protiv tehnologije"

pri čemu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.


        2000 - Jorgos Papandreu je otputovao iz Turske na kraju

prve posete Ankari jednog šefa grčke diplomatije posle 38 godina.


        2004 - Vaseljenski patrijarh Vartolomej doputovao je na

Kubu gde je potom osveštao prvu crkvu izgrađenu posle revolucije

1958/9.


        2005 - Umrla je meksička kompozitorka i tekstopisac

Konsuela Velaskes, autor evergrin balade "Besame mućo".


        2007 - Preminuo je Abe Pjer, sveštenik koji je svoj život

posvetio pomaganju beskućnicima. "Čovek koji je oličavao dobrotu"

najveći deo svog života proveo je pomažući ljudima gurnutim na

margine društva. Malo poznat izvan Francuske, u toj zemlji smatran

je živim svetiteljem. Rođen u bogatoj porodici, odrekao se

lagodnog života da bi pomagao drugima. "Abe" je tradicionalni naziv

za sveštenike u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata radio je u

Pokretu otpora, izrađujući dokumenta ljudima koji su bežali od

nacizma. Lanac hostela za beskućnike koje od organizovao od 1949.

zastupljen je u 41 zemlji. Na izboru "najvećeg Francuza svih

vremena" dodeljeno mu je treće mesto iza Šarla de Gola i

Luja Pastera.


        2008 - Umro je srpski glumac Milenko Zablaćanski.

Karijeru je započeo u pozorištu "Boško Buha", da bi prešao

u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u

predstavama "Trajkovići", "Heroji", "Kabare", "Svetlosti pozornice",

"Lutka sa naslovne strane", "Svadba u kupatilu". Diplomirao je na

beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu

popularnost stekao je serijama Siniše Pavića "Srećni ljudi",

"Porodično blago", "Stižu dolari" i "Bela lađa". U Šotrinom

filmu "Gde cveta limun žut" tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik

je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi "Gospođica Julija",

nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani

komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i

Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama.


        2008 - Umro je Berni Boston, američki fotoreporter,

poznat po fotografiji "Flower power" koja simbolizuje suprotstavljanje

ratu u Vijetnamu. Radio je za "Los Anjeles tajms", "Vašington star"

i "Dejton dejli njuz". Dugo se nalazio na čelu Udruženja

fotoreportera Bele kuće. Na njegovoj čuvenoj fotografiji, koja mu

je donela svetsku slavu, snimljenoj 21. oktobra 1967. godine tokom

mirovnih demonstracija u Vašingtonu, dok je besneo rat u Vijetnamu,

vidi se mladi demonstrant kako u puščane cevi ubacuje cveće.


2010 - Irinej (Gavrilović), do tada episkop niški, 

izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Sutradan je 

svečano ustoličen u beogradskoj Sabornoj crkvi, a 3. oktobra u 

Pećkoj patrijaršiji.

 

2014 - Rukopis izgubljene, četiri veka stare (1613/14), 

komedije velikog španskog dramskog pisca i pesnika Lopea de 

Vege "Mujeres y Criados" (Žene i sluge), otkriven je u Španskoj 

nacionalnoj biblioteci, saopštili su španski zvaničnici. 


2014 - Građanima Kube, posle pola veka, ponovo je

dozvoljeno da iznajmljuju nekretnine. Novi propis ipak zabranjuje

iznajmljivanje prostora u svrhu otvaranja međunarodnih škola, 

novinskih agencija ili nevladinih organizacija.


2021 - Sakib Mahmuljin, komandant Trećeg korpusa Armije BiH, 

bivši zamenik ministra odbrane Federacije BiH, visoki zvaničnik Stranke 

demokratske akcije, osuđen je, prvostepeno, na jedinstvenu kaznu od 

10 godina zatvora zbog zločina nad zarobljenim srpskim civilima i 

vojnicima na području Zavidovića i Vozuće 1995. godine. U sastavu 

Trećeg korpusa, nalazio se i zlogalsni odred "El mudžahedin" poznat 

po ritualnom odsecanju glava hrišćana. Odlukom Žalbenog vijeća 

Suda BiH novembra iste godine, presuda Mahmuljinu je ukinuta.

Коментари

„Dok umire sve što vredi, lopov mirno u fotelji sedi“: Brutalna poruka navijača Partizana o kojoj bruji Srbija

Mitrović izveo najneobičniji penal: Ovo se skoro nikada ne događa

„Sad svi hoće na basket“: Jokić oduševio slikom ispred kuće u Somboru